Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рамонде – васкрсавајући драгуљ Балканског полуострва

У Ботаничкој башти „Јевремовац” биће одржана изложба и предавања посвећена „биљкама фениксима” поводом Дана примирја у Првом светском рату
Наталијина рамонда (Фото проф. др Маја Лазаревић)

Поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату у Ботаничкој башти „Јевремовац” Биолошког факултета Универзитета у Београду биће отворена изложба „Дани рамонди, васкрсавајућих драгуља Балканског полуострва”. Отварање поставке заказано је за сутра у 12 часова испред великог стакленика и посетиоци ће моћи да је виде до 15. новембра од девет до 16 сати. На паноима ће бити представљене биологија, екологија и физиологија Наталијине рамонде и српске рамонде, а биће изложени и живи примерци ових врста.

Ауторке изложбе су проф. др Маја Лазаревић и проф. др Тамара Ракић, ванредне професорке Биолошког факултета. Дизајн потписује Уна Корица, дипл. инжењер архитектуре. На отварању изложбе ће говорити проф. др Љубиша Станисављевић, декан Биолошког факултета, и проф. др Гордана Субаков Симић, управница Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац”.

Наталијину и српску рамонду називају и биљкама које васкрсавају јер опстају у изузетно тешким условима. Управо због тога Наталијина рамонда је одабрана да буде симбол 11. новембра – Дана примирја у Великом рату.

– Ramonda nathaliae Панчић & Петровић и R. serbica Панчић су представнице фамилије Gesneriaceae, које углавном насељавају тропска и субтропска подручја широм света. Њихови најближи сродници живе у Азији и Африци. У Европи постоји само пет врста ове фамилије, све су ендемити, то јест врсте ограниченог распрострањења. Сматра се да су све реликти терцијера, биљке знатне старости („живи фосили”), остаци тропске и субтропске флоре која је у давној прошлости, када је клима на овим просторима била влажнија и топлија, била много шире распрострањена него данас. Kада је крајем овог периода дошло до захлађења и почело ледено доба, ове биљке су се спустиле јужније и на ниже надморске висине, у станишта као што су клисуре и кањони у чијим ушушканим условима су могле да преживе. По завршетку леденог доба оне су постепено поново почеле да шире своје ареале до граница у којима их данас налазимо – објашњава др Лазаревић.

Врсту српска рамонда описао је Јосиф Панчић 1874. године на основу биљака које је сакупио на планини Ртањ. Неколико година касније, др Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића, који се из хобија бавио и ботаником, нашао је у Јелашничкој клисури и на Сувој планини биљке веома сличне, али не и идентичне овој врсти. Како није био сигуран да ли је реч о истој или новој врсти, обратио се Панчићу, који је закључио да су пронашли још једну нову врсту коју 1882. године заједно описују као Ramonda nathaliae у част краљице Наталије Обреновић.

– Обе врсте су вишегодишње, спорорастуће, розетасте биљке, насељавају сличне типове станишта – клисуре и кањоне у брдско-планинским пределима, али и стрме, стеновите планинске стране. Ове рамонде имају једну изузетну заједничку особину – поикилохидричност, тако да неповољне услове на станишту, као што су недостатак влаге, високе или ниске температуре, преживљавају уласком у физиолошко стање у ком се њихов метаболизам успорава, а надземни органи дехидрирају. На тај начин губе и до 95 одсто воде. Kада услови на станишту поново постану повољни, оне у року од 48 часова до неколико дана поново успостављају нормалну метаболичку активност и озелењавају, због чега се још називају и „биљке које васкрсавају” или „биљке феникси” – каже Лазаревићева и истиче да су обе строго заштићене врсте у Србији.

Фактори који доводе у питање опстанак двеју врста рамонди на Балканском полуострву су бројни: нарушавања станишта услед климатских промена и дејства човека, мала бројност и изолованост појединих популација, изградња брана и мини-хидроелектрана у клисурама и кањонима, сакупљање биљака у научне и хортикултурне сврхе.

Предавање уз поштовање епидемиолошких мера

Посетиоци који желе да слушају предавање о рамондама потребно је да се пријаве на број телефона 064/82-37-919 до сутра у 10 сати или до попуњености капацитета сале. У току предавања обавезно је ношење заштитних маски и поштовање противепидемијских мера. Улаз је бесплатан за студенте уз индекс, труднице, децу до осам година и особе са сметњама у развоју.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.