Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: ДРОГА И ПИЋЕ У ДОБА КОРОНЕ

Ванредне ситуације пролазе, а зависности остају

Пандемија и нова реалност не могу да буду алиби и оправдање да се више пију алкохолна пића, узима марихуана или кокаин, гутају пилуле за смирење или цела плата троши у кладионици: помоћ или бар савет треба потражити од стручњака
(Unsplash)

Пандемија вируса корона која је у протеклих више од годину и по дана многима из темеља променила начин живота, рада, дружења, забаве и организације слободног времена, разоткрила је многе проблеме. На површину су испливале многе емоције и животне ситуације, које су видљивијим учиниле зависност од алкохола, психоактивних супстанци, дрога, али ту су и активности, попут коцкања, маничног играња компјутерских игрица, праћења садржаја на интернету или телевизији, које стварају такозвану нехемијску зависност, подједнако опасну по опште и психичко здравље.

Многи су морали да признају себи да без алкохолног пића не могу да проведу дан или ноћ, било да би смањили напетост и усамљеност или да би радили свој посао.

Да ли је страх од заражавања вирусом корона, који разара плућа, био довољан да се оставе цигаре или је, напротив, кумовао повратку старој лошој навици, пушењу?

Удвостручен број депресивних

Већ прелиминарни резултати прве Националне студије о истраживању душевног здравља у време пандемије вирусом корона указују да је број особа које се у Србији боре с депресијом различите јачине удвостручен. Колико смо лекове које садрже психоактивне супстанце пили искључиво по налогу лекара, колико „на своју руку”?

(Pixabay)

Већ то што се у градовима широм Србије нису затварале кладионице, него се број ових објеката увећавао, говори да је све већи број оних који се коцкају и кладе, не слутећи да улазе или су већ ушли у фазу зависности, која, истина, није изазвана неком психоактивном супстанцом, али је принцип дејства на психичко здравље и мозак скоро исти као да су на дрогама: све је подређено тој активности, која нема никакве везе ни с разбибригом, ни с нормалним функционисањем.

Вишесатно играње игрица на компјутеру када се губи осећај за време и обавезе, зависност од хране, куповине, па чак и од посла. Све се броји и све води у зависност.

Др Миру Ковачевић, директорку Специјалне болнице за лечење болести зависности у Драјзеровој улици, у Београду, питамо колико људи у доба пандемије препознају ове психичке поремећаје и због њих траже помоћ стручњака?

– Ову ситуацију у извесном смислу поредим с периодом бомбардовања, када нисмо имали много пацијената. Постоји једна изрека – вероватно су је смислили Американци: „рак лечи неурозу”. Када је живот у опасности све друге ствари, које нису хитне за решавање, нађу се у другом плану. Тако смо тумачили смањени број пацијената, који су нам се обраћали током бомбардовања. За време епидемије очекивали смо другачију ситуацију, али током првих недеља и месеци пандемије, пацијената је било мање: разумели су тежину ситуације, били спремни за сарадњу, задовољни што су лекове добијали на време, било да је реч о метадону или другим медикаментима у терапији зависности, били су забринути па је мање важно било чак и то што смо привремено затворили одељења у болници – објашњава наша саговорница.

Већ друго лето, па и другу јесен проводимо у посебним условима које намеће пандемија вируса корона, тако да се намеће питање каква је сада ситуација?

(Unsplash)

Неки први пут, неки повратници

– Сада, као да смо се већ сви навикли на ту ванредну ситуацију. Увек наравно има пацијената који се на лечење због болести зависности јављају први пут у животу, као и повратника. Нова нормалност још увек траје и нисмо се потпуно вратили на старе начине функционисања. Неки од психотерапијских програма, које смо у време ванредног стања увели онлајн, још трају. Неке су се ствари показале добрим и размишљамо да их задржимо чак и када, надамо се, пандемија једном прође. Али, полако се враћамо и на стари рад уживо, разговорима пацијената с лекарима. Та, такозвана хибридна варијанта, показала се као добар начин третмана – каже др Мира Ковачевић.

Која је порука људима који су сами приметили да све више пију, гутају таблете за смирење или да су постали зависни од неких психоактивних супстанци: кокаина, марихуане, других лаких или тежих дрога? Како да препознају проблем и направе први корак у потрази за стручном помоћу? Да ли ванредна ситуација може да оправда веће коришћење ових супстанци и буде алиби да и сама особа и њени укућани покажу већу толеранцију на ову појаву?

– Ванредне ситуације пролазе, а зависност остаје. То треба имати у виду увек, чак и када неко мисли да му такав избор доноси привремено олакшање. То је увек мач с две оштрице. Такво тренутно решење емотивних криза или неких ситуација у животу може лако да прерасте у зависност, а то је стање које тешко пролази или пролази само уз стручну помоћ или уз велику помоћ породице и окружења – изричита је докторка Ковачевић.

