Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд генерише 165.000 тона отпадне хране, како смањити

(Фото Д. Јевремовић)

Просечан становник Београда за годину дана 108 килограма хране баци у отпад што је 300 грама дневно по становнику престонице Србије, речено је данас на представљању истраживања рађеног по методологији УН.

Представљајући истраживање Центра изврсности за циркуларну економију профешор Бојан Бјелетић истакао је да око 165.000 тона отпадне хране или прехрамбеног отпада заврши у око 600.000 тона комуналног отпада годишње у Београду.

У отпадној храни 38 одсто је поврће, следи воће, меса и риба, па категорија хлеба и пецива, а четвртина укупног прехрамбеног отпада још увек је јестиво.

Бјелетић је истакао да отпад од хране утиче на животну средину кроз загађење воде и емисију штетних гасова - метања и угљендиоксида.

Као једно од решења он је навео увођење система компостирања отпадне хране, односно анаеробне дигестије у којој би се уз компост добијао и метан као енергент.

Истраживања о отпадној храни и навикама Београђана урађено је упоредо са великим градовима Уганде, Тајланда, Колумбије и Катара а добијени подаци су важни као упоришна тачка за преузимање акције, истакла је стална представница УН у Србији, Франсоаз Жакоб.

Она је навела да се у Србији годишње генерише 700.000 тона прехрамбеног отпада, углавном у домаћинствима и сектору угоститељства.

За Београд је навела податак да 80 процената од 165.000 тона таквог отпада заврши у Винчи где даље загађује.

Жакоб је истакла да се тренутно само део проблема решава преко банки хране, и нагласила да се проблемом Србија мора позабавити на стратешки начин преко прилагођавања прописа, субвенција и подршке, до промене свести и подизања нивоа одговорности сваког појединца за више одрживу потрошњу хране.

Она је истакла да решавање овог проблема може бити шанса за циркуларну економију, а као идеје шта са таквом храном навела је примере производње хране за животиње и енергију.

Градоначелник Зоран Радојичић истакао је задовољство по први пут урађеним истраживањима на ове теме, о којима је неопходно разговарати и пронаћи одржива решења.

Он је истакао да је поред еколошког значаја препуштање хране отпаду и морално и етичко питање, од изузетне важности. Радојичић је истакао да је од великог значаја дизање свести о одговорности код сваког грађанина.

Он је нагласио да је Град Београд посвећен решавању важних еколошких питања и истакао да се говори и ради што доводи до јачања свести Београђана.

Као пример, навео је да се по први пут у 50 година конструктивно ради на решавању питања комуналног отпада кроз јавно приватно партнерство у Винчи.

Представљајући резултате истраживања навика и ставова Београђана око пропадања хране у отпад, директор Центра за унапређење животне средине Владан Шћекић истакао је да се потрошачке навике јесу промениле почетком пандемије али да су се у међувремену брзо вратиле на старо.

Истраживан је циклус који обухватају планирање па куповина хране и њено чување а утврђено је да готово 45 посто Београђана понекад купује храну непланирано те да 64,5 посто храну чува замрзавањем.

Нешто више од половине испитаника јестиве делове хране баца ређе од једном недељно, а само три посто мање њих наводи избегава бацање хране јер добро планира куповину и оброке.

Готово две трећине Београђана увиђа да је бацање хране велики друштвени а затим и еколошки проблем, па би са више информација о загађењу које прехрамбени отпад потрудили да мање имају таквог отпада.

Београђани су уверени да би, ако би постојао одговарајући систем прикупљања оваквог отпада прихватили да га примарно разврставају у својим домаћинствима, преноси Танјуг.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bob Petrovich
препуштање хране отпаду је морално и етичко питање кад су многи гладни.
Хронос
Комунални отпад органског порекла нису решиле многе земље које су развијеније од Србије већ само су стигле до тог питања! Они су макар решили питање папира , картона , стакла и пластике. Дакле решите оно што је решиво и где постоје утабане стазе.
Marko
Jednostavno. Uzgajajmo svinje i kompostirajmo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.