Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЛОШЕ СТАЊЕ ПАНЧЕВАЧКОГ МОСТА

Забрањено кретање возила тежих од 12 тона

И после два наша упита у „Путевима Србије” избегли су да одговоре на основу којих показатеља и процена је недавно Зоран Дробњак, директор овог предузећа, оценио да је боље да се Панчевачки мост сруши
Није приоритет за обнову, а из дана у дан пропада (Фото А. Васиљевић)

Деценијама је био једини речни колос на Дунаву у централном делу престонице и једина београдска дунавска веза између старог и банатског дела града. Пре неколико година добио је појачање у виду Пупиновог моста, али и поред њега Панчевачки мост није изгубио саобраћајни значај који је имао деценијама пре тога. Сваког дана преко њега и даље пролазе бројни четвороточкаши, теретна возила, градски и међуградски аутобуси и сваког дана пред очима грађана, возача, пешака и бициклиста, „Панчевац” пропада. Суграђани и део стручњака годинама због тога позивају да се што пре прионе на детаљну реконструкцију, али надлежни сматрају да за сада то није неопходно, да је Панчевачки мост и даље довољно безбедан и да свакако неће бити реконструкције док се не изгради нови мост преко Аде Хује. Ако се зна да је градња најновијих београдских саобраћајница преко река трајала три до четири године, јасно је да се почетак обнове „Панчевца”, уколико надлежни остану тврдо при садашњем ставу, не може очекивати пре 2025–2026 године. Наравно, под условом да градња оног код Аде Хује почне убрзо.

А док се то чека и док грађани који свакодневно пролазе преко „Панчевца” оправдано стрепе за безбедност, из „Путева Србије” стигла је још једна забрињавајућа вест – да је до даљег преко овог моста забрањено кретање возила чија је маса већа од 12 тона.

Како у „Путевима Србије” објашњавају, то је учињено на основу детаљног специјалистичког прегледа прилазних конструкција Панчевачког моста, које је обавила лиценцирана пројектантска кућа „Мостпројект”.

– Због оштећења која су евидентирана прегледом, у коначном извештају, као једна од хитних мера по којој је неопходно поступити, дато је и преусмерење теретног саобраћаја укупне масе веће од 12 тона на алтернативне путне правца. Наведена мера је неопходна како би се обезбедила стабилност и носивост конструкције. У складу са закључком са детаљног специјалистичког прегледа, у сарадњи са градом, приступило се изради пројекта привремене саобраћајне сигнализације за измену режима саобраћаја на државним путевима ради привременог регулисања кретања тешких теретних возила укупне масе веће од 12 тона – указују у „Путевима”

Након израде пројекта, како кажу у овом предузећу, прибављено је решење Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у складу са којим је „Штрабаг ПЗП Београд” поставио привремену саобраћајну сигнализацију.

– Сигнализација је постављена 25. октобра. Од забране су изузета возила градског и међуградског превоза. Наведени режим одвијања саобраћаја биће на снази све док се не изграде нове прилазне конструкције на десној обали Дунава (београдска прилазна конструкција) – истичу у „Путевима Србије”.

Али и после два наша упита у „Путевима Србије” избегли су да одговоре на основу којих показатеља и процена је недавно Зоран Дробњак, директор овог предузећа оценио да је боље да се Панчевачки мост сруши и да се уместо њега гради нови мост. Ова Дробењакова изјава очекивано изазвала је доста реакција, углавном негативних, уз општу оцену да није јасно зашто би се рушио један градски мост који је грађен не тако давно, односно у прошлом веку, када он може да се обнови. Као аргумент за то, критичари ове Дробњакове оцене навели су многе мостове у свету који су грађени и раније, а који су и данас у функцији.

(Фото Д. Јевремовић)

Да је бесмислен аргумент о рушењу једног тако важног градског моста, недавно је за наш лист истакао и Љуба Костић, грађевински инжењер, напоменувши да је то луксуз и да мост треба да се ојача, реконструише и чак можда и прошири.

