Ако свако уради колико може, домовина неће пропасти

У српској заједници у главном граду Француске, која по неким проценама броји око осамдесет хиљада људи, готово сви познају Станку Туовић, пословну жену везану чврстим нитима за Србију и афирмисану у службеним круговима своје нове домовине. Пре пола века стигла је у Град светлости из Медвеђе, у јужној Србији, и прошла трновит пут до економске и животне стабилности. Кад је пословно ојачала у Француској, прва јој је помисао била да се одужи земљи својих предака и сународницима које су ратови раселили с родног огњишта. Пре три деценије, тачније 1992, спремила је, заједно с пријатељима, камион са 84 тоне одеће, обуће и хране и послала у Босну. Касније је то поновила више пута, додајући лекове и финансијску помоћ за избеглице са Косова, уз оне из Републике Српске.

Заједно са својим мужем Анестијем Арнопулосом, пореклом из Грчке, који је развио послове од Париза до Африке, организовала је више добротворних вечери на којима су париски Срби и Грци донирали новац за хуманитарне потребе у Србији и српским земљама. Само на једној таквој вечери скупљено је за обнову Хиландара 60 хиљада евра; Станка и Анести који дан касније долетели су у Београд и предали новац тадашњем патријарху Павлу. Њихова слика с патријархом објављена је у монографији „Лицем према Хиландару”. Помогли су и обнову српске Цркве Светог Саве у Паризу; уз остало, обезбедили су новац за набавку позлаћеног полијелеја у овом храму.

Недавно је Станки Туовић у Културном центру Србије у Паризу уручена Повеља захвалности Матице исељеника Србије. О многоструким димензијама добротворног рада Станке Туовић говорили су проф. Миливоје Павловић, члан Управног одбора Матице исељеника, и Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања Србије.

Ових дана Станка Туовић борави у Србији. Срели смо је у Кнез Михаиловој улици, где купује књиге за српску заједницу у Паризу и лекове за избеглице у Србији. Иако је сада у пензији и не бави се бизнисом, и даље негује свест о томе да они који имају треба да помогну људима који немају.

„Ја нисам теоретичар и не бавим се разматрањем видова сложених односа дијаспоре и матице”, рекла нам је Станка Туовић. „То је посао за професоре и друге стручњаке. Ја сам обична пословна жена родом из Србије која је имала срећу да се снађе на захтевном париском и француском тржишту и доспела у ситуацију да може да помогне завичају и људима који су у материјалним и другим невољама. Радо се одазивам на све позиве матице да помогнем колико могу, не мислећи на признања. Јер ми смо ти који су дужни, домовина нама ништа не дугује… Ја се осећам лепше кад могу некоме да помогнем”, додала је она.

Током боравка у Београду и Србији Станка Туовић је позвала бројне хуманитарне организације како би, кад се врати у Париз, заједно са Србима и Грцима спремила још пакета намењених људима којима је помоћ неопходна.

„Позивам и друге људе добре воље, овде и широм планете, да се не заморе помажући Србију као нашу родну кућу”, рекла нам је Станка на растанку, цитирајући изреку: „Ако свако уради колико може, домовина неће пропасти!”