Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Пољска – од љубави до мржње

Пољска је на листи на Западу омражених ’ауторитарних режима’ чак потиснула и ’озлоглашену’ Орбанову Мађарску. Како се, наиме, десило да држава, која је од Гдањска осамдесете и покрета Солидарност била симбол борбе против тоталитарних режима, данас постане страшило које утемељује све оне вредности и принципе које западни мејнстрим истински мрзи и гледа да сузбије на сваки начин

Протекле недеље у фокусу рубрика из спољне политике убедљиво су доминирале вести о Пољској. Европски суд правде донео је одлуку да се ова држава казни с милион евра глобе дневно јер није поступила по његовом претходном налогу из јуна месеца. Тада је, наиме, наређено да се механизам тзв. дисциплинског већа Уставног суда Пољске не примењује док сам ЕСП не донесе коначну пресуду о том питању. Премијер Пољске обећао је да ће то бити учињено, али не и када и до данас не постоји назнака да би администрација то могла да учини. Штавише, Уставни суд Пољске изјаснио се да то не треба ни да се чини и изашао са ставом да одлуке европских институција и комунитарног права које су у супротности с Уставом те земље нису за њих валидне.

Но, за Европски парламент досадашње деловање бриселских институција према Пољској, и посебно комисије, оцењено је као неприхватљиво благо те је овај дом донео одлуку да тужи саму комисију зато што није одлучније покренула механизме из члана 7 Уговора о Европској унији, који укључују и санкције, укидање гласачких права, па и претњу избацивањем.

Пољска је тако на листи на Западу омражених „ауторитарних режима” чак потиснула и „озлоглашену” Орбанову Мађарску. Како се, наиме, десило да држава, која је од Гдањска осамдесете и покрета Солидарност била симбол борбе против тоталитарних режима, данас постане страшило које утемељује све оне вредности и принципе које западни мејнстрим истински мрзи и гледа да сузбије на сваки начин? Ту, чини се, и лежи основни спор. Поменути члан 7 упућује на кршење члана 2 истог уговора, у коме се начелно постављају вредности на којима је унија заснована.

Познато је, наиме, да још од почетка деведесетих постоји тенденција да се ЕУ приказује као заједница вредности. Но, већинска Пољска, Мађарска, као и добар део Источне Европе, знатно другачије посматра и тумачи вредности које су тамо пописане. Док нпр. поштовање људског достојанства за већину Пољака симболизује забрану абортуса као убиства, за Брисел то подразумева управо промоцију абортуса као наводног неотуђивог права сваке жене. За Пољаке је демократија право да суверено одлучују о томе коме ће дати држављанство и право на боравак и азил у својој земљи, а за Брисел то значи све веће смањивање права држава и националних парламената да одлучују о било чему, и све веће наметање одлука пре свега преко Европског суда правде. Пољаци права мањина схватају у складу с изворним значењем, где се пре свега говорило о заштити етничких или верских мањина, а за Брисел су ЛГБТ права данас важнија од било чега.

Члан 7 је врло сложен и опасан механизам, који на крају захтева и пуну сагласност у Европском савету као највишем телу уније. Стога се све до сада избегавало да се по њему поступа. Мађарска и Пољска су се међусобно штитиле у савету од претњи и користиле чињеницу да без њих не може да се изгласа буџет и донесу и неке друге суштинске одлуке без којих унија запада у парализу. Још 2014. развијен је механизам надгледања, упозорења и санкционисања који комисија покреће самостално, пре него што се укључи члан 7 и до сада је управо он и коришћен.

Из перспективе функционисања уније, можда је још важнија одлука Уставног суда Пољске да се игнорише одлука Европског суда правде јер укључује тврдњу да оно што није у складу с Уставом државе није обавезујуће. Док се полако отвара и спор о надлежности ова два суда, бриселски аналитичари приљежно заобилазе чињеницу да Пољска у томе има једног још озбиљнијег претходника, Уставни суд Немачке. Ова институција је у три наврата, почевши од 1993. до 2010, донела неколико пресуда у којима је афирмисала сличан став, да комунитарно право и одлуке уније важе искључиво на основу надлежности које су пренете, делегиране, а које суштински остају на нивоу државе, те је у том смислу Карлсруе важнији од Луксембурга.

