Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Платни разреди тек 2025. године

Представници Фискалног савета сматрају да је померањем рока за увођење новог система зарада влада имплицитно признала да од ове реформе одустаје
Нови обрачун примања и њихова боља контрола биће уведени у сектор просвете (Фото А. Васиљевић)

Увођење платних разреда, односно новог система зарада у јавном сектору одложено је за 2025. Начело „иста плата за исти посао” од кога се пре осам година кренуло у реформу, која подразумева да се запосленима правично измери учинак кроз увођење јединствене основице за цео јавни сектор и прецизно дефинисаних коефицијента – остало је да чека боља времена.

Нови рок за реформу система плата предвиђен је ревидираном фискалном стратегијом за наредне три године. У Министарству финансија, које је сачинило овај документ, јуче нисмо добили одговор због чега је померен. У стратегији је наведено да је у претходном периоду започета свеобухватна реформа система зарада у јавном сектору, чији је циљ обезбеђење правичности и смањење разлика између плата, али „с обзиром на ефекте пандемије на структуру запослених и нивое зарада у јавном сектору примена новог реформисаног система требало би да започне 2025”.

Представници Фискалног савета сматрају да је померањем рока за увођење новог система зарада влада имплицитно признала да од ове реформе одустаје.

– Након бројних одлагања и разобличавања иницијалних принципа, прошлогодишња фискална стратегија најавила је да ће једнообразни платни разреди дефинитивно бити уведени 2022. године. Тај рок је недуго након тога изнова померен, па је нацртом фискалне стратегије (2022–2024) из маја текуће године предвиђено ново померање рока, овога пута без икакве јасне временске одреднице. Сада се, у Ревидираној верзији овог документа, срећемо са потпуном променом приступа, уместо начелног, а необавезујућег настојања да уведе платне разреде, влада де факто признаје да нема политичке воље да се ова реформа спроведе до краја и да од ње одустаје, напомињући да се примена помера чак за 2025. која превазилази временске оквире овог документа – наводе из Фискалног савета у оцени ревидиране фискалне стратегије за наредне три године.

Ово независно тело констатује да бројни проблеми постојећег система зарада запослених у општој држави остају нерешени. Зато предлаже влади да се у 2022. уместо свеобухватне реформе усредсреди само на горуће проблеме који се могу решити у кратком року.

Најпре сугеришу да се законом дефинише системско решење за управљање фондом плата у државном сектору. Потребно је да стопа раста зарада не буде, као до сада, производ линеарних повишица по министарствима, него да прати објективне економске параметре. Потребу за тим препознала је и сама влада, наводећи у ревидираној стратегији да у оквиру планиране реафирмације фискалних правила уведе посебно правило за контролу расхода за плате у јавном сектору. Чланови Фискалног савета то поздрављају и охрабрују владу да истраје на овом опредељењу, јер је то добар начин да се осигура да ови, појединачно највећи буџетски расходи, дугорочно остану у одрживим границама.

Затим, потребно је објавити регистар запослених у јавном сектору и њихових примања, макар онај део који је завршен, а да се остали делови система постепено укључују у јавно доступну евиденцију.

– Сматрамо да ни ово није велики оперативни изазов, имајући у виду да званичници већ годинама наглашавају да је добар део овог посла урађен. И најзад треба отпочети коначно са једнаким вредновањем истородних занимања без обзира на припадност појединачним министарствима, што би нас приближило принципу „једнака плата за једнак рад”. Када се то заврши, створиће се јака основа да отпочну технички захтевнији процеси (корекције унутарсекторских и међусекторских паритета, проширење распона између највише и најниже плате), а да укупна маса зарада остане у оквирима који се могу сматрати дугорочно одрживим – наводе из Фискалног савета.

Прве промене треба очекивати у сектору рада, запошљавања и социјалне политике, а затим културе и правосуђа. У другој фази нови обрачун примања и њихова боља контрола биће уведени у сектор просвете, а након тога и у здравство. У последњој фази пројекат ће бити примењен и у локалним самоуправама.

Фонд плата према новом плану фискалне стратегије у наредне три године требало би номинално да расте по годишњој стопи од 7,2 одсто, нижој од пројектоване стопе привредног раста (7,9) – па би укупан ниво ових трошкова требало да опадне са 10,2 процента БДП-а из 2021. на 10 одсто БДП-а у 2024.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

geras
ovi segamega diplomci nagurani u ministarstva ovaj posao nikada neće završiti jer ne znaju.
Stojanovic
Само мало стрпљења, за две највише три године ће бити знатно боље.
Marija
Nemau vladi dovoljno strucnog kadra da takav posao uradi,Lakse im je obecavati pa ko dozivi pricace
Dima
Ako bog da do 2025 da steknem jos malo radnog iskustva za jeftine pare pa da odem preko grane. A vama eto da obecate 2025 da ce biti bolje 2030
Boža
Taj novi sistem je bio na snazi pre II rata.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.