Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мења ли се стратегија Америке према Србији

За остварење иницијатива у вези са БиХ и тзв. Косовом, Вашингтон ће координисати дипломатске притиске и помоћ партијама и покретима који би довели до политичких промена у Србији и РС
Д. Стојановић

Заменик помоћника државног секретара САД и специјални изасланик америчког председника за западни Балкан Габријел Ескобар разговарао је јуче у Сарајеву са члановима Председништва БиХ Жељком Комшићем, Милорадом Додиком и Шефиком Џаферовићем. Његова посета је почетак иницијативе Вашингтона да се реши изборна криза у суседној држави, а један од спољнополитичких приоритета САД у овом делу Европе је и промовисање „републике Косово”. Ради остваривања ових циљева Америка ће координисати дипломатске притиске и помоћ партијама и покретима који би довели до политичких промена у Србији и Републици Српској.

У том правцу је направљен први корак, јер је неколико америчких конгресмена затражило од председника САД Џозефа Бајдена да размотри увођење санкција онима који дестабилизују западни Балкан и без доказа су оптужили председника Србије Александра Вучића да је продубио корупцију и да врши притисак на медије. Одговарајући на ове оптужбе, председник Вучић је најавио да ће ускоро више конгресмена у САД потписима подржати „српску резолуцију”, него што их је потписало писмо америчком председнику и да то неће бити конгресмени из само једне странке, Демократске партије, што је са тим писмом групе сенатора случај, додајући да не прихвата да је Србија дестабилизирајући фактор у региону.

Како нова америчка администрација види Србију, њени грађани су сазнали 7. фебруара када је Бајден поводом Дана државности послао честитку Вучићу. Поред уобичајеног истицања посвећености унапређењу економске сарадње, регионалне стабилности и демократских вредности, недвосмислено је позвао на међусобно признање Србије и Косова. „Ми разумемо да је то нова америчка политика, било је покушаја да се тај термин наметне као нешто што је требало да прихватимо као коначно решење и у Вашингтону. Већ сам им једанпут у лице рекао у Белој кући шта мислим о међусобном признању и мој одговор неће бити другачији”, рекао је тада Вучић и додао да није пријатно, јер је јасно да ће цела америчка спољнополитичка иницијатива ићи у том смеру.

Бивши шеф дипломатије СР Југославије Живадин Јовановић истиче да је неспорно да САД имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно у нашој земљи, а који су, како новија историја показује, супротни животним интересима Србије и српског народа. За „Политику” каже да у спровођењу стратегије чија је суштина доминација, САД примењују најразличитије методе и средства од ласкања и „охрабривања” до уцена, подела, санкција и војне силе.

„Уграђивање ’својих људи’, кадрова у структуре власти, на једној, и спречавање позиционирања противника, на другој страни, саставни је део технологије доминације. Најдиректније мешање у кадровање западњака у Србији било је на делу у време пуча 2000. и власти ДОС-а, када су о структури владе и попуњавању одређених ресора одлучивали амерички и амбасадори земаља Квинте (познати састанци у Клубу привредника на Дедињу). Зна се и ’допринос’ генерала НАТО-а ’за реформу Војске’. Они су отерали у пензију све генерале и адмирале, учеснике одбране земље од агресије НАТО-а 1999. и обезбедили да важне положаје у војсци преузму људи који су им одани. Тако је упропашћена, разоружана и понижена Војска, разорен је читав систем одбране, а земља лишена најбољих војсковођа”, каже Јовановић и подсећа да су сличне кадровске (и не само кадровске) „реформе” доживели готово сви ресори државе, укључујући спољне послове, државну безбедност и привреду.

Иако смо војно неутрална и независна земља, у многе институције доведени су саветници из НАТО земаља, напомиње искусни дипломата. Подсећа да су тада прозападни и про-НАТО министри за иностране послове буквално протерали најстручније професионалне дипломате, укинули спољну обавештајну службу (СИД) и шифровану комуникацију са дипломатско-конзуларним представништвима, уз образложење да у „демократски” уређеној држави нема тајни.

