Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МАРИНА МЕДОЈЕВИЋ, председница Банке хране

Забрињавајући број гладне деце у Црној Гори

Највише их је из породица које имају нижи степен образовања, што указује на важност школовања малишана
Марина Медојевић (Фото лична архива)

Од нашег дописника

Подгорица – Сваки дан би се требало борити против сиромаштва у Црној Гори, а не да се тога званичници сете само када је Међународни дан борбе против сиромаштва јер је ситуација алармантна и времена за одлагање нема, каже у разговору за „Политику” председница Банке хране Марина Медојевић, која већ годинама сакупља помоћ, дели храну и помаже изгладнелој деци и многим породицама.

Има ли држава визију како помоћи сиромашнима у Црној Гори?

Ми немамо званичну статистику о броју сиромашних. Под хитно се мора почети израда Стратегије за борбу против сиромаштва и расипања хране. Подаци пре пандемијске кризе из 2019. говоре о стопи ризика од сиромаштва, која је износила 24,5 одсто, што значи да је сваки четврти становник Црне Горе био сиромашан.

Недавно се чуло да се готово 40 одсто деце налазило у ризику од сиромаштва.

То је тачно. Највише их је из породица које имају нижи степен образовања, што указује на важност образовања деце. Тврдимо на основу нашег рада са угроженима да је стање у прошлој и овој години драстично лошије. Од почетка пандемије званично је око 50.000 радника добило отказ, за годину дана нешто више од 11.000. Колико је тек отпуштено оних који су радили неформално, који нису имали осигурање, па не можемо пратити раскид радног односа? Како онда живе и хране се њихова деца? Ваљда је јасно да су на рубу егзистенције.

Може ли се умањити глад и сиромаштво ако се зна да су у Црној Гори ниске просечне плате, најниже пензије у региону и велика незапосленост?

Готово 70 одсто радника не прима ни просечну плату од 530 евра. Око 130.000 пензионера прима најнижу пензију од 145,77 евра. Просечна пензија износи 293 евра и наши пензионери, нажалост, спадају међу најугроженије у Европи. Незапослених је званично 53.958, а број оних који нису на Заводу за запошљавање није познат. У Црној Гори чак ни они који су много година незапослени, а који су се редовно јављали у Завод за запошљавање, чак по две-три деценије, немају никакву новчану помоћ од државе, нити ће имати могућност да остваре пензију. Када видимо колико има незапослених, колике су плате и пензије, запитајмо се колико грађана у Црној Гори реално живи у сиромаштву. Ситуација је алармантна. Препознајући ургентну потребу да се заштите најрањивије категорије, поготово деца, током трајања ове тешке кризе практично све земље света увеле су нове мере социјалне заштите.

Може ли социјални картон бити одговор?

Социјални картон је одговор на много питања јер он мора препознати све оне који живе у немаштини, а држава им мора обезбедити подршку система. То је задатак број један. Наша социјална помоћ је толико мала да угрожени од ње не могу да плате чак ни станарину. Ништа нисмо урадили да бисмо повећали број социјалних станова и тако олакшали живот најугроженијима, док је за функционерске било довољно новца. У Црној Гори има више станова него породица, а много је подстанара, што показује меру раслојавања друштва. Да би се спречило повећање сиромаштва деце, Уницеф препоручује да Влада Црне Горе прошири обухват програма социјалне помоћи за породице и децу.

А за остале категорије становништва?

Комитет за економска, социјална и културна права УН препоручује интегрисање норми међународних људских права у стратегије за искорењивање сиромаштва. У порасту је чак и сиромаштво запослених, а посебно самозапослених. Држава би морала свима којима прети немаштина дати могућност да имају основне животне намирнице и хигијенска средства.

Минимална потрошачка корпа без станарине износи 659 евра.

Она показује минимум примања које би требало да има на располагању просечна породица у Црној Гори. Практично све земље света увеле су нове мере социјалне заштите. Какве су мере које смо увели? Ми и даље имамо исте мере, уколико не рачунамо дечји додатак, који није донео много добробити онима који заиста живе у немаштини.

Шта предлажете да би се изашло из те сиве зоне?

Влада мора осигурати основно, довољно хране, смештај, огрев и основне социјалне услуге за најугроженије. Постојање сиромаштва представља кршење људских права. Сиромаштво је највећа могућа неправда која се неће смирити док се узроци не искорене. Све већи број грађана, посебно младих високообразованих, напушта Црну Гору у потрази за послом и бољим животом. Најделотворнија друштвена борба против сиромаштва је квалитетно образовање и здравство доступно свима, стварање услова за отварање квалитетних послова, подизање износа минималне плате, опорезивање капитала, запошљавање незапослених, праведнија расподела и праведније опорезивање плата и подизање дохотка становништва. Недопустиво је да држава не гради социјалне станове који би биле њено власништво, а које би користили социјално угрожени за мале кирије од којих би држава одржавала станове и градила нове.

Треба обезбедити социјални стан на коришћење или да држава плаћа кирију за најугроженије. Неопходно је да се осигура и бесплатна минимална квота електричне енергије и то је стандард земаља које пропагирају социјалну праву.

Шта треба конкретно урадити за децу?

Деца из материјално угрожених породица немају бесплатан вртић, уколико њихови родитељи нису корисници социјалне помоћи, што је заиста велики проблем за њих. Бесплатна ужина у школи је начин умањења сиромаштва међу децом као и дечји додатак за сву децу која живе у немаштини.

Међутим, не треба помоћ само деци чији родитељи примају социјалну помоћ. Дечји додатак је ограничен на троје деце у породици, а примају га само корисници социјалне помоћи и сва деца до шест година, што је неправедно решено новим законом. Бесплатне књиге за основну школу су добре, али већу правду бисмо обезбедили ако бисмо их дали само онима којима су најнеопходнији. По том основу уштеду у новцу могли бисмо искористити да дамо деци из сиромашних породица бесплатне књиге за средњу школу и тако допринесемо наставку њиховог школовања. Банка хране се залаже за дечју картицу која би подразумевала бројне попусте за куповину обуће, одеће, хране, уџбенике, превоз…

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Uveli kapitalisticki sistem a sve ocekuju od drzave.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.