Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Са повећањем минималне цене рада, расте и рад на црно

Многи послодавци не могу да испрате раст минималне зараде сваке године, па лако склизну у сиву зону пословања
(Фото Небојша Марјановић)

За знатнији раст минималне плате која ће од следеће године износити око 35.000 динара неопходно је испунити неколико услова, а они се, барем је тако из угла послодаваца, тичу финансијског растерећења привреде. На врху листе њихових захтева, са чак 85 одсто подршке, налази се умањење пореза и доприноса на зараде, чиме би се створили услови за „здрав” раст минималца. У последњој анкети Уније послодаваца Србије, спроведеној међу овдашњим предузећима, повећање неопорезивог дела плате подржало је 55 процената анкетираних, док је сузбијање рада на црно 44 одсто предузетника сматрало врло важним за одрживо пословање.

У каквој је вези висина минималне зараде са радом на црно? Минималац је и даље испод нивоа минималне потрошачке корпе, настојања Социјално-економског савета (СЕС) у преговорима око износа минималца никако да уроде плодом. Ни послодавци махом нису задовољни, па им се изгледа више исплати да не пријављују раднике, него да им исплаћују минималну зараду чију висину држава на крају одреди.

Проф. Љубодраг Савић, са Економског факултета у Београду, подсећа да се одређени број грађана свакако определио да функционише у сивој зони рада, тако да чак ни озбиљно повећање минималца и смањење државних намета, не би допринели умањењу сиве економије.

– Једина прича која би могла у Србији да донесе добар резултат је да инспекцијске службе раде свој посао, да се повећа број инспектора, број контрола... Ипак, није само висина минималца разлог зашто послодавци не пријављују своје раднике. Недавно су изашли са идејом да би држава требало да повећа неопорезиви део зарада и изједначи га са минималцем, јер ће им на тај начин бити лакше да пријаве раднике. Да је то усвојено, ни то не би била гаранција да би сви радници бити примљени у радни однос, а и поставља се питање какав би интерес имала државе да то уради – наглашава проф. Савић.

Уверен је да и када би држава прихватила такву идеју један део послодаваца опет не би пријавио све запослене, јер постоје делатности у којима није потребно да се радници примају у стални радни однос, чак ни за минималац, јер раде тек повремено, сезонски, на грађевини најчешће...

– Проблем сиве економије није само у томе што изостају приходи државе, што се ствара подземље у привреди, него што она лоше делује и на оне који послују легално, који плаћају порезе и доприносе – сматра он.

Додаје да ни СЕС не може ништа да уради када је реч о минималној заради, као ни синдикати јер немају ту економску моћ, а и послодавци се понашају као неко размажено дете, само гледају где држава може да им помогне и учини услугу, све то на штету радника.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, признаје да постоје послодавци који не пријављују своје раднике, а то раде или из некакве бахатости или из немогућности да плате порезе и доприносе на основу својих прихода и трошкова.

– Многи од њих не могу да испрате раст минималца сваке године. Овога пута тај раст ће да изазове одређени ниво инфлације, а већ садашња инфлација топи то повећање плате запосленима, рачунајући и минималну зараду која ће бити већа од 2022. за непуних 10 одсто. То је далеко изнад очекивања да би могао да се повећа и БДП и да би послодавци могли да имају веће приходе од 10 одсто наредне године. С обзиром на инфлацију, која ће се према прогнозама наставити и следеће године, и запосленима то повећање минималца за 3.000 динара, на 35.000 динара, неће донети неки бољитак у животу, као ни послодавцима који су већ на ивици пословања, па ће и они лакше склизнути у рад на црно – сматра Атанацковић.

Закон је јасан – послодавац може максимално шест месеци да исплаћује радницима минималну зараду, у случају отежаних услова рада, после чега предузеће или иде у стечај или у ликвидацију. Код нас је, међутим, такво пословање постало нормална појава, подсећа Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.

– Стране компаније, посебно оне у текстилној индустрији, редовно исплаћују минималац запосленима, иако нормално послују. Ниједна фирма није имала проблем што годинама исплаћује минималну зараду. Ипак, сасвим ми је логично да ће са повећањем минималне цене рада, рад на црно још више да расте. Једино решење за реално смањење рада на црно јесте у умањењу намета. Код нас је стопа пореза и доприноса на плате знатно виша у односу на многе земље у Европи, а њено смањење би и те како деловало на умањење сиве зоне – уверена је Савићева.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.