Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Откривен споменик војводи Танкосићу у Кисачу

(Фото Танјуг/Ненад Михајловић)

КИСАЧ – У засеоку Танкосићево, у селу Кисач недалеко од Новог Сада, данас је откривен споменик мајору војске Краљевине Србије и комитском војводи Војиславу Танкосићу, по коме то место и носи име.

Споменик су открили најстарији потомак српских добровољаца из Великог рата и житељ Танкосићева, Владислав Парежанин, и градоначелник Новог Сада Милошем Вучевићем.

Читав засеок Танкосићево настао је по крају Првог светског рата када су српски добровољци из Великог рата са подручја некадашње Аустроугарске, али и разних крајева света, колонизовани од стране краља Александра Карађорђевића у Бачку, Банат, Срем и Барању.нови

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је изјавио да је подизање споменика мајору Танкосићу показатељ да долази време у коме ће свако моћи да каже ко је и шта је.

„Сада смемо да кажемо како је настало ово насеље, чији смо наследници, ко су нам били преци, а наша деца смеју да уче о својој историји. Дуго су нас убеђивали да не смемо да кажемо ко смо, да смо свима донели слободу на овим просторима, да смо веровали у слогу, а вратили су нам тако што су нас назвали окупаторима и узурпаторима”, казао је Вучевић у Танкосићеву, а преноси Танјуг

Он је навео да нема породице која није упамтила жртве својих предака, те да се до скора није смело ни поменути име мајора Танкосића.

Вучевић је оценио и да се Војислав Танкосић борио тамо где нико други није смео и да је односио помоћ тамо где је она била најпотребнија дуж Старе Србије, али и Босне.

„Одлазио је у косовски вилајет, и тада је била иста ситуација. И тада и данас су нас нападали и на разне начине, убеђивали да треба да се одселимо са тих простора. Али Богу хвала, било је јунака као што је био војвода, који су спремили чете и одлазили тамо где је било најтеже и зато свако мора да стане мирно пред именом војводе Танкосића”, навео је Вучевић.

Поручио је житељима Танкосићева да буду поносни на своје претке и људе који су се раме уз раме борили за слободу са Војиславом Танкосићем.

Историчар Милан Мицић казао је да је данас велики дан за читаво Танкосићево које је чекало 100 година на споменик човеку по коме засеок и носи име, али и човеку који је обележио једно време и који је био дуго осуђен на заборав.

Говоривши о периоду колонизације добровољаца у Великом рату, а који су се прикључили српској војсци са подручја Босне, Херцеговине, Лике, Далмације, Црне Горе, Кордуна, Славоније, Барање, Војводине, Мицић је навео да је краљ Александар Карађорђевић својим саборцима дао земљу у закуп и да су они на подручју плодне равнице оформили 200 насеља са око 100.000 становника.

„Ти људи су изложили своје животе и борили су се за своју отаџбину Србију коју многи никада раније нису видели”, навео је Мицић, поручивши да су добровољци били једина попуна српској војсци у Великом рату, те да је сваки четврти војник на пробоју Солунског фронта био управо добровољац са подручја некадашње Аустроугарске.

Он је казао да су колонисти показали изузетан животни викторизам у периоду велике неимаштине и грађења живота од нуле, уз поруке да је међу првим житељима Танкосићева било и оних који су се вратили чак из Америке или Русије како би помогли српској војсци.

Указао је да су били прогоњени и убијани од стране фашистичких окупатора 1941. године, а потпуно скрајнути и остављени забораву од 1945. године јер су били симбол борбе за краљевину.

„Ми се данас не сусрећемо са нашим прецима, него и сами са собом, јер подвлачимо црту да видимо куда треба да идемо даље. Становници Танкосићева добијају данас свој идентитетски белег”, навео је Мицић по откривању споменика Војиславу Танкосићу

Споменик Војиславу Танкосићу рад је вајарке Светлане Шанте и први је споменик са ликом мајора Танкосића у Србији.

По отварању споменика, уприличена је и промоција књиге „Танкосићево у слици и речи 1919 - 2019” аутора Невенке Рончевић, Драгана Чучковића и Јелене Рончевић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Цигановић
Танкосић је био песник српског ослобођења од Турске и пред и у време Првог светском рата од Аустро-Угарске. Његово и изручење мог рођака по мајци Милана Цигановића, родом из БиХ, К унд К монархија је после Сарајевског атентата тражила од Србије. Био бих срећан да постоји нека књига, или студија о мом рођаку. Знам да га је српска држава у време Првог светског рата чувала у великој савезници - Сједињеним Америчким Државама.
Lillah
Сјајно.
Zoran
Jel vam deca uce u skoli o njmu?
Dejan
Još uvek ne smeju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.