Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Енергетска криза највише угрожава производњу гвожђа и челика

У тим областима трошкови горива и енергије 2,3 пута премашују додату вредност
Фото Пиксабеј

Цене енергената у Европи достигле су рекордне вредности. У односу на април прошле године тренутне спот-цене сирове нафте веће су три пута, а природног гаса три и по пута. Цена угља је упетостручена, док је цена електричне енергије готово удесетостручена.

Србија није изоловано острво па се намеће питање које индустријске гране криза може највише да погоди. За познаваоце наших економских прилика одговор је прилично једноставан – оне које су највише оптерећене трошковима енергије, а то су производња метала, дрвета, хемије, прехрамбених производа.

Иван Николић, из Економског института у Београду, објашњава да Србија припада групи земаља са натпросечним учешћем трошкова горива и енергије у додатој вредности прерађивачке индустрије. Ако се изузме Луксембург, који је по овом индикатору на зачељу Европе, али који и не „живи” од прерађивачког сектора, групу земаља са такозваном енергетски најмање рентабилном производњом чине Грчка, Летонија, БиХ, Србија и Бугарска. Европске земље са најмање трошкова горива и енергије по јединици генерисане додате вредности су Ирска, Италија и Данска. У просеку прерађивачки сектор Србије је у 2018. био за око 2,6 пута енергетски мање рентабилан од прерађивачког сектора ЕУ.

Посматрано по областима прерађивачке индустрије, највеће оптерећење трошковима енергије је у производњи основних метала и производа од осталих неметалних минерала. Лане су трошкови горива и енергије величине милион евра створили само 1,2 милиона евра додате вредности у производњи основних метала, односно 2,7 милиона евра додате вредности у производима од осталих неметалних минерала.

При томе, унутар области производње основних метала у грани трговине сировог гвожђа, челика и феролегура, трошкови горива и енергије чак за 2,3 пута премашују њену додату вредност. Проблем је што ове две области чине готово седам одсто укупне додате вредности прерађивачке индустрије и 10 одсто реализованог извоза.

Још три области прерађивачког сектора имају натпросечни удео трошкова горива и енергије у додатој вредност: производња дрвета и производи од дрвета, осим намештаја, производња хемикалија и хемијских производа, као и прехрамбених производа. Од ових пет области потиче тачно 30 одсто укупне додате вредности прерађивачког сектора и исто толико извозних прихода прерађивачког сектора.

Николић објашњава да је непосредан повод за муњевити раст цена енергената нагло укидање рестриктивних здравствених мера и појачани оптимизам у погледу глобалног економског опоравка.

Тренд раста цена је застрашујући, како за потрошаче, домаћинства, тако и за произвођаче, који су изложени трошковном притиску. Код произвођача негативни ефекти нису једнаки за све, већ су условљени пре свега висином трошкова горива и енергије од којих зависи пословање. А императив пословања је увећање додате вредности са нижим трошковима ангажованих ресурса. Што су производни капацитети технолошки напреднији толико је већи њихов капацитет у генерисању додате вредности, уз што мање ангажованих енергетских средстава.


 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Nista mi jos nismo videli. Nista se ne brinite, ovaj truli bolesni svet baziran na potrosackom drustvu, hiperprodukciji, duznickoj ekonomiji ce da propadne. Sve ovo ide u dobrom pravcu. Navikavajte se na puno, puno skromniji zivot.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.