Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Павиљону Србије на Експо 2020 Дубаи презентован први креативни заједнички простор за рад

(фото Танјуг/Министарство грађевинарства/Ђорђе Крстић)

Креативни и мултифункционални заједнички простори за рад (co-working) будућност су начина и модела рада, али и место настанка идеја и окупљања заједница, закључак је панела „Преиспитивање просторног планирања - ера хибридног радног окружења”, који је одржан у Павиљону Србије у оквиру Светске изложбе Експо Дубаи 2020. Експерти из области развоја заједничких простора за живот и рад, из различитих делова света који су активно учествовали на панелу, указали су, како се наводи у саопштењу, на чињеницу да је пандемија коронавируса доказала да идеје не настају у изолацији.

„Превазиђена је потреба за великим канцеларијама јер се рад на даљину показао као једнако ефикасан, док се са друге стране, тај исти рад од куће показао као неодржив за подстицање креативности и иновација, када је потребно долазити до нових решења. Креативан рад подразумева рад и размену мишљења и идеја у групама људи који подстичу једни друге”, наводи се у саопштењу.

Креативни простори, како се наводи, постају нови центри хибридног модела рада, места настанка идеја, иницирања промена и окупљања заједница.

Немачка Влада препознала је значај таквог простора и одлучила да уложи средства у развој сличних простора широм Немачке, рекла је Џулијен Бекер из Коконат хаба, заједничког простора за живот и рад у руралној Немачкој.

Ово место је занимљиво зато што окупља дигиталне номаде и нуди им инспиративно место за рад и стваралаштво у јединственом природном, сеоском амбијенту, далеко од градске гужве из којих они долазе, преноси Бета.

„Наша врата су широм отворена за заједницу у којој се налазимо, ослушкујемо њихове потребе и настојимо да је повежемо са нашим становницима, па тако веома често организујемо и сеоске прославе и окупљања у којима сви уживамо”, додала је Бекер.

Управо на примеру „Коконат хаба”, како је истакнуто, јасно се види како будућност носи нове моделе одрживости за креативне просторе, а да је један од кључних елемената оваквих простора мултифункционалност и адаптабилност, а један такав, креативно-иновативни мултифункционални центар добиће Београд, у наредне две године, у реновираној згради некадашње „Ложионице”.

Пројекат реконструкције и адаптације „Ложионице” део је стратешке опредељености Владе Србије и председнице Владе Ане Брнабић да подржи развој иновационо-креативног екосистема, повољног за домаће и стране инвестиције.

„Сектор креативних индустрија већ сада чини више од 7,4 одсто бруто домаћег производа (БДП) Србије и за само последњих шест година остварује раст од чак 60 одсто, па је улагање у овакве просторе у складу ; са стратешким кровним документима Владе Србије попут Стратегије паметне специјализације која препознаје креативне индустрије”, рекла је виша саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и туризам Ана Илић.

Будући вишенаменски центар „Ложионица”, као објекат јавне намене, фокусиран је, како је рекла Илић, пре свега на садржаје из домена креативних индустрија, иновација и економије заснованих на знању и идеја је да буде место стварања и сусрета талената, да аутентичношћу и креативном енергијом постане средиште нових тенденција у свим видовима стваралаштва.

„Наша жеља је да овај центар постане обележје Београда, дестинација која привлачи локалце, туристе и дигиталне номаде. Зграда је настала пре готово једног века и обезбеђивала је гориво за моторе Друге индустријске револуције, железнице, гвожђе и челик, док ће сада бити пренамењена за подстицање мотора 4. индустријске револуције - креативност, иновације и знања”, рекла је Илић.

„Ложионица” ће, према њеним речима, бити круна, епицентар креативних индустрија, стваралаштва и иновација.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.