Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГЛЕДНИЦА СА ЗЛАТИБОРА

Разбој за ткање код Краљевог трга

Није ово једини спој традиције и модерног на омиљеном шеталишту: има у Трговачкој улици слаткиша, сувенира, лековитог биља
Трговачка улица код Краљевог трга (Фотографије Слободан Јовичић)

На шеталишту поред Краљевог трга и језера, у срцу наше најпосећеније планине, од ове године заживела је Трговачка улица. Савремено уређена, разноврсна и привлачна, с понудом пред оком шетача. Увек се нађе нешто занимљиво или укусно у неком од 55 локала, сличне величине, а различите намене (храна, слаткиши, сувенири, лековито биље).

Један се од свих разликује. Име му је „Нићаница”, а унутра – разбој за ткање. Радионица и продавница истовремено, у невеликом простору обојеном традицијом. Управо је назив радње дат по једном делу ткачког разбоја. А на излогу су модерно дизајнирани, овде израђени одевни предмети: понча, шалови, капутићи, капе.

„Нићаница” у јесен

Откуд стари занат и разбој у модерној Трговачкој улици, питамо власницу „Нићанице” Бранку Александрић, коју смо ових јесењих дана, кад мање туриста опседа златиборска шеталишта (летос се од гужве овуда једва пролазило), срели испред њене радње. Она радно време обично проводи унутра, за разбојем или с купцима њених рукотворина, а сада је у сунчано послеподне направила краћу паузу.

– Ткањем се бавим из хобија, за своју душу. Раније сам радила друкчије послове, дуго година у једној туристичкој агенцији. Временом, ткању сам се више посветила, дошла до спознаје да је ово што радим занимљиво људима. Онда је хоби прерастао у идеју да бих могла да отворим нешто самостално. Од 2014. професионално се бавим овим послом, тада сам регистровала радњу овде, на Златибору. Имала сам на претходном златиборском шеталишту код поште једну дрвену кућицу за продају, привременог карактера. Ево ме сада овде у новој Трговачкој улици, на виђенијем месту и у знатно бољим условима – казује Бранка, родом из источне Босне.

Бранка Александрић

Истиче да је добро што је општина Чајетина направила овакав потез, уредила ово прометно шеталиште и почетком године отворила Трговачку улицу, атрактивну и за госте и за продавце. Не крије да је срећна откад је добила овакав простор, у њему може да ради и продаје. Услови су јој овде знатно бољи него у дрвеној кућици, а додатно погодује што је општина закупцима локала омогућила да прве године не плаћају кирију, док не развију послове. Плаћаће је од 2022. године, уз прихватљиве цене, у главној зони туристичког места.

– Занат је спор, а за мене је одлично што ту не губим време, јер на лицу места направим производ, покажем га, пласирам. Људи уђу у радњу и виде овај традиционални занат, начин како се ради, погледају, пробају. Те услове нисам имала у малом дрвеном објекту, који је био баш класична улична продаја. А ова локација код језера је врхунска. Мени се повећао промет, наравно не превише јер је ово спора производња, не стигнем толико да направим колико могу да пласирам. Речју, пун погодак је Трговачка улица и локали у њој – задовољна је наша саговорница.

Ручно ткање је стари занат, с тим што се Бранка определила за одевне предмете. Тка модерније артикле, по дизајну и квалитету. Израђује их углавном сама, с тим што помоћ има у доради, и то од свекрве. А једна жена јој услужно шије, саставља оно што Бранка осмисли.

Унутра у локалу, у духу традиције, има и предмета погодних за музеј: старих пегли, дрвених сандука, разних старина. Власница се потрудила да невелики простор уреди у складу с оним што ради. Све је ово, каже, њена велика љубав.

Таленат и срећа

Да ли је на атрактивном месту и ткање исплативо, питамо је?

– Нема у мом послу неке веће зараде, не праве се некакве паре. Човек мора бити свестан у каквом времену и условима живи. Код нас је, искрено речено, ручни рад обезвређен, потиснут, нема ону вредност која заиста јесте. А уз то, ово је напоран посао. Ипак, може једна плата да се заради, има довољно за пристојан живот у овим условима. Подношљива је овде закупнина и други трошкови. Кад ме људи питају да ли сам задовољна, одговарам да јесам, ту све зависи шта ко тражи и очекује од посла. При томе, радим оно што волим и онда је срећа заиста велика – истиче Бранка.

