Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Oд рака простате годишње оболи 3.000 мушкараца у Србији

Иако је раширено мишљење да је ово болест старијих људи, подаци показују да више од половине оболелих чине млађи од 50 година
(Pixabay/GM)

Рак простате је тренутно најчешће малигно обољење код мушкараца у Европи и САД. У Србији се болест годишње дијагностикује код више од 3.000 мушкараца. Досадашње искуство је показало да се с продужењем животног века и побољшањем дијагностичких процедура открива све већи број болесника с раним стадијумом болести. И поред велике учесталости тумори простате нису узроци највећег броја смртних исхода од малигнитета.

Др Нада Бабовић (Фото: лична архива)

Како истиче др Нада Бабовић, научни сарадник и медикални онколог Института за онкологију и радиологију Србије, иако је раширено мишљење да је ово болест старијих мушкараца, најновији подаци указују на то да је више од половине оболелих млађе од 50 година.

– Простата је жлездано-мишићни орган који има секреторну и хормонску функцију. Секрет простате је део семене течности и садржи протеин познат као антиген специфичан за простату (ПСА), који је врло важан за рану дијагностику и лечење карцинома. Функција простате је под директним утицајем полног хормона тестостерона. У почетном стадијуму болести тумор простате може да протиче без симптома, али временом, током раста тумора и његовог ширења, јављају се ноћно и учестало мокрење, крв у мокраћи или семеној течности, а затим и болови локално и удаљено, најчешће у костима. У узнапредовалом стадијуму обољења, у којем се малигне ћелије путем лимфе или крви шире у регионалне лимфне чворове или кости, плућа, јетру и друге органе, могу се јавити различите компликације, у зависности од захваћене регије – појашњава др Бабовић.

Данас се рак простате открива код мушкараца углавном у склопу рутинских систематских прегледа око 50. године. Одређен број случајева дијагностикује се код болесника који имају тегобе с мокрењем, а ретко код оних који већ имају симптоме узнапредовале, метастатске болести. Зато др Бабовић саветује обавезни систематски преглед једном годишње за мушкарце око 50. године који чине уролошки преглед, такозвани ректални туше, анализу ПСА и ултразвук простате. Код особа које су имале у породици оболеле од ове болести препоручују се одласци на прегледе већ после 40. године. Уколико се код пацијента постави дијагноза карцинома простате, биопсијом простате с хистопатолошким прегледом патолога, мора се одредити стадијум болести како би се знало да ли је тумор локализован само у простати, да ли га има и у регионалним лимфним чворовима или се већ проширио и на удаљене органе (метастатски стадијум).

– Степен клиничке узнапредовалости болести одређује се магнетном резонанцом мале карлице, скенером абдомена, радиографијом плућа и сцинтиграфијом скелета. Ако се након учињених прегледа потврди да је болест локализована само у простати, златни стандард у терапијском приступу је операција простате или радикална простатектомија. Уколико је болест проширена и на околне лимфне чворове, примењује се зрачна терапија са или без пратеће хормонске терапије. У метастатској фази болести користи се системска терапија, хормонска или хемиотерапија – наглашава др Бабовић.

Императив модерне онкологије је индивидуализација терапије, што значи да се за сваког болесника појединачно процењује која терапија у ком тренутку његове болести је она најоптималнија.

– У току своје вишегодишње еволуције карцином простате пролази кроз различите фазе, од локализоване до метастатске, и управо у тој фази болести последњих година је учињен знатан напредак, открићем већег броја нових и ефикасних лекова. Од четрдесетих година прошлог века блокада мушких полних хормона била је круцијална терапија у лечењу узнапредовалог карцинома. У почетку она се постизала хируршком кастрацијом, а касније и хемијски, хормонским инјекцијама. Ова метода лечења позната је и као андроген депривациона терапија (АДТ). Њеном применом, нажалост, готово сви пацијенти временом постају неосетљиви, због чега болест даље напредује и погоршава се – каже др Бабовић.

Наша саговорница наводи да су велика клиничка испитивања, али и свакодневна клиничка пракса недвосмислено потврдили да комбинација терапије АДТ с хемиотерапијом или новом класом лекова познатом као андроген-рецептор таргет лекови (АРТА) знатно продужава живот, одлаже даље напредовање болести и одржава достојанствен квалитет живота болесника. Због тога све европске и светске смернице једногласно препоручују примену ових комбинација у свим фазама метастатског карцинома простате. Која од ових комбинација ће бити примењена код одређеног болесника зависи од више фактора, пре свега од специфичних карактеристика болесника, затим од волуминозности болести, локализације и величине метастаза, одговора и токсичности на претходну или планирану терапију, и на крају, од знања и искуства лекара клиничара. – Наравно да је и болесницима у Србији неопходна иновативна терапија у свим фазама метастатског карцинома простате која, поред јасно доказане ефикасности, истовремено смањује трошкове неге и лечења компликација болести. За сада нашим пацијентима су ови лекови доступни у кастрационо-резистентној фази, али не и у хормон сензитивној фази болести, чиме су ускраћени за успешно лечење. Применом ове модерне терапије остварује се дугогодишњи онколошки циљ, а то је да се метастатски рак простате преведе у дуготрајну, хроничну и стабилну болест – истакла је др Бабовић и подсетила да се у новембру обележава Месец борбе против карцинома простате под слоганом „Буди мушко – брини о себи”.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
А шта је то? Са 78 нисам приметио никакву разлику. Све ради као и пре пола века.
Хронос
Све је лепо написано и објашњено осим фактора ризика. Шта је то што утиче и повећава ризике? Да ли је то прекомерена употреба алкохола, пушење, генетика, предуго стајање и некретање, венеричне болести и сл. тј по градацији на нашем подручју. Другим речима боље едукативно припрема , превентива, скретање пажње на симпроме и скрининг него лечење. Кад стигнем до лечења онда су ми шансе мале!
Бранислав Станојловић
Е Хроносе једини ризик је престанак употребе. Иначе ПИЈЕМ, не пушим од '63ће, никакве болести. Генетика: 180цм, 80кг, 20цм шира рамена од кукова. Све најбоље!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.