Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како су млади филолози увредили јужњаке

Бројне критике упућене Филолошкој гимназији у Београду због питања „Имаш ли муке с падежима као људи с југа Србије“, објављеног у „Дигиталном речнику“
Новица Коцић

Слика на којој девојка држи књигу, а пажњу посматрача привлачи питање „Имаш ли муке с падежима као људи са југа Србије?” истргнута је из низа слика које повезују падежи као тематска целина и из контекста објаве на инстаграм страници пројекта „Дигитални буквар”, чији је носилац престоничка Филолошка гимназија. Издвојена, неспретно формулисана упитна реченица изазвала је салве негодовања и осуда дела јавности – стручњака и лаика који су у таквој објави препознали пре свега лошу намеру угледне куће знања да унизи и дискриминише. Многи критичари пренебрегли су могућност да се нехотице и без зле намере поткрала омашка у раду ученика и наставника који су се усудили да ка дигиталној писмености корачају јавно, па иако се пред небројеном публиком спотакну о сопствене ноге и љосну да их сви виде јер и из грешака се, можда највише, научи.

Нема дилеме да је формулација спорна, ако је њена суштина истицање да је говор југа Србије у свађи с падежима, те се житељи овог краја могу осетити увређено и етикетирано. Дилема је куд се денула добра намера узбуњивача који су на пропуст указали и одмах оценили да је „Дигитални буквар” дело незналица којима је дигитална писменост непознаница, а да је намера ђака и професора била зла. Салве оптужби не јењавају. Једнако су упитни објава која их је изазвала и каљање угледа Филолошке гимназије, које је уследило. Одговорни за резултате ове установе, истини за вољу, нису седели скрштених руку правећи се да су оштре критике неосноване. Школа је, без одлагања, упутила извињење свима који су доживели непријатност због објаве о падежима, затим избрисала спорни пост, па и угасила страницу на „Инстаграму”. Можда сви из ове ујдурме можемо нешто да научимо, да извучемо поуку и да постанемо дигитално писменији.

– Олако пуштамо у дигитални етар шта год желимо. Уопште не водимо рачуна. Бојим се да у овом случају то није централно питање. Није овде ствар дигиталног медија. Централна порука која је овде у фокусу могла је да се појави и у штампаном медију. Спорна објава јесте део дигиталне писмености која би требало да буде тежиште, али се све претворило у причу која је отишла у другом смеру. То се врло лако деси. У ту замку се очас падне. Када креирамо дигитални садржај, треба добро да се преслишамо пре него што га објавимо, да на уму имамо критичку дигиталну писменост – и критичку рецепцију и критичку продукцију, у смислу како примамо информације и како продукујемо, да ли размишљамо којој циљној групи су упућене, на који начин их формулишемо, шта желимо да постигнемо поруком. То је оно што можемо да научимо из овог примера – указује у разговору за „Политику” Добринка Кузмановић, доктор психологије, експерт за дигиталну писменост, предавач Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Сагласна је с нашом претпоставком да фокус треба вратити на дигиталну писменост, на то како се понашамо у дигиталном окружењу, како селектујемо информације, формулишемо и преносимо поруке примаоцима, шта заправо преносимо, а шта желимо да пренесемо.

– Има смисла тиме се бавити у оквиру дигиталне писмености. Дигитални медиј је такав да за врло кратко време огромна публика може да види, па и преузме садржај који смо поставили, чак и ако се обрише после пет секунди, неки су га већ видели и преузели. Хајде да видимо шта ми то пласирамо у дигиталном окружењу, да ли промишљено или олако делимо информације, да ли размишљамо о потенцијалној публици, то јест циљној групи којој поруке упућујемо, што је, заправо, све део критичког мишљења у дигиталном окружењу. Све чешће се у стручној литератури говори о критичкој дигиталној писмености, да будемо врло проницљиви, па и мудри. Среће се и термин дигитална мудрост. Апсолутно бисмо могли да кажемо да објављивање спорног поста није било дигитално мудро, али исто тако верујем да никаква лоша намера није стајала иза тога. Да ли погрешно формулисан дигитални садржај може да нам буде лекција? Наравно да може – разјашњава др Кузмановић.

Директорка Филолошке гимназије Драгана Ћећез Иљукић, иступајући у медијима, нагласила је да довођење ове школе, њених професора и ученика у било какву везу са дискриминацијом нема смисла, да је објављивањем само једног слајда из поста посвећеног падежима истргнута из контекста идеја ученика да причу о падежима, а не о дијалектима, повежу са актуелним филмом „Тома” о Томи Здравковићу, који је родом из Лесковца, и са чињеницом да ђаци и сами признају да сви имају проблема с падежима.

