Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уклоњена круна с главе Бакира Изетбеговића

Бакир Изетбеговић (Фото Р. Крстинић)

„Неће ми пасти круна с главе да одем у Београд и разговарам с Вучићем”, рекао је Бакир Изетбеговић одговарајући на упозорења Комшића, председавајућег Председништва БиХ из редова Хрвата, кога су изабрали Бошњаци, да то не чини, али и на изражено незадовољство неких из његове Странке демократске акције.

Само дан, два касније круна с главе Бакира Изетбеговића је пала. Није дуго стајала, склоњена самовољно или уз „добронамерни” савет неког другог. „Не идем у Београд”, поручио је ономад (три дана после одлуке да иде у Београд) Изетбеговић на прес-конференцији с америчким званичником Метјуом Палмером и директорком Канцеларије спољних послова за западни Балкан и Турску Ангелином Ајнхорст.

Шта је то мотивисало лидера СДА у Сарајеву да баш на прес-конференцији са званичницима САД и ЕУ саопшти свој нови став – није познато. На први поглед се чини да он мења мишљења и ставове попут „брзог воза”. И то није ништа ново, јер Бакир Изетбеговић обично и приче о миру завршава поруком о рату. Тако је и сада, говорећи о разговорима у Београду, пре „падања круне с главе” напоменуо на крају да се „Бошњаци спремају за рат”. А када неко тако чини, поставља се питање ко му може веровати и колико.

Без жеље за неким посебним поређењима, само подсећам: Бакиров отац Алија Изетбеговић, потписао је у Лисабону у другој години деведесетих Споразум о мирном разрешењу кризе у БиХ, познат као Кутиљеров план. Кад се вратио у Сарајево срео се с тадашњим америчким амбасадором у СФРЈ, са седиштем у Београду, Вореном Зимерманом. И затим повукао свој потпис испод Кутиљеровог плана. Шта се тада догодило да се параф прогласи неважећим не може се категорички тврдити, али историчари и добри познаваоци политичких прилика казују да је то био захтев амбасадора Зимермана. А тај документ је могао да заустави четворогодишњи крвави грађанско-верски рат. Повлачењем потписа Алија Изетбеговић је широко отворио врата рату започетом убиством српског свата на Башчаршији у Сарајеву. Коме је одговарао рат, коме су одговарале жртве и све што се догађало током четири године у БиХ и што је заустављено Дејтонским споразумом?

Не желимо да верујемо да је и нови став Бакира Изетбеговића да не путује на већ најављени састанак и разговоре у Београд с председником Вучићем дошао из туђе главе. Али, то упозорава на крхкост било каквих обећања и „датих речи” званичника Сарајева. Јер, коме би сметало да се унапређују односи кроз економску и привредну сарадњу, изградњу саобраћајница, зближавање народа српске и бошњачке националности? За здраворазумске и оне који добро мисле овом подручју, такви сусрети и разговори су благотворни. Они су одговор на некада изречене речи набијене тензијом или уз прејаке нагласке.

Амерички званичник Метју Палмер у Подгорици рекао да се треба заштитити од малигног утицаја треће стране на упозорења Мила Ђукановића и обећао да ће САД у томе помоћи. Није непознато која је трећа страна која шири тзв. малигни утицај, по мишљењу Ђукановића и америчких званичника. Палмер је у Приштини обећао брзо решавање питања на релацији Београд–Приштина, уз обавезно наглашавање да то значи „обострано признање”(?!).

Ангелина Ајнхорст, бриселска чиновница и сарадница претходне комесарке за спољне послове ЕУ, а сада на функцији директорке за спољну политику за западни Балкан и Турску, позната је по томе да је користила „шатл-дипломатију”, али и да је била „веза” између Брисела и Вашингтона. Променом америчке администрације промењен је и однос САД и ЕУ, па је и госпођа Ајнхорст добила на значају. С њеним именом повезује се и „нон-пејпер” из фебруара у којем се инсистира на већој улози Немачке и Француске у решавању проблема на релацији Београд–Приштина.

Долазак Бакира Изетбеговића у Београд на разговоре у миру, без обзира на то што су били зачињени претњом или упозорењем да се „Бошњаци спремају за рат”, показао би да су народи две земље – Срби и Бошњаци – једни другима веома важни и да се може живети у миру. Уз поштовање БиХ, али и нераскидивих веза с Републиком Српском, својим народом. Евентуална надања да ће се направити граница на Дрини, као у време Милошевића, додуше, краткотрајно, поприлично фингирана, сан су за недорасле политичаре, а о државницима не може бити речи. Круна с главе Изетбеговића највише ће шкодити баш њему.

Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.