Дозвољени минус за пензионере зависи од банке

Читатељка Олга Ј. пожалила нам се да јој је банка укинула коришћење дозвољеног минуса на текућем рачуну. Речено јој је да је напунила 75 година, а да они након тог животног доба клијентима не одобравају тај „производ”. Њен случај није усамљен. Нади Р. банка је онемогућила коришћење прекорачења још раније, тачније када је имала 70 година. И како је решила проблем? Тако што је пренела пензију у банку која не поставља лимит старости и у којој је коришћење минуса доживотно.

Вероватно би многи за овакво поступање банака рекли да је дискриминација старијих клијента, али чињеница је да банка то може да ради. Њене паре, а у случају дозвољеног минуса реч је о врсти кредита, њена правила. Обично се каже да је таква политика банке, јер оне не желе да дођу у ситуацију да, након смрти старијег клијента, не могу да наплате потраживање. Додуше, то су ретке ситуације, јер су сви кредитни производи које банка даје старијима покривени осигурањем или неком другом врстом обезбеђења попут жиранта.

Старосна граница за коришћење било ког производа није прописима дефинисана и банке о томе самостално одлучују. Стручно објашњење је да оне имају не само право, већ и обавезу да према прописима из области управљања ризицима предузимају мере ради њиховог смањења.

Ово правило види се и по роковима за отплату готовинског кредита и коришћењу кредитних картица за сениоре. Код неких банака најстарији могу те кредите да отплаћују чак до 80. године, а код других је та могућност ограничена на 75 година. Отуда не чуди податак да те банке имају највише клијената, односно највеће тржишно учешће, и да многи пензионери код њих отплаћују готовинске кредите, иако у другој примају пензију.

Ма колико можемо да будемо кивни на банке због поменуте старосне дискриминације чињеница је да су старосну „пречку” помериле знатно навише у односу на период од пре петнаестак година када су стране банке почеле да стижу на ово тржиште. Тада старији од 65 година готово да нису могли да добију зајам. Конкуренција, односно борба за сигурне клијенте учинила је своје. Горња граница отплате готовинског зајма повећана је прво на 70 година, затим на 75, а сада и на свих 80.

Овакви зајмови по правилу су покривени животним осигурањем, у неким банкама то није трошак пензионера већ давалаца зајма. Неретко камата је за њих често знатно већа него за млађе клијенте, а у банкама се правдају да тиме покривају ризик да им зајам не буде враћен. За најстарије суграђане ограничење за узимање кредита нису само године, већ и то што су пензије у већини случајева мале, просек је око 30.000 динара. Рачунајући њихову способност за задуживање, која не може бити већа од половине примања, јасно је да се они не могу задужити на неки већи износ.

За коришћење кредитних картица старосни лимит је најчешће 68 година. Након тога неке банке траже жиранта, а неке депозит од 500 евра. Банке свим пензионерима дају дебитне картице и то не једну већ две: страну по правилу „визу” и домаћу „дину”. Њиховим коришћењем могу да потроше онолико новца колико имају на рачуну или више ако им је банка одобрила минус.