Буде се стара жаришта потреса у Шумадији

Ако вас је забринуо крагујевачки земљотрес, размишљајте о кући у којој живите, а не када ће се догодити следећи потрес и које ће јачине бити. То је порука, или савет, сеизмолога с којима смо разговарали срочена у једну реченицу. Како кажу, не може се предвидети када ће се земљотрес догодити, иако је стручњацима одавно добро познато и на којим подручјима они могу да се јаве и колике би јачине могли да буду.

Немојте се плашити земљотреса, они су природна појава с којом смо живели и с којом ћемо и у будућности живети, али распитајте се у каквом објекту станујете и да ли је он саграђен тако да може да издржи потресе, каже за „Политику” Бранко Драгичевић, в. д. директора Републичког сеизмолошког завода.

– Објекти штите људе у земљотресима, али у онима који су мање или више рањиви на ову природну појаву догађају се повреде и смртни исходи, и то у 80 одсто случајева. На сајту завода постоји карта Србије на којој грађани могу да виде у којој зони живе и шта могу да очекују, па да у зависности од тога, ако је потребно, додатно ојачају објекте у којима станују. То је за њих кључно и то је ефикасан начин на који се могу заштитити од земљотреса – објашњава Бранко Драгичевић.

Земљотрес у Крагујевцу, како додаје, био је мање магнитуде и није изазвао материјална оштећења, осим оних мањих, на зградама које су иначе биле рањиве.

– То није забрињавајуће нити неочекивано за то подручје. Али, тај земљотрес је само био опомена да живимо на несигурном тлу и да треба да размишљамо о заштити објеката који су рањиви – истиче Драгичевић.

Шумадија је подручје у којем су се догађали јаки земљотреси и сигурно ће се догађати и у будућности, коментарише крагујевачки потрес, али и онај претходни у Младеновцу, сеизмолог Славица Радовановић, некадашња директорка Републичког сеизмолошког завода, сада пензионер. Она за „Политику” додаје да је то од 1929. четврти или пети јачи земљотрес на овом подручју.

– Од 1931. до 2001, 70 година, било је једно затишје, а онда се догодио земљотрес код Барајева магнитуде 3,7 степени, а нешто пре тога код Велике Крсне. Ми смо још тада рекли да је овај простор активан, да се полако буди. Поново смо имали једно затишје, с појавом слабијих земљотреса и онда се догодио овај код Младеновца, а непосредно за њим и земљотрес у Крагујевцу магнитуде 3,9 степени. Када се у неком простору у којем дуго није било земљотреса појави релативно слаб земљотрес и он тако брзо провоцира земљотрес магнитуде 3,9 степени, онда то значи да је у том простору скупљено доста сеизмичке енергије. И да лако може да се повуче ланац великих догађаја – каже Славица Радовановић.

Како истиче, не би требало заборавити ни претходне земљотресе велике снаге у окружењу, у Петрињи и Албанији.

– То сведочи да се на читавом Балкану, и то у Петрињи после 100 година, у Албанији после нешто више од сто година, буде жаришта која су била активна почетком 20. века. А слични простори учествују у сличним догађајима. У Крупњу се тако догодио земљотрес између 1900. и 1910, када је био и у Петрињи, што није случајно јер њих спаја једна зона, а на рубу те зоне је Шумадија. Могуће је да се у наредних десетак година у склопу повећане сеизмичке активности на Балкану и код нас догоди јачи земљотрес – истиче наша саговорница.

Додаје да када говоримо о јачини тог земљотреса, везујемо се за оно што је било, сеизмологија гледа шта се догодило већ на том подручју и на основу тих модела закључује шта се може десити.

– У Петрињи се догодио земљотрес сличан овом данашњем у погледу јачине. Дакле, могуће је очекивати земљотресе сличне тим који су се догодили. У геолошком смислу наше време је безначајно мало и нереално је очекивати да ће се сеизмотектонска ситуација драматично променити у тако кратком времену. Тако да ми у смислу тих максималних земљотреса остајемо на том нивоу који је био – закључује Славица Радовановић.