Спорни пост је чинило десет слајдова. Да намера ђака није била да икога увреде, јасно је свима који су, осим слике која је запалила друштвене мреже и остала забележена, прочитали и пратећи текст у ком се наводи да и странци који уче српски језик муку муче с нашим падежима. У коментару, даље, стоји и да те муке странаца не чуде ђаке којима је српски језик матерњи „јер и нас понекад заболи глава док покушавамо да се пробијемо кроз сва та правила и изузетке”. А исказана је и намера ђака да читаоце поста лише главобоље док мењају властита имена по падежима. Само, то сад и ко би хтео не може да види јер је инстаграм страница угашена – привремено, судећи по последњој објави. У њој истиче да основна идеја реченице која је изазвала негодовање није била да се људи с југа Србије поставе као супротност писмености и познавању падежа.

– Ниједан дијалекат није неправилан. Постоји стандардни језик који свима задаје муке многим правилима и изузецима. А богатство једног језика свакако чине сви његови дијалекти. То је и предмет ове странице. Преузимамо пуну одговорност и последњу објаву ћемо поново окачити, али измењену. Желимо да и у будућности учимо заједно – нагласили су администратори инстаграм профила „Дигитална писменост”.

 

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Па немају везе благе с падежима! Могу да схватим да се неко гађа с падежима, јер није ишао у школу, али да то чини онај који је завршио и средњу и факултет, извините, НЕ РАЗУМЕМ. Ако не укажемо на такве, па ма колико се љутили, дискриминисан сам ЈА, јер сам "одрадио" СВЕ што је школа од мене тражила, трудим се да то примењујем, а требам да се правим блесав, док слушам говор оног ко је ИСТУ школу завршио, призната му диплома, а прича као да није поред школе ни прошао!!! Извините, не може!
Mile Rad
Jezik je samo pravilan onako kako ga vecina stanovnika upotrebljava. Pa i ako nije 'pravilan', postat ce. I to moze da postane bogatsvo jezika. Mogu da budem tolerantan na sve nase 'padeze' i nepravilnosti, ali mi smeta nepotrebno ubacivanje englezovanih reci u ovom Severno Srpskom jeziku.
Бранко Ср'б Козаковић
Миле, Надам се да већина људи ипак неће говорити онако као пишете (чудан је тај језик?!), и да то неће постати општи говор. Осим "postat ce", и то истицање "северносрпског" опомиње да ипак нисте одавде, али и слути на то да коментар није искрен, већ провокација. Узгред, та мантра о "богатству различитости" овде није примењива - растакање, разилажење, једног језика није богатство већ сведочанство о денационализацији и претапање у суседне културе.
Бранко Ср'б Козаковић
Није црно-бело. У ма ком контексту та изјава ученика је спорна. Али је и спорно извлачење из контекста и учитавање новог или над значења, што је такође овде случај (и притом је феномен сам за себе! - то је пречеста појава). Књижевни језик је важан, падежи, говори, нису погрешни (ружно је када неко истиче "како се у његовом крају `најправилније` говори" - завичајни снобизам). Губљене падежа је млађа појава, балканска. Чување падежаh и лексике (растурчивање пре свега) јесте чување српства.
Милан Лекић
У Америци, Немачкој, Француској - инсистира се на стандардној форми језика. У данашњој Хрватској (Хрватска, Славонија, Далмација), скоро да су успели да елиминишу дијалекатске разлике. А у Србији, последњим "законом о заштити српског језика" чији је иницијатор председник Србије - инсистира се и подстичу дијаллекатске разлике, што је велико богатство српског језика". Дакле, супротно од онога у напред споменутим земљама. Дијалекатска различитост је најчвршћи темељ анимозитета међу Србима. И...?
Земунац
Одакле вам то да се код нас не инсистира на стандардној форми језика? У школама се учи стандардна форма језика без обзира да ли живите на југу, северу, истоку или западу. Богатство једног језика је баш у тој дијалекатској различитости и никакве мере и принуде неће укинути дијалекте у било којој земљи, па ни у тим које ви спомињете. А што се тиче анимозитета не потиче он од дијалекатске разлике, већ од других ствари, које су везане за политику, а не лингвистику.
Vladimirz
"Nema dileme da je formulacija sporna, ako je njena suština isticanje da je govor juga Srbije u svađi s padežima, te se žitelji ovog kraja mogu osetiti uvređeno i etiketirano." Govor juga Srbije jeste u svađi sa padežima, a žitelji sami sebe tim govorom etiketiraju. Neka nauče padeže i standardni srpski jezik za javnu upotrebu, u kući kako im drago. Podrška i pozdrav za učenike Filološke gimnazije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.