Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Центар који спаја турску естетику са модерном технологијом

Новоотворено здање Ататурковог културног центра у Истанбулу симбол је модерне културе ове земље која спаја два континента
Ататурк културни центар (EPA-EFE/ERDEM SAHIN)

Специјално за „Политику”

Истанбул - Односи Србије и Турске су на високом нивоу, као никада до сада. За Турску је веома важно да има квалитетну сарадњу са вашом земљом. Желимо у наредном периоду да још више унапредимо наше везе, контакте, сарадњу на свим нивоима. Србија има одличан положај и позиције у Европи, и снажним кораком иде напред ка будућности, рекао је за „Политику” Мехмет Нури Ерсој, министар културе и туризма Републике Турске, са којим смо разговарали у новоотвореном здању Ататурковог културног центра у Истанбулу, симболом модерне културе ове земље која спаја два континента. Отварање овог грандиозног савременог здања на Тргу Таксим уприличено је поводом 98. Дана државности Републике Турске, уз присуство председника Реџепа Тајипа Ердогана и његове супруге, као и највиших државних функционера. У духу мудре културне политике, свечаности су пристуствовали новинари из целог света. Како и доликује, на отварању АКМ изведена је премијера прве турске опере „Синан”, специјално компоноване за ову прилику. А да је турска публика заинтересована за нове уметничке изазове уверили смо се на лицу места. За све оне који нису били у могућности да седе у сали, испред здања „Ататурк” постављени су видео-бимови посредством којих је бројна публика пратила сценска дешавања.

‒ Ово здање је место где се најјасније види слика старе и нове Турске. Свака културна и уметничка активност која се овде буде спровела биће корак ближе ка нашем процесу изградње велике и моћне Турске. Започели смо овај пројекат пре неколико година када смо наилазили на сталне препреке. Говорили смо да ћемо направити још бољи, још модернији центар и објекат који ће бити предвиђен за више различитих намена. Коначно, када смо превазишли све препреке, 2019. године смо поставили темеље ове нове зграде. Завршили смо изградњу у рекордном року од две и по године. Највећа сала са капацитетом за више од 2.000 гостију главни је део овог културног центра, а дизајнирана и опремљена је тако да буде погодна за изведбе свих културних активности ‒ рекао је Реџеп Тајип Ердоган.

Ататурк културни центар (Фото: АКМ)

Ататурков културни центар, који је добио име по Кемалу Ататурку, оснивачу модерне Турске који је 1923. године основао републику, покренуо политичку и културну револуцију, простире се на укупно 95.000 метара квадратних.

‒ Ататурк културни центар је дело које се уздиже, уништава предрасуде и остварује немогуће. Овај културни центар је културно-уметничка структура у којој се традиција сусреће са будућношћу. То је дело које спаја турску естетику са модерном грађевинском технологијом и опремом и објектима који ће служити готово свим гранама уметности. Ово је центар у коме ће се наша деца сусрести са уметношћу, учећи и доживљавајући нова искуства, и обезбедиће да уметност постане део наших живота и навика наших људи свих узраста и друштвених слојева ‒ навео је министар културе и туризма Мехмет Нури Ерсој који је протеклог јула посетио Србију и том приликом са председником Александром Вучићем разговарао о могућностима унапређења сарадње двеју земаља у тој области.

Ататурк културни центар је део савременог културног наслеђа ове моћне земље, како многи кажу, то је ДНК модерне Турске, а под својим сводовима има за свакога по нешто. Првобитно изграђена 1969. године, са намером да буде главна сцена Државне опере и балета и Национално позориште, ова грађевина је била четврти највећи уметнички центар света и још се сматра иконичном структуром тог доба. После великог пожара 1970. године потпуно уништена зграда је обновљена и преименована у Ататурк културни центар и под тим именом била је препозната као централно чвориште за сценске уметности. Врата културног центра била су затворена за посетиоце готово деценију, од 2008. до 2018. године, када је постојећи центар срушен како би се започела изградња нове зграде.

У потпуности реновирани Ататурков културни центар данас чини 14 спратова укупне површине 49.000 квадратних метара. Садржи модерну позоришну салу за 802 посетиоца, као и оперску салу која може да угости чак 2.040 љубитеља опере и оркестар са више од 100 извођача. У оквиру центра налазе се и изложбени простор, библиотека, биоскоп, конференцијска сала, продавнице, кафићи и ресторани, а све хале опремљене су најквалитетнијим материјалима за акустичне, звучне, светлосне и визуелне системе. Еколошки приступ градњи центра огледа се у систему зеленог крова дизајнираног тако да максимално користи дневну светлост и штеди употребу електричне енергије.

Поновним отварањем АКМ агилно Министарство културе и туризма Републике Турске покренуло је и међународни фестивал Бејоглу који ће у наредном периоду угостити више од хиљаду уметника из 60 земаља. Први у низу програма био је концерт Лондонске филхармоније који је публику и бројне представнике медија подигао на ноге. Поклоници нота стпрпљиво су чекали британске музичаре да изађу из здања АКМ, поздрављајући их аплаузима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.