Платни разреди тек 2025. године

Увођење платних разреда, односно новог система зарада у јавном сектору одложено је за 2025. Начело „иста плата за исти посао” од кога се пре осам година кренуло у реформу, која подразумева да се запосленима правично измери учинак кроз увођење јединствене основице за цео јавни сектор и прецизно дефинисаних коефицијента – остало је да чека боља времена.

Нови рок за реформу система плата предвиђен је ревидираном фискалном стратегијом за наредне три године. У Министарству финансија, које је сачинило овај документ, јуче нисмо добили одговор због чега је померен. У стратегији је наведено да је у претходном периоду започета свеобухватна реформа система зарада у јавном сектору, чији је циљ обезбеђење правичности и смањење разлика између плата, али „с обзиром на ефекте пандемије на структуру запослених и нивое зарада у јавном сектору примена новог реформисаног система требало би да започне 2025”.

Представници Фискалног савета сматрају да је померањем рока за увођење новог система зарада влада имплицитно признала да од ове реформе одустаје.

– Након бројних одлагања и разобличавања иницијалних принципа, прошлогодишња фискална стратегија најавила је да ће једнообразни платни разреди дефинитивно бити уведени 2022. године. Тај рок је недуго након тога изнова померен, па је нацртом фискалне стратегије (2022–2024) из маја текуће године предвиђено ново померање рока, овога пута без икакве јасне временске одреднице. Сада се, у Ревидираној верзији овог документа, срећемо са потпуном променом приступа, уместо начелног, а необавезујућег настојања да уведе платне разреде, влада де факто признаје да нема политичке воље да се ова реформа спроведе до краја и да од ње одустаје, напомињући да се примена помера чак за 2025. која превазилази временске оквире овог документа – наводе из Фискалног савета у оцени ревидиране фискалне стратегије за наредне три године.

Ово независно тело констатује да бројни проблеми постојећег система зарада запослених у општој држави остају нерешени. Зато предлаже влади да се у 2022. уместо свеобухватне реформе усредсреди само на горуће проблеме који се могу решити у кратком року.

Најпре сугеришу да се законом дефинише системско решење за управљање фондом плата у државном сектору. Потребно је да стопа раста зарада не буде, као до сада, производ линеарних повишица по министарствима, него да прати објективне економске параметре. Потребу за тим препознала је и сама влада, наводећи у ревидираној стратегији да у оквиру планиране реафирмације фискалних правила уведе посебно правило за контролу расхода за плате у јавном сектору. Чланови Фискалног савета то поздрављају и охрабрују владу да истраје на овом опредељењу, јер је то добар начин да се осигура да ови, појединачно највећи буџетски расходи, дугорочно остану у одрживим границама.

Затим, потребно је објавити регистар запослених у јавном сектору и њихових примања, макар онај део који је завршен, а да се остали делови система постепено укључују у јавно доступну евиденцију.

– Сматрамо да ни ово није велики оперативни изазов, имајући у виду да званичници већ годинама наглашавају да је добар део овог посла урађен. И најзад треба отпочети коначно са једнаким вредновањем истородних занимања без обзира на припадност појединачним министарствима, што би нас приближило принципу „једнака плата за једнак рад”. Када се то заврши, створиће се јака основа да отпочну технички захтевнији процеси (корекције унутарсекторских и међусекторских паритета, проширење распона између највише и најниже плате), а да укупна маса зарада остане у оквирима који се могу сматрати дугорочно одрживим – наводе из Фискалног савета.

Прве промене треба очекивати у сектору рада, запошљавања и социјалне политике, а затим културе и правосуђа. У другој фази нови обрачун примања и њихова боља контрола биће уведени у сектор просвете, а након тога и у здравство. У последњој фази пројекат ће бити примењен и у локалним самоуправама.

Фонд плата према новом плану фискалне стратегије у наредне три године требало би номинално да расте по годишњој стопи од 7,2 одсто, нижој од пројектоване стопе привредног раста (7,9) – па би укупан ниво ових трошкова требало да опадне са 10,2 процента БДП-а из 2021. на 10 одсто БДП-а у 2024.