Шта је нормално пијење алкохолних пића или „нормално” уживање марихуане, на који се многи млади позивају, износећи аргументе да се у многим западним државама, па и Америци, легализује њено коришћење или се дозвољава поседовање марихуане за личне сврхе?

– Припадам генерацији за коју је марихуана била илегална супстанца, поседовање марихуане код нас је и даље забрањено, тек о препродаји да не говорим. Међутим, као што можемо да видимо, конзумација марихуане улази као нешто нормално у филмове, али и нашу свакодневицу, мења се однос према томе. У појединим земљама Америке марихуана се декриминализује и они покушавају да нађу терапијска својства која би могла да буду корисна за нека медицинска стања. Тако да се став према томе очигледно мења – каже докторка Ковачевић.

(Unsplash)

Додаје и да је алкохолизам једна од најтежих болести зависности, али све је очигледније да се у последње време и у односу на пијење алкохолних пића ставови мењају. Докторка подсећа да је рекламирање алкохола све присутније и у нашем друштву. Присећа се времена када је рекламирање дувана било строго забрањено, али на Западу, па и код нас, приметна је тенденција ублажавања.

– Све то доводи до тога да људи према овим супстанцама постају толерантнији – примећује др Мира Ковачевић.

Ипак, када је време да се помоћ лекара затражи, без обзира на све нове друштвене трендове и нову реалност?

– Постоје стара упозорења типа: чим устанеш ујутро и помислиш да мораш да попијеш неко алкохолно пиће или да конзумираш неку другу супстанцу, време је да се замислиш! Или када неки други људи све чешће говоре да би требало да престанеш с тим. Или кад увиђаш да те то већ мало нервира, па дође и дан када ти сам покушаш да смањиш, јер видиш да претерујеш. Све ово је довољан знак да постоји озбиљна зависност. Важан знак упозорења је и да кад нешто не узмеш да попијеш или урадиш, постанеш узнемирен после неколико сати. То указује да је могуће да си развио психофизичку зависност од те супстанце или те активности – набраја наша саговорница.

Али, с друге стране, како да старије генерације родитеља прихвате објашњења својих синова и ћерки да их не „смарају” што пуше траву, односно конзумирају марихуану и друге психоактивне супстанце, кад је то у свету нешто сасвим прихватљиво?

– Јалове су дискусије када старији покушају да причају о болестима зависности, да их плаше. Најбоље је да савет – и родитељи и деца – потраже у Специјалној болници за лечење болести зависности у Драјзеровој или у некој другој установи у којој се психијатри баве овим проблемима, јер од њих се могу чути праве информације како да се младима укаже на могућа штетна деловања, да се упознају с ризицима. Чак не морају лично доћи, не морају да буду ни регистровани, али нека потраже савет на сајту болнице, на фејсбук страници – предлаже др Мира Ковачевић.

(Pixabay)

Опасност с интернета

Докторка међутим скреће пажњу и на нову опасност која прети из кладионица, коцкарница и с интернета. Јер, у доба када су људи више затворени у својим домовима и имају мање живих контаката с другима, више су усмерени на виртуелни свет.

– Механизми настајања зависности преко неуронских мрежа практично су исти: симптоми и знаци зависности су исти, понашање и реаговање су врло слични. Погледајте особу која губи новац, она губи здравље, уништава своју породицу. Када је неко зависан од коцке и наравно да то утиче на здравље – подсећа др Мира Ковачевић.

​Скривени феномен опијања

Минималне дозе пића не значе и минималну штету, упозоравају лекари. Особе старије од 50 година, које свакодневно пију алкохолна пића, у већем су ризику да добију шлог, оболе од неких врста рака, депресије или болести јетре. За оне у шестој деценији, особе активне, с успешном каријером и високим образовањем, дружељубиве и социјално добро котиране, пијење алкохола носи већи ризик за погоршање здравља, него што је то случај код њихових вршњака, који су мање успешни, био је закључак медицинске студије, објављене пре пандемије у часопису „Бритиш медикал џорнал”. То истраживање у које је било укључено 9.000 особа бацило је ново светло на такозвани скривени феномен опијања у средњем животном добу.

Аутори студије упозорили су да ове особе треба да прихвате чињеницу да имају проблем с алкохолизмом.

Често људе не препознају да су постали зависни од алкохола, нарочито ако су убеђени да пију умерено.

Многи верују да им два пива или неколико чаша вина чува, а не нарушава здравље, али заборављају да постоји збирно дејство: ако неко 20 и дуже година пије свакодневно, то сигурно остави последице на здравље, што није случај ако не пијете уопште или веома ретко. Наравно, сваки организам реагује индивидуално, па ће се неко суочити с озбиљним здравственим проблемима, иако је пио умерено, али је то радио свакодневно.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.