Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Књига о Милутину” премијерно у Звездара театру

Ненад Јездић у представи „Књига о Милутину” (Фото Никола Вукелић)

Ко ће да пише о оној чети ђака што је залутала у снежним вeјавицама и албанским планинама и уместо на море стигла на небеса? Ко то може да опише? Да је бог ’тео да то остане записано, он би оваку судбину доделио којем писменијем народу. Народу читљивијем. И народу мање заборавном него што смо ми...

Ово су речи Данка Поповића које је тако надахнуто бележио у свом роману „Књига о Милутину” који ће сценски оживети глумац Ненад Јездић. Премијера монодраме „Књига о Милутину – део први” по делу Данка Поповића у режији Егона Савина и у извођењу Ненада Јездића је 11. новембра од 19.30 сати на сцени „Бата Стојковић” Звездара театра у Београду. Репризе су 12, 18. и 19. новембра. Сценограф и костимограф је Весна Поповић, композитор Бора Дугић.

‒ „Књига о Милутину” је у исто време духовни и материјални тестамент. Питам ко су сад наследници овог Милутиновог тестамента. Да ли ћу ја сад то да умножим, да ли ће то да нарасте, да ли ћемо ми изаћи мисленији и смисленији после овог комада и слушања Милутинове приче или ћемо и сто година после његовог

страдања и његовог живота и његове голготе и даље да срљамо у нешто што ћемо у предрасудама својим називати сопственом голготом? ‒ пита се Ненад Јездић који тумачи лик Милутина и додаје:

‒ Албанија јесте била голгота, али требало је да се ту заустави, требало је ту да стане, а некако ми се чини да није стало. Голгота наше поделе, голгота нашег неразумља, голгота наше нетрпељивости, нехуманости, неразумевања. Наша адаптација завршава комад управо са том поделом која се после и пронела до данас. Овде људи и после сто година живе неспособни да опросте, да забораве и да буду сложни.

„Књига о Милутину” је роман са јасно израженом антиратном поруком у коме је представљена историја Срба од сарајевског атентата на принца Фердинанда, па све до неколико година после Другог светског рата. У својим размишљањима, Милутин Остојић, обичан сељак из села Коштунића, из Шумадије, отвара низ питања која нам указују на бесмисао рата. Роман „Књига о Милутину” је објављен 1985. године и убрзо је постао најчитанија књига у Србији. Ова снажна антиратна прича доживела је тираж од четрдесет издања, продата је у више од пет стотина хиљада примерака и тако постала најчитанија књига послератне српске књижевности, а њен аутор проглашен најаутентичнијим писцем Србије и српског сељака.

Слободан Данко Поповић рођен је у Аранђеловцу 1928. године, завршио је Правни факултет у Београду и од 60-их година почео да објављује своја дела. Најчешћа тема његових прича и романа била је новија српска историја кроз страдања и надања малог човека. Написао је драму „Карађорђева смрт”, која је снимљена за телевизију „Београд” 1983. године, у режији Ђорђа Кадијевића. Аутор је сценарија за неколико филмова, а најпознатији је онај за филм „Хајдук” из 1980. године, у режији Александра Петковића. Објавио је књиге приповедака „Свечаности” и „Кукурек и кост”, романе „Господари”, „Официри”, „Свињски ујед”, „Удовице”, „Чарапићи”, „Кућа Лукића”, „Конак у Крагујевцу”... Данко Поповић је преминуо 2009. године у свом родном граду.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sreten Bozic -Wongar
Tokom moje zadnje posete Aramdjelovcu ( 1982 ) razgvarao sam sa Dankom o grupi seljaka iz okolime Arandjelovca koji su gladne 1950g. osudjeni na po visegodisnju robiju jer su podbacili isporuciti drzavi dovoljno zita kao obavezni otkup. Sprovedeni su na zatvoski rad da kopaju put od Decana za Junce prema Albaniji. Polovina njih je tamo i umrela zbog slabe hrana i napornog rada. Medju njima je bio o moj otac Stevan Bozic iz G. Tresnjevice.
баба
Свака част на досећању да се постави на позоришну сцену!
Светлана
Коначно, Милутин у позоришту!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.