„’Викиликс’ је пун сведочанстава о улизичком понашању проамеричких кадрова и њиховом утркивању у сервилности према америчким представницима. Велике силе не мењају стратегију и геополитику од једне до друге владе, осим тактички и привремено, уколико наиђу на озбиљније препреке. Уз нешто поједностављења, али због фокусирања на суштину, може се рећи да су њихови геополитички и стратешки циљеви и данас исти:’обуздавање’, односно слабљење српског фактора на Балкану, продубљивање и цементирање постојећих подела српског народа и Србије као државе, интензивирање припрема за нова дробљења народа и територије; промена свести српског народа, напуштање националних, културних, моралних и духовних вредности; ревизија историје на штету српског народа и ревизија или укидање резолуције СБ УН 1244 и Дејтонско-париског споразума”, наводи Јовановић.

Да је нова америчка администрација одлучила да крене оштро у региону, сведочи и најава именовања Кристофера Хила на амбасадорско место у Србији, јер је реч о ветерану америчке политике, познатом по оштрој политици и строгом и не нарочито пријатељском односу према Србима, који је развио сарадњу и стекао добре везе са садашњим америчким председником. Добри познаваоци дипломатских прилика наводе да ће Хилова реч из Београда имати много већу тежину него речи било ког америчког дипломате из амбасада у Сарајеву, Подгорици и Приштини и нема сумње да ће он бити главни у региону.

Да су очекивања београдске чаршије од Америке велика сведочи и чињеница да су двојица професора, Војин Ракић и Александар Фатић, у отвореном писму које су упутили заменику помоћника секретара у Бироу за европска и евроазијска питања Стејт департмента Ескобару тражили да Вучић треба да буде оптужен пред Међународним кривичним судом у Хагу за злочине који обухватају серију озбиљних политичких и правних злочина.

Да је то, ипак, рачун без крчмара, сведочи што је управо Ескобар најавио да ће америчка администрација покушати да ствари на Балкану решава изборима, а не санкцијамa као главним алатом. То је рекао у видео-укључењу током једне од трибина одржаних у склопу Београдског безбедносног форума, крајем октобра. „САД немају у плану да бирају лидере на Балкану. Не желим да разочарам неке, али санкције неће бити наш главни алат, то није решење за Балкан. Решење су избори и мотивисање грађана и јавности да учествује у политичком простору”, рекао је Ескобар и демантовао наводе, а можда и нечије жеље, о насилној смени власти у Београду и Бањалуци.

Дипломата Зоран Миливојевић каже да постоји више акција које показују да је у току активност према Србији, посебно када се погледа последња резолуција коју је погурао албански кокус у америчком Конгресу. „Пре месец и по дана, гост албанске заједнице је био Боб Менендез, председник Комитета за спољне послове у Сенату и демократски сенатор, који је дао јасну изјаву у погледу косовске државности и потреби да се заокружи такозвана независност. После тога су кренуле демонстрације албанске дијаспоре и сада је на столу то писмо и то је доказ да је започета акција притиска политичке природе на Србију а односи се на КиМ. Доказ су и нова кадровска решења, а са свим што Ескобар најављује, то иде до нивоа претњи и стављања у мозаик САД да у свом мандату реши два отворена питања – Косово и Босну. Та два питања су дошла у фокус америчке спољне политике где је Америка преузела лидерство да их реши”, закључује Зоран Миливојевић.