– Рушење моста подразумева прекид саобраћаја и у току рушења, али и у току градње новог. Који град себи може да дозволи такав луксуз? Рушењем се пресеца главна комуникација, а главне комуникације треба да буду светиња. А овај правац према Банату посебно је важан – указао је недавно Костић, подсетивши да је „Панчевац” челични мост новијег датума и као такав захвалан за евентуална ојачавања, па и за могуће проширивање, уколико би се појачали и његови стубови. То такође, истакао је Костић, није никакав грађевински проблем.

Да надлежни још нису одлучили шта ће дефинитивно радити са Панчевачким мостом сведочи и недавна изјава главног градског урбанисте Марка Стојчића да се раде студије о евентуалном проширивању ове речне саобраћајнице па и о његовом оспособљавању за трамвајски саобраћај.

Подељена надлежност

На Панчевачком мосту „Путеви Србије” надлежни су за одржавање прилазних конструкција на десној обали Дунава (београдска страна), обе конзоле на главној распонској конструкцији моста преко којих се одвија друмски саобраћај и прилазних конструкција на левој обали преко којих се одвија друмски саобраћај. За све остало су надлежне „Железнице Србије”, подсећају из „Путева Србије” Први дунавски мост 1935. године

Првобитни мост на месту данашњег Панчевачког отворен је 10. новембра 1935. и то је био први стални београдски дунавски мост. Градња речне саобраћајнице са луковима и лучним обалним стубовима назване Мост краља Петра Другог привукла је пажњу стране јавности јер је он у то време био међу највећима у Европи. Један од главних разлога била је дужина од 1.526 метара, од чега се над водом протегло чак 1.134 метара. Али тек што су грађани почели да га користе, априла 1941. постао је једна од првих инфраструктурних жртава рата. Јединице југословенске војске минирањем су срушли све саобраћајнице над београдским токовима Дунава и Саве да би успориле продирање непријатеља. Окупатор који је убрзо ушао у град почео је са обновом уз помоћ стручњака и пољских заробљеника. Мост на Дунаву обновљен је 1942, али само две године касније нове ране му наносе савезници у току ослобађања Београда и окупатори приликом повлачења. После рата обнова је одлагана због обима посла. Радови су кренули на јесен 1945, и за њих је пре свега била задужена Црвена армија. Послератни мост у саобраћај је пуштен 29. новембра 1946. Београђане је као такав служио до половине шездесетих када је детаљно реконструисан.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kopčanje pozadi
Sve one koji predlažu rušenje mosta preseliti na levu obalu, da uživaju blagodeti u tako blizu grada, a tako daleko...
Иван Грозни
Ми смо изгледа богатији од Америке. Зашто у Њујорку нису срушили Бруклински мост који је много старији од овог нашег? Чак су га и надоградили.
без образа н
рушење је једина реална и рационална опција,улагати у ову руину је чисто бацање новца
Nadzirac
A da Vi strucnjace "opste prakse" malo pazljivije procitajte tekst pre nego sto nesto proglasite ruinom. Problem je u prilaznim konstrukcijma od prednapregnutog betona na desnoj obali, a ne u celicnoj konstrukciji iznad Dunava. Na istoj se nalazi dvokolosecna medjunarodna pruga, 4 kolovozne trake i dve siroke pesacke staze a sve to je u dobrom stanju sa mogucnoscu rekonstrukcije - prosirivanja. Suluda je i sama pomisao takvu konstrukciju srusiti osim ako nije sklona padu, a to ovde nije slucaj.
Један вагон десет тона
Чини ми се да се овде ради о погрешној интерпретацији. Јер, ако ће забрана за возила преко 12 тона да важи све док се не реконструишу прилази мосту са београдске (десне) стране, онда се не ради о дотрајалости моста, већ о дотрајалости накнадно конструисаних прилаза, и то у два наврата, чини ми се 1960-их и 1970-их. Треба узети у обзира да је овај мост тренутно једина железничка (теретна) веза између Београда и Новог Сада, Будимпеште, Букурешта и Загреба.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.