Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тамбурашка пракса уписана у нематеријално културно наслеђе Србије

Свира се најчешће у бандама или ансамблима до осам музичара и у малим оркестрима са осам-петнаест чланова, док се велики оркестри појављују у новије време као институционализоване форме
Тамбураши код чесме „Четири лава” у Сремским Карловцима (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Тамбураши и тамбурашка пракса „најмлађи” су у низу уписаних у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. На тој ниски бисера наше баштине, која почиње славом као ритуалним породичним празником, а даље се на њој нижу ђурђевданска молитва, пастирско јело белмуж, изливање и паљење ратарских свећа, пиротски качкаваљ и ћилимарство, филигрански и други традиционални занати и обичаји, тамбураши су под бројем 54.

У регистар су уписани у октобру, одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе, на иницијативу етнолошког одељења Музеја Војводине, а прикупљање документације за упис почело је крајем 2019. године. Тамбурашка пракса је овде описана као групно музицирање на трзачким инструментима и део традиције модерног доба, приближно последња два века, пре свега у Војводини, као и на подручјима Крагујевца, Шапца, Београда и других градова и места.

Свира се најчешће у бандама или ансамблима до осам музичара и у малим оркестрима са осам-петнаест чланова, док се велики оркести појављују у новије време као институционализоване форме. Инструменти се називају: прим или бисерница, а-басприм (а-брач), е-басприм (е-брач), тамбурашко чело, контра (бугарија), тамбурашки бас или бегеш, стојеће тамбурашко чело (киш-бегеш).

Умеће код тамбурашке праксе није само у свирању. То је и певање, компоновање, аранжирање песме за ансамбл или оркестар, па и израда и поправка инструмената. У кафанском амбијенту, то је и посебан однос са публиком. Уз тамбурашку музику се обележавају рођења, славе и свадбе, па и последњи испраћај човека. Своје знање и вештине, ови музичари преносе често и унутар породице, групе и заједнице, али се тамбура учи и у школама.

„Без обзира што тамбура јесте у образовним институцијама на ниову нижих музичких школа, тако и средњих музичких школа, доживећемо да једног дана буде изучавана и на високошколским установама. Она ће несумњиво остати у народу, јер је из народа и поникла”, казао је председник Савеза тамбурашких друштава Војводине Бојан Тренкић који је у Музеју Војводине присуствовао догађају поводом уписа тамбурашке праксе међу елементе нематеријалног културног наслеђа.

Он каже да је за тамбурашка друштва тај упис историјски догађај од непроцењиве вредности јер су институције државе препознале улогу тамбуре и ове музике која је у култури Србије и ван ње. Уверен је да је будућност тамбурашке музике светла захваљујући плејади уметника у протекла два века, као и младим нараштајима.

„Ово није мој пристрасни тамбурашки став, него став свих људи, поштовалаца нашег великог дела музичке баштине, а то је у сваком случају тамбура. Тамбура на најверодостојнији начин представља и проноси славу не само тамбурашке музике, него и традиције овог поднебља, коју дели не само српски народ, него и сви остали”, истиче.

Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе Републике Србије објашњава да је за упис у регистар најпре потребно да заједница која је носилац тог елемента искаже намеру за тиме, након чега се припрема досије са обрасцем и сагласношћу носиоца наслеђа.

„Неопходно је да кроз тај досије покажемо да су заједнице заиста заинтересоване за очување тог елемента и да ће прихватити мере очувања које је потребно дефинисати, али исто тако у досије улазе видео и фотодокументација која сведочи о животу тог елемента у садашњем тренутку”, наводи она и напомиње да је важно знати и о томе какво је ово наслеђе данас да би се пратиле промене и доносиле мере очувања, међу којима су и едукације и радионице.

Директорка Музеја Војводине Тијана Станковић Пештерац каже да појам нематеријалног културног наслеђа делује можда магловито и да људи нису свесни шта све може да подразумева, али да се овај музеј бави и тиме а не само чувањем и заштитом предмета нашег наслеђа.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran
Kao slovenački pršut...smešno.
komentar
Cool, bilo bi lepo da zasviraju u Skadarliju, jer "orkestri" koje trenutno unajmljuju kafane nemaju veze sa starogradskom muzikom niti umeju sa gostima.
Bob Petrovich
...nek me svuda prate s pesmom rujna vina osam tamburaša Janike Balaša... Odlična inicijativa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.