Анђелковић: Утицај на предстојеће изборе у Србији

САД су спремне да помогну политичким партијама које хоће да смање утицај Русије и Кине. Ипак, толика заинтересованост Америке за политичке прилике у нашој земљи није постојала последњих неколико година. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да ће Американци учинити све да наша политичка сцена буде динамичнија и не воле када је она потпуно стабилна. За наш лист наводи да је њихов циљ да буде што више тензија и сукоба и да власт буде што слабија. „Није реч о симпатијама или антипатијама, већ они могу да подрже и оне који им нису блиски, како би се већи број политичких актера питао. Не верујем да њихово мешање може да буде снажно, јер немају ни моћ ни снагу какву су имали некада. Американци увек тамо где нису завршили геополитички посао изазивају хаос и њихово мешање никако не може да буде позитивно”, каже Анђелковић. Треба подсетити на не баш дипломатско присуство америчког амбасадора Кајла Скота, у штабу опозиционе Демократске странке, у изборној ноћи 2016. када су одржани редовни парламентарни, покрајински и локални избори. Наводно, хтео је да обиђе и изборни штаб СНС-а, али до тога није дошло зато што је Вучић морао раније да напусти седиште странке.

Милићева: Потписници писма иницирали резолуције о Сребреници

Ангажовање конгресмена није први, а сигурно ни последњи потез неког од бизнисмена у Србији који преко лоби група за велики новац покушавају да спасу свој бизнис или да избегну затвор. Тако је пре неколико година Мирослав Мишковић ангажовао Подеста групу и скупе вашингтонске лобисте да га штите од „политичког прогона” у Србији. И шта је тиме добио? Неколико страних листова објавило је текстове у којима је највећи српски тајкун представљен као жртва „репресивног београдског режима” и то би отприлике било то. Сличан захтев, мотивисан пре свега економским, али и делом политичких разлога, повод је за писмо које је осам конгресмена упутило председнику Бајдену. У писму су конгресмени забринути за политичку ситуацију у Србији и утицај које би такво стање могло да има на западни Балкан и Европу. У том документу помињу се „Телеком”, али и ТВ Пинк.

Јелена Милић, оснивач Центра за евроатлантске студије, каже да писма конгресмена у вези са одређеним глобалним темама или стањем у одређеним регионима су нормална појава. За наш лист каже да они могу бити разлог што у њиховим дистриктима живи велики број људи заинтересованих за та питања и они желе да угоде својим бирачима. „Писмо осам конгресмена има сличност са писмом конгресменке из Тексаса Еди Џонсон из 2017. године које је упутила Мајку Пенсу пре сусрета са председником Вучићем, извлачећи из контекста неке пословне ентитете, а иначе је била председавајућа босанског кокуса. Интересантно је да су потписници овог писма људи који су до сада неколико пута иницирали резолуције о Сребреници са врло чудним аргументима због ситуације у Бурундију”, истиче Милићева и додаје да то писмо нема никакав обавезујући карактер.

 

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miroljub
Menja se. Iz loše u još goru..
Цветковић Станислав
Чак су и ове "иницијативе" из Вашингтона лицемерје прве врсте. Наиме, ради се о пројекту одвајања Србије од сарадње са Кином и Русијом. Ништа друго. Довољно је пратити кораке званичника и видети о чему се ради. Покренули су чак план свађања Кине и Русије. Нити Србија ишта може да добије овом "љубављу", нити постоји иједна земља у свету којој је САД помогла. Видели на последњем примеру Авганистана. Са САД се држати подаље и на (великој) дистанци и уз осмех. Ништа више од тога.
Jorge
Mislim da je prevelika pažnja na SAD u medijima u posljednje vrijeme rezultat želje pozicije da umanji snagu opozicije. Nesuvisli komentari, nesuvisle vijesti teško mogu da prikriju fakt da je tek nekoliko mjeseci prošlo od znakovitog Bidenovog pisma.
Drago
"Мења ли се стратегија Америке према Србији" - ako je tako SNS trci zadnji krug.
Od Vojne Krajine
Amerikanci dobro znaju da Srbija nece niti moze priznati Kosovo kao nezavisnu drzavu. Kosovo nemoze biti strana drzava za srpski narod zbog istorijske svjetovne i duhovne dimenzije tog dijema Srbije i zbog svih ubijenih Srba u ustancima protiv turskog zuluma balkansjim ratovima i dva svjetska rata. USA gavranovi koji mozda zele i ratovati nece uspjeti u svojim namjerama . Dakle rijesenje kosovskog problema se mora naci uz postovanje rezolucije covjecanstva odnosno UN.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.