Неуморна је, ради сваког дана сем недеље. Њена ћерка, која је уписала Академију струковних студија у Ужицу (менаџмент и предузетништво), помаже јој понекад у продаји. – Она, тренутно, нема интересовања за ручни рад, али никад се не зна. И ја сам у каснијим годинама открила да имам талента и да од ткања могу да направим неку своју причу – каже власница радње у Трговачкој улици на Златибору.

Драган Ристић

Драганове маказе шишају познате

Златиборски фризер Драган Ристић једно је од познатих лица чији је локал у Трговачкој улици. Он три и по деценије улепшава туристе и мештане, знане и незнане: некад у салону хотела „Палисад”, па у свом локалу код „Спорт вижна”, а од почетка године на овом прометном месту.

– Трговачку улицу општина Чајетина је врхунски одрадила, у односу на претходни локал, сада имам 100 одсто више посла – каже нам овај мајстор, под чијим маказама су били многи познати: глумци, политичари, фудбалери Звезде и кошаркаши Партизана почетком деведесетих као европски прваци (кад су током припрема били смештени у „Палисаду”). По једном од њих, Владу Дивцу, кога је такође шишао, Драган је добио надимак. – За пријатеље сам Владе Дивац, кажу ми да их мој лик, ова брада и црна коса подсећају на овог мајстора кошарке.

Миле Стаматовић

Кукуруз шећерац некадашњег директора

„Кукуруз шећерац, кокице”, пише на локалу у Трговачкој улици чији је власник Миле Стаматовић, дугогодишњи продавац на туристичкој планини. Продаје кувани и печени кукуруз и кокице, задовољан је како му је посао кренуо. А био је некад у свом родном Сирогојну директор, комерцијални па генерални Земљорадничке задруге „Прота Милан Смиљанић”. – Све док држава није решила да затвори задруге. Радио сам после тога и у комбинату „Златибор”, па се отиснуо у приватне воде, почео да сарађујем с „Фрикомом” у уличној продаји сладоледа. Онда сам кренуо с кукурузом шећерцем, који с једним другаром производим у Злакуси. Некад сам га продавао овде под сунцобраном, и лети и зими, па у типској монтажној кућици где сам воду у кофи доносио да кувам кукуруз. Ево ме у новом локалу у Трговачкој улици где су услови неупоредиво бољи, с тоалетом и погодним санитарним условима. Супруга и ја радимо, продаја иде добро, овако ћемо док здравље дозволи – прича Миле.

Ђорђе Раковић

Бабл-вафли код мастер економисте

Оригиналан производ у Трговачкој улици има радња „Шећерленд”, чији је власник млади Ђорђе Раковић, дипломирани мастер економиста у туризму. То је бабл-вафл, деликатес Далеког истока, чији укус је овог лета и младе и старије привукао у радњу код Ђорђа.

– Бабл-вафл је специјалитет Хонгконга и Макаоа, годинама најпродаванији улични специјалитет у Кини (тамо га зову и ег вафл, јер подсећа на корнет јаја). Има специјална преса у којој се пече вафл, у тој преси се формирају мехурићи и отуда назив бабл. С вафлом се спаја сладолед, чоколада и други додаци – описује власник локала, додајући да је гледао да отвори радњу с оним што на Златибору тренутно нема нико. У понуди су и сладоледи, ускоро ће бити мафини, можда и „америкен кукиз”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Некада Краљеве воде, па Партизанске воде, а сад Краљев трг. Био сам тамо давне 1973. године и осим поште, пар локала, хотела Палисад, неколико објеката поглед се пружао на све стране Златибора од језера у средини. Касније сам још у пар наврата пролазио туда и непријатно се изненадио како је око језера подигнут читав град. Тај део Златибора је престао да буде ваздушна бања и место за одмор и постао град као и сваки други са гужвом и загађеном средином. Нажалост.
Ja
Nemam ništa protiv razvoja, Zlatibor nije centar, mrdnite malo po okolnim selima i uživajte u pravom Zlatiboru.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.