Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Приступачност јавним установама за особе са инвалидитетом важна за интеграцију

У току реализација реконструкције и адаптације 28 јавних објеката у 14 јединица локалне самоуправе у Србији по питању доступности
(фото Пиксабеј)

Учесници завршне конференције у оквиру пројекта „ЕУ за приступачне јавне установе” истакли су важност приступачности јавних институција и јавних површина за особе са инвалидитетом и похвалили иницијативу Министарства грађевине Србије да ће тај проблем бити решаван системски израдом Националне архитектонске стратегије.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић је на скупу у Београду изјавио да се ради на изменама Закона о становању и Закона о планирању и изградњи у делу који се односи на приступачност.

„Иако Закон уређује примену принципа приступачности у јавном простору и јавним објектима пракса показује да постоје многи изазови”, истакао је он и додао да ће унапређење законодавног оквира Бета утицати и на подизање свести у читавом друштву.

Момировић је истакао и да је у току реализација реконструкције и адаптације 28 јавних објеката у 14 јединица локалне самоуправе у Србији по питању доступности.

„У изради је и Национална архитектонска стратегија која има за циљ унапређење квалитета архитектуре и грађевине у Србији како би се допринело одрживости обнове грађевинског фонда, а све то подразумева истовремено приступачност”, додао је.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић изјавила да су у претходном периоду издвојена средства за превазилажење баријера и као пример навела прилагођавање јавних површина као што су улази у зграде, на базене, ивичњаци.

„Постављено је у претходном периоду више од 100 рампи у више од 40 локалних самоуправа у Србији. Први пут од оснивања бројни објекти јавних установа су омогућили приступачност”, рекла је она.

Ради се, како је навела, и на отклањању свих комуникацијских баријера за људе са инвалидитетом, а као пример добре праксе је навела Фонд ПИО који на захтев грађана издаје документа на брајевом писму.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је истакла да је инвалидитет од почетка постојања институције Повереника сваке године међу прва три основа по броју случајева дискриминације.

„Нема дилеме да је дискриминација ако објекат није приступачан јер да бисте утврдили дискриминацију није услов да је постојала намера. Највећи број утврђених случајева је због неприступачности”, рекла је повереница.

Истакла је да пуну приступачност није једноставно постићи и похвалила је најаву министра Момировића око израде Националне архитектонске стратегије како би се проблем решавао системски.

„У претходној држави у којој смо живели проблем је био другачији однос према инвалидитету, односно скривање инвалидитета као нечега што је срамота. Нажалост и даље су те препреке у главама прилично присутне”, рекла је и истакла важност спречавања дискриминације кроз приступачне јавне установе.

Најважније је да прво буду приступачни сви здравствени и социјални објекти, као и судови јер, како је оценила Јанковић, неприступачност судова значи немогућност приступања правди.

Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчич Штамцар је изјавила да је неприступачност проблем и за око 120 милиона грађана Европске уније.

„ЕУ наставља да подржава Србију у унапређењу политика и интензивирању напора за даљу интеграцију особа са инвалидитетом. ЕУ је донирала више од шест милиона евра само за подршку интеграцији и приступачности за особе са инвалидитетом у разним областима”, навела је.

Похвалила је Србију за континуирани рад на омогућавању приступачности институција, али и додала да има још доста тога да се уради.

„Треба да славимо разлике, а не да их искључујемо”, поручила је Норчич Штамцар, преноси Бета.

За кључне кораке које би даље требало предузети како би се приступачност у Србији унапредила потребна је и политичка воља, која би омогућила системско, односно мултидисциплинарно решења тог проблема, коме би требало да претходи свеобухватна стратегија орочена на 10 или 20 година, а која би подразумевала решење за све врсте баријера, оценили су учесници округлог стола уприличеног након уводног деле конференције.

Представници удружења особа са инвалидитетом, Сталне конференције градова и општина, локалних и републичких институција сматрају да је нужно и уподобљавање низа закона и правилника који би на прецизнији начин дефинисали поступке разних институција и компанија које својим пројектима или радом треба да омогуће једнак приступ свима, односно да омогуће потпуну инклузију особа са инвалидитетом у друштво.

Пројекат „ЕУ за приступачне јавне установе” је реализован протеклих годину дана и финансиран од стране Европске Уније.

За циљ има унапређење знања, вештине и подигне свест локалних самоуправа, организација цивилног друштва и инжењера о значају унапређења приступачности јавних установа за особе са инвалидитетом и ограниченом покретљивошћу.

Подизање капацитета и информисаности циљних група и унапређење њихових знања, вештина и сензибилисаности циљних група треба да доведе до бољег стратешког приступа и рада на унапређењу приступачности у оквиру јединица локалних самоуправа.

Конкретни резултати пројекта су израђен водич кроз приступачност за локалне самоуправе, НВО и инжењере, документација са примерима добре праксе и анализа релевантних прописа са препорукама за њихово унапређење.

Кроз пројекат је организован низ програма обука кроз које је прошло укупно 385 учесника - запослених у стручним службама јавне управе на националном, покрајинском и локалном нивоу, инжењера, архитеката, урбаниста и представника организација цивилног друштва.

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Olga
U nekim situacijama, za gradjane u kolicima su dovoljne metalne kose rampe. Umesto betonskih, mnogo skupljih.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.