Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Урбани бетонски светионик – споменик културе

Стамбено-пословни центар „Генекс”, ремек-дело архитекте Михајла Митровића у новобеогардском Блоку 33, Влада Србије уврстила у регистар културних добара
Темељи Западне капије Београда, односно „Генекс” куле положени су 1971. године (Фотографије Бета/Завод за заштиту споменика)

Када је крајем шездесетих година прошлог века добио конкурс за изградњу зграде од 12 спратова и месне заједице у Улици народних хероја Михајло Митровић, архитекта, одустао је од тог објекта и предложио да се на истом месту подигну две куле по којима ће Београд бити препознатљив. Упркос бројним оспоравањима, успео је захваљујући сопственој борби да истраје у томе да његов пројекат буде изведен, а тада главни град СФР Југославије и Балкан добије највишу грађевину од бетона. Темељи Западне капије Београда, односно „Генекс” куле положени су 1971. године.

– Нисам се сложио са идејом да зграда од 12 спратова буде пола пословна пола стамбена како је то конкурсом било задато. На истој локацији самовољно сам урадио две зграде, стамбену и пословну, које су повезане на врху. Дуго сам образлагао своје идеје пред планским комисијама, веровао сам да је то добро решење и да ће те куће бити препознатљив знак Београда што већ деценијама јесу. У тој великој хајци против мене имао сам подршку Стојана Максимовића, архитекте и пројектанта Сава центра. Чак је и карикатуриста „Политике” Иво Кушанић објавио карикатуру, цртеж зграда и испод њих вешала са текстом: „За кога су вешала? За пројектанта” – овако је пре осам година говорио архитекта Митровић за „Политику”.

А данас је његово ремек-дело, од стотинак изведених грађевина, стамбено-пословни центар „Генекс” ушао у породицу културних добара – Влада Србије пре два дана прогласила је тај објекат у новобеоградском Блоку 33 спомеником културе. Митровић то није доживео, умро је у 97. години, децембра 2018. године, и осим што би био задовољан таквом одлуком и још једном „наградом” за то здање сада би било корисно чути шта каже о томе да је трку у висину изгубио у конкуренцији нових облакодера који се „сеју” малтене како коме падне на памет.

Дуже од три деценије Митровићева кула држала је рекорд у висини, многима се никад није допала, а нашла се на насловници каталога изложбе „Ка конкретној утопији: Архитектура у Југославији од 1948. до 1980”, која је била одржана од јула 2018. до јануара 2019, у Музеју модерне уметности МОМА у Њујорку.

Објекат чине две куле, армирано-бетонске скелетне конструкције које су функционално раздвојене на стамбену од 30 спратова и пословну од 26 спратова – повезане у целину конструкцијом у виду моста на висини двадесетшестог спрата. Фасаде су изведене у натур-бетону. Свака кула има по два степеништа, која су „сакривена” у бетонским бочно постављеним вертикалама кружне основе.

– У пројектантском смислу иновативност се највише огледа у појави ротонде са покретним подом, на врху административне куле која је намењена за ресторан-видиковац, први тог типа у Европи (ресторан никад није прорадио прим. „Политике”). Монументална грађевина подигнута је на самом прилазу престоници из правца Београдског аеродрома, као урбани „светионик” и најупадљивији мотив Новог Београда, али и визуелни репер читавог града. Познат под именом и „Западна капија”, у време грађења представљала је највишу зграду на Балкану. Одликује се једноставношћу решења и пропорционалним редом двојног корпуса који надвисује кровна надградња цилиндричног облика за смештај ресторана са механизмом који је омогућавао његово окретање око централне осе. Комбинација гигантских форми постамента и ексцентричног мотива на врху, представља специфичну и смелу архитектонску креацију. Посебно оригиналан детаљ на савременој архитектури јесте осликавање фасада. Сликар Лазар Вујаклија урадио је мурале на бетонским фасадама приземља зграде 1979 – навео је Завод за заштиту споменика културе Београда, на чији је предлог влада уврстила „Генекс” кулу у регистар културних добара.

То значи да станари али и власници, односно будући корисници нижег пословног објекта који је годинама празан, неће моћи да мењају спољашњи изглед објекта, да га надограђују, нити руже. Билборди који годинама обмотавају нижу кулу моћи ће да ту стоје све док се тај део објекта који је припадао фирми „Генекс” не приведе намени.

– Архитекта Митровић дао је сагласнот да на његово ауторско дело, на нижу зграду могу да се поставе билборди, рекламе, све док се не реши судбина пословног здања – кажу у градском Заводу за заштиту споменика културе.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

jomo
Spomenik svakako
Barka
Igore, nisam rekao da je Daca kultura vec sam samo dodao crticu vezanu za ovaj spomenik kulture (zgrada) ili 'kulture'. Inace, Daca je bio komsija i pricao mi je o nekim stvarima na ivici (i preko) zakona, dzeparenju u Italiji, spageti vesternima i poznatim glumicama kakve su stvarno bile kad se opuste. Svaki dan sam ga sretao na obliznjoj pijaci ispred Maksija kako kupuje namirnice za svoju piceriju. Vrlo kolorful lik mada definitivno ne bi mogao da bude operski pevac bio mu je potreban titl.
n ercegovac
Imao sam priliku da posetim stan-atelje u kojem je 1934-65 živeo i radio Le Corbusier. Nalazi se na dva poslednja sprata betonsko-staklene građevine iz 30-tih godina, dakle daleko pre brutalizma. Lepo izlazi na slikama, ali se najlepše osećate na njegovoj terasi, kad okrenete leđa delu modernog čoveka i zagledate se u plavo nebo s krovovima Pariza u dnu.
Tanja Anic
Remek delo naše I svetske arhitekture. Objekat koji zaslužuje da postane spomenik kulture, kao I još neke zaboravljene I zapuštene beogradske lepotice srpske arhitekture. Nadam se da će se uskoro i parterno uredjenje oko kula dovesti u prvobitno stanje I da će se skinuti bilbord sa ovog objekta. Jedan period sam često prolazila pored kula, I skoro uvek bih zatekla manju grupu stranaca koji bi fotografisali ovo remek delo brutalizma, očigledno svesni pored kakvog objekta prolaze. Ana, arhitekta
Земунац
Када је зграда подигнута многима се није свиђала и буквално су пљували на дело архитекте Михаила Митровића, као што сада пљују по Београду на води. Иначе кула је огледало једног времена и једног правца у архитектури, као и споменик нашим грађевинцима, којих више нема. Сада нам зидају Кинези, Израелци, Арапи и многи други.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.