Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Буде се стара жаришта потреса у Шумадији

Земљотрес у Крагујевцу није неочекиван за то подручје, али је опомена да би требало да размишљамо о заштити објеката, каже Бранко Драгичевић, в. д. директора Републичког сеизмолошког завода
Видео исечак (Бранко Драгичевић)

Ако вас је забринуо крагујевачки земљотрес, размишљајте о кући у којој живите, а не када ће се догодити следећи потрес и које ће јачине бити. То је порука, или савет, сеизмолога с којима смо разговарали срочена у једну реченицу. Како кажу, не може се предвидети када ће се земљотрес догодити, иако је стручњацима одавно добро познато и на којим подручјима они могу да се јаве и колике би јачине могли да буду.

Немојте се плашити земљотреса, они су природна појава с којом смо живели и с којом ћемо и у будућности живети, али распитајте се у каквом објекту станујете и да ли је он саграђен тако да може да издржи потресе, каже за „Политику” Бранко Драгичевић, в. д. директора Републичког сеизмолошког завода.

– Објекти штите људе у земљотресима, али у онима који су мање или више рањиви на ову природну појаву догађају се повреде и смртни исходи, и то у 80 одсто случајева. На сајту завода постоји карта Србије на којој грађани могу да виде у којој зони живе и шта могу да очекују, па да у зависности од тога, ако је потребно, додатно ојачају објекте у којима станују. То је за њих кључно и то је ефикасан начин на који се могу заштитити од земљотреса – објашњава Бранко Драгичевић.

Земљотрес у Крагујевцу, како додаје, био је мање магнитуде и није изазвао материјална оштећења, осим оних мањих, на зградама које су иначе биле рањиве.

– То није забрињавајуће нити неочекивано за то подручје. Али, тај земљотрес је само био опомена да живимо на несигурном тлу и да треба да размишљамо о заштити објеката који су рањиви – истиче Драгичевић.

Шумадија је подручје у којем су се догађали јаки земљотреси и сигурно ће се догађати и у будућности, коментарише крагујевачки потрес, али и онај претходни у Младеновцу, сеизмолог Славица Радовановић, некадашња директорка Републичког сеизмолошког завода, сада пензионер. Она за „Политику” додаје да је то од 1929. четврти или пети јачи земљотрес на овом подручју.

– Од 1931. до 2001, 70 година, било је једно затишје, а онда се догодио земљотрес код Барајева магнитуде 3,7 степени, а нешто пре тога код Велике Крсне. Ми смо још тада рекли да је овај простор активан, да се полако буди. Поново смо имали једно затишје, с појавом слабијих земљотреса и онда се догодио овај код Младеновца, а непосредно за њим и земљотрес у Крагујевцу магнитуде 3,9 степени. Када се у неком простору у којем дуго није било земљотреса појави релативно слаб земљотрес и он тако брзо провоцира земљотрес магнитуде 3,9 степени, онда то значи да је у том простору скупљено доста сеизмичке енергије. И да лако може да се повуче ланац великих догађаја – каже Славица Радовановић.

Како истиче, не би требало заборавити ни претходне земљотресе велике снаге у окружењу, у Петрињи и Албанији.

– То сведочи да се на читавом Балкану, и то у Петрињи после 100 година, у Албанији после нешто више од сто година, буде жаришта која су била активна почетком 20. века. А слични простори учествују у сличним догађајима. У Крупњу се тако догодио земљотрес између 1900. и 1910, када је био и у Петрињи, што није случајно јер њих спаја једна зона, а на рубу те зоне је Шумадија. Могуће је да се у наредних десетак година у склопу повећане сеизмичке активности на Балкану и код нас догоди јачи земљотрес – истиче наша саговорница.

Додаје да када говоримо о јачини тог земљотреса, везујемо се за оно што је било, сеизмологија гледа шта се догодило већ на том подручју и на основу тих модела закључује шта се може десити.

– У Петрињи се догодио земљотрес сличан овом данашњем у погледу јачине. Дакле, могуће је очекивати земљотресе сличне тим који су се догодили. У геолошком смислу наше време је безначајно мало и нереално је очекивати да ће се сеизмотектонска ситуација драматично променити у тако кратком времену. Тако да ми у смислу тих максималних земљотреса остајемо на том нивоу који је био – закључује Славица Радовановић.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боба
Потреси настају и када се бушењем и експлоатацијом ресурса поремети осетљива равнотежа слојева тла. Пробна бушења скорије обављана и у околини Крагујевца сигурно не помажу. Може се само шпекулисати каквих последица ће бити ако се крене са експлоатацијом и масовним бушењем али тешко да ће бити без последица.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.