Колико год се овај спор преносио на поље правне борбе, суштински га сви посматрају као вредносни и пре свега политички. Након склањања Бабиша с власти и сузбијања радикалне деснице у западноевропским земљама, на Мађарску и Пољску гледа се као на озбиљан политички проблем који пре свега настоје да реше политичким средствима. Запад је у Мађарској директно умешан у изборни процес и страховито много је урађено да се обједини опозиција која спаја све од зелених до по антисемитизму познатог Јобика. Орбана први пут од 2010. очекује озбиљна борба и у многим западним престоницама отвориће се шампањац ако дође до смене власти. Сличан сценарио припрема се за Пољску 2023.

Како год се све ово завршило, вредносни јаз између Источне и Западне Европе све је дубљи. Парадоксално, упркос наслеђеним историјским нетрпељивостима, Пољацима је данас у вредносном смислу далеко ближа Москва него Брисел.

Научни саветник, Институт за европске студије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Izjaviti da je Poljacima danas u vrijednosnom smislu daleko bliža Moskva nego Brisel je više nego neobično. Osim par političara koji se dive neupitnoj hegemoiji jednoga, sve ostalo zazire od Rusije. Kao da napišete kako je Srbiji zbog posjete Merkelice bliži Brisel od Moskve.
Драган П.
Тровања? Ликвидације? Где ви одосте... Ради се о погледу на свет и на живот, а не на тровањима и ликвидацијама. А САНУ знамо ми добро да вам је трн у оку. Меродавност, а не пол, сексуална оријентација, итд, треба да буде критеријум за стручна и научна звања. Да ли бисте ви у своју фирму запослили стручну особу која зна да ради посао, или жену (хомосексуалца, Рома, Србина...) само зато да бисте испунили неку наметнуту квоту?
Jorge
Ne sumnjam (čak sam se u tekstu i ogradio) da u Poljskoj, Hrvatskoj, pa i Srbiji postoje konzervativni političari kojima je bliska ideja likvidacija, trovanja, trpanja u zatvor opozicijskih lidera. Evo male digresije na slučaj od nekidan: SANU nije sposoban među 30 akademika pronaći ženu, ali svakako će rado davati savjete o plonosti, pobačaju, ženskim imenicama.
Прикажи још одговора
Зоран Маторац
Лепо је аутор у последњем пасусу објаснио суштину. Намеће се као "вредност" нешто што није свима вредно. Како једном Пољаку, тврдом католику, објаснити да је признавање хомосексуалних бракова вредност? Или оно што је недавно објављено - човеку су издали пасош у коме уместо пола пише "икс".
Зоран Маторац
Лепо је аутор у последњем пасусу2 нагласио да постоји вредносни јаз. И сам појам "вредност" кога нам Запад намеће подразумева да је све што отуда долази нешто вредно. Како Пољаци, тврди католици, могу да прихвате да је, на пример, признавање хомосексуалних бракова вредност. Или да некоме у пасошу не пише пол, него му упишу "икс". такве глупости не смеју да се подводе под појам вредност.
Божидар Анђелковић
Пољски лист „Жечпосполита“ је ових дана објавио коментар под насловом „Жито — ново оружје руске уцене“ у ком наводи да је у последњих 10 година Русија од увозника постала највећи извозник пшенице. „Експанзија на друга нова тржишта буди страховања да ће Кремљ искористити жито за политичке игре као раније друге сировине, гас и нафту“, наводи се у коментару. „То је бесмислица, јер би било каква извозна манипулација погодила пре свега нашу привреду", одговорио је руски експерт Леонид Иванович Холод.
Juraj
Vrlo informativan članak, medjutim verovatno nenamerno ponavlja čestu grešku da piše o "Poljskoj" kao predmetu mržnje, a ne o tamo trenutno vladajućoj partiji. Ta partija ima trenutno sam ok. 30% podrške i na sledećim izborima će je eventualno ujedinjena opzicija oduvati sa scene. Šta za tu partiju reći, koja u svom nazivu ima "pravo i pravednost" kada je u EU najogorčeniji protivnik principa vezivanja EU-dotacija za poštovanje vladavine prava. 90% Poljaka je za EU. Tu nema dileme.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.