Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Палмино уље преко Србије у југоисточну Европу

У наредној фази наша земља би могла да постане дистрибутивни центар за ово уље, а заузврат бисмо могли да извозимо свеже и смрзнуто воће у Малезију у коју тренутно стижу само јабуке
(Фото EPA-EFE/Ricardo Maldonado Rozo)

Србија би већ почетком наредне године могла да постане малезијски стратешки партнер за снабдевање југоисточне Европе палминим уљем. Овај производ који је важан састојак многих прехрамбених и козметичких производа допремао би се преко Солуна или Ријеке, што би скратило време испоруке, тако да Ротердам више не би био главни дистрибутивни центар у Европи за палмино уље које на Стари континент углавном стиже из Индонезије и Малезије.

Никола Ралић, власник „Миракс аграра”, каже да је његова компанија овај посао договорила на „Експо Дубаију”, који се одржава у Уједињеним Арапским Емиратима и да тренутно министарства две земље договарају детаље споразума.

– Дубаи је капија за остала азијска тржишта као што су Малезија, Индонезија, Тајланд, Бангладеш, што се тиче хране. Све више компанија се окреће тим тржиштима. Појединачне иницијативе су добре, али је важна и улога државе. У нашем случају су се укључили Привредна комора Србије и Министарство пољопривреде око испоруке палминог уља и верујем да ће се ускоро договорити да Србија постане стратешки партнер Малезије, која има плантаже палми на 5,4 милиона хектара. У наредној фази наша земља би могла да постане дистрибутивни центар за палмино уље у овом делу Европе. Заузврат ми бисмо могли да извозимо свеже и смрзнуто воће у Малезију у коју тренутно стижу само јабуке, а наше воће ускоро би могло да се нађе и у Индонезији – наводи Ралић. Додаје да су овом азијском регијом царине занемарљиве и да се очекује да дође до потпуног укидања.

Ово је само једна од компанија која у последње време покушава да успостави сарадњу са неком од земаља из Савеза држава југоисточне Азије – АСЕАН. Регион који чине Брунеји, Индонезија, Камбоџа, Лаос, Малезија, Мјанмар, Филипини, Сингапур, Тајланд и Вијетнам, наметнуо се свету као алтернатива за набавку робе, која може бити и јефтиније и поузданије решење, после скоро две године учесталих проблема и константних затварања највећих транспортних терминала у Кини.

Према подацима Привредне коморе Србије робна размена наше земље са регионом АСЕАН је у првих седам месеци ове године износила 346,9 милиона долара, с тим што се она претежно заснива на увозу текстилне робе, обуће, електронских уређаја, хард-дискова, процесора, каучука, палминог уља у вредности од 321,9 милиона долара. Тамо извозимо минерална ђубрива, сточну храну, брашно, барут, храстово дрво, лим, цигарете.

Др Катарина Закић, начелник Центра за студије Појаса и Пута, Институт за међународну политику и привреду, каже да АСЕАН регија може да послужи Србији као једна од алтернатива за снабдевање. Мање развијене земље АСЕАН-а су дуго радиле на томе да се њихова структура економског развоја промени, и да уместо сиромашног пољопривредног региона, постану регион који ће бити познат по својој, пре свега, индустријској производњи, у чему су и успели.

– Тај пут развоја није био нимало лак, али спроведене реформе, уз солидан прилив страних директних инвестиција (највише из САД, ЕУ и Јапана, а у последње време и из Кине и Јужне Кореје), помоћи државе али и развијених чланица АСЕАН-а, довео је до тога да некадашње аграрне земље сада имају много више успеха у индустријског производњи лаке, тешке и ИТ индустрије. Са друге стране, економски развијене земље АСЕАН-а су такође радиле на унапређењу свог напретка и усмеравању ка одређеним секторима производње, попут електронике и биофармације, у којима је већа додата вредност производа, те су сада и оне познате по томе – наводи Закићева.

Наша саговорница наглашава да свака од чланица АСЕАН-а има своју специјалност и производе које извози. Услед тог њиховог профилисања, постали су познати у светској јавности као одговорни снабдевачи и поуздани партнери. Тако су рецимо Малезија и Вијетнам познати по производњи електронских уређаја, Филипини по текстилу и процесираној храни, Тајланд по аутомобилима и храни, а код економски развијенијег Сингапура реч је о полупроводницима и биофармацеутским производима.

Оно што још додатно издваја мање развијене земље АСЕАН-а јесте и нижа цена производа у односе на оне које у последњим годинама нуди Кина. Цена њихове радне снаге је нижа од кинеске и то је разлог што све већи број иностраних инвеститора отвара своју производњу тамо и што се повећава њихов извоз.

– Србија ће се као и остале европске земље, наћи на прекретници у свом развоју, пре свега услед глобалних економских дешавања који ће сигурно довести до промена. Почело је све са пандемијом ковида 19, на то се наставила економска криза које је била очекивана услед деструктивних последица пандемије, а сада се на то све надовезује енергетска криза – објашњава наша саговорница.

Према њеним речима цене енергената су вртоглаво скочиле, дошло је и још настају велики проблеми у ланцима производње и снабдевања, цене превоза и транспорта су знатно порасле, и то се у глобалним економским токовима све више осећа. Услед тога ће како земље, тако и компаније, тражити излаз из ове ситуације, и прилагодити своју производњу, снабдевање и продају сходно ономе што се дешава на тржишту.

– Већина европских земаља схвата да у оваквим кризним временима ланци снабдевања морају да се скрате, и мислим да ће на пример Европска унија сада дугорочније гледати како да више не зависи толико до азијског тржишта, као што ће гледати и са којим азијским земљама уопште треба да сарађује. Према томе, сматрам да ће и српски привредници сходно свим поскупљењима сировина и материјала које су до сада користили, а које долазе из Кине или азијских земаља, са поскупљењима транспорта и енергије, и те како погледати како се трошкови могу смањити и са којим добављачима треба да сарађују – наглашава Закићева.

Са друге стране, државе које су у географској близини АСЕАН-а, попут Кине, Јапана, Аустралије и Јужне Кореје, још више ће се усмерити на сарадњу са земљама АСЕАН-а. Близина ових држава са свим осталим повољностима (нижа цена радне снаге, поузданост, смањење царина, споразуми) у временима потреса у ланцима снабдевања, омогућиће стабилност и брзину у снабдевању.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Митар
Према подацима европске комисије за сигурност прехрамбених производа ЕФСА палмино уље и палмина маст садрже у просеку 3955 микрограма канцерогеног и мутагеног (може да изазове генске мутације) gлицидола по килограму. Поређења ради, сунцокретово уље садржи 269, уљана репица 166 а маслиново уље 15 микрограма.
Нина
Овде у Француској на неким производима (кексови и сл.) пише: "Гарантовано без палминог уља".
Ma sta mi naprica
Ma nemojte kazti!Zemljace koliko dnevno cigareta popusis,ili kafe popijes,rakijica...mastan burek (slastan) i u svemu ima nesto "kancerogeno",to sto ti pominjes palminu mast to se odnosi ako se pregrejava i onda dolazi do otrova kao i u skoro svakom ulju ili masti.
Kontraverza
Gde se uhvatimo bre za sve nesto sto je kontraverzno - palmino ulje se izbacuje iz prehrambenih proizvoda.
Vlasnik firme
Iz licnog iskustva znam da su najbolji distributeri firme i ljudi sa prostora na kojima se roba treba distribuirati. Upravo iz tog razloga su Srbi i srpske firme njbolji duistributeri za JI Evropu i Balkan, jer ih ima po svim tim zemljama i poznaju trziste i njegove navike. Zaboravite distributera "iz Roterdama".
mile
Upravo danas se pojavio clanak u nemackoj stampi gde pise da su naucnici IRB Instituta u Barseloni zakljucili da palmino ulje pospesuje metastaze kod obololelih od raka, znaci moze biti izuzetno opasno.
Dusan T
Ako je neko u Roterdamu odbio da distribuira palmino ulje, to ce biti zato sto to ulje nije dobijeno odrzivim metodama. Krce dzungle, ubijaju orangutane, gaje uljane palme cije ulje sada niko nece da kupi, pa ce da probaju da ga preprodaju preko Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.