Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
62. СОЛУН

О појединцима, друштвима и филму

За награду „Златни Александар” такмичи се четрнаест филмова међу којима су и енглески „Истинита ствар”, пољски „Тиха земља” и грчки „Месец, 66 питања”
„Тиха земља” ‒ шира слика модерне, посткомунистичке Пољске (Фотографије 62. ТИФФ)

Солун - Под слоганом „Правило игре” као директном асоцијацијом на класично ремек-дело Жана Реноара – у атмосфери неизвесности због значајно повећаног броја заражених ковидом 19 и непрестаног очитавања ку-ар кодова који сведоче о вакцинацији или свежем негативном тесту (ни кафа се у башти на отвореном не може без провере тога попити), уживо се после готово две године поново одржава Солунски фестивал дугометражног играног филма.

Какво је сада фестивалско-филмско правило игре? Сасвим одговара лудилу и сну (кошмару) ове нове ере. Филмови су ту, пред вакцинисаном и невакцинисаном публиком која свакодневно мора да доказује да својим боравком у дворанама неће угрозити ничије здравље. У пандемијском Солуну се број програмских целина и самих филмова није смањио. Смањен је број физички присутних учесника, гостију и филмских аутора. Радозналост публике, као и увек на Солунском фестивалу на завидном је нивоу.

Пред прошли викенд фестивал је званично отворен овогодишњим венецијанским победником ‒ француским филмом „Догађај” Одри Диван, чија је тема, имајући у виду тренутне бурне догађаје у Пољској, и данас веома актуелна. Реч је о абортусу. Тачније, о проблемима са којима се сусретала млада трудна студенткиња књижевности у Француској шездесетих година двадесетог века када је абортус био забрањен законом, а због илегалног спровођења се одлазило у затвор. Врло добар филм. Још током Венецијанског фестивала откупљен је за приказивање у Србији.

Из филма „Истинита ствар”

Први приказани филмови из главног такмичарског програма, од оних 14 колико их конкурише за престижну награду „Златни Александар”, покушаји су отварања неких истина о појединцима и друштвима. Енглески филм „Истинита ствар” Харија Вудлифа, занован на бестселеру „Неке истине о мени”, драмска је прича о усамљеној Кејт, тридесетогодишњакињи из приморског града, која фрустрирана досадним послом и недостатком стабилне сексуалне везе живи са напорним родитељима. Игром околности она ће се олако препустити шарму варалице и скитнице са офарбаном косом који ће се врло брзо од брижног партнера претворити у хладног и равнодушног манипуланта који је увлачи и у дрогу. Вудлиф помно прати своју јунакињу са камером из руке, бележећи њен неуредан свакодневни живот, погрешне и често деструктивне реакције, њене снове, па и њен последњи покушај да пронађе искупљење. У улози Кејт је млада глумица Рут Вилсон и она својим снажном и топлом интерпретацијом порива и прикрива све сценаристичке и редитељске слабости овог дебитантског филма.

Са филмом „Тиха земље” као редитељка дебитује и Пољакиња Ага Вошчинска која приповеда о поквареном одмору једног пара, припадника средње класе, током боравка у Италији. Од првог тренутка када Адам и Ана стигну на италијанско острво ништа није као што су очекивали и већ платили. Базен у изнајмљеној кући је оштећен, а на убеђивање љубазног италијанског власника да им он није ни потребан јер им је прелепа плажа пред носом, Пољаци остају упорни. Инсистирају на поправци. Иако ће то довести и до несрећне смрти мајстора арапског порекла, егоцентрични пољски пар показаће сву своју равнодушност и цинизам (посебно према мртвим Арапима) и све оно на шта је Вошчинска желела да укаже разматрајући кроз филм и ширу друштвену ситуацију у модерној, посткомунистичкој Пољској. Ова млада ауторка, дипломац чувене филмске школе у Лођу, користи лица и елементе окружења да скицира портрет Пољака који својим новцем и својим понашањем третирају све око себе с висине, уз пуно маште и детаља гради и читав низ занимљивих паралелних ликова, баратајући и хумором. Дијалози су суви и малобројни, надомештени звуцима живота који се около догађа, а пред гледаоцима је филм који вреди гледати...

„Месец, 66 питања” оживљава сиве зоне породичног живота

Међу главним такмичарима, као једини грчки филм нашао се „Месец, 66 питања” Жаклине Ленцу, који је већ био приказан на Берлинском фестивалу. Прича о Артемиди која због болести оца мора да се врати у Атину после дуго година одсуства, доноси са собом и скривалицу породичних тајни и свих оних зачкољица и препрека у животу детета разведених родитеља. Ленцуова у овом свом дебитантском филму у форми дугог метра нуди психоаналитички портрет. Филм прати ток несвесног, оживљава сиве зоне породичног живота и враћа љубав између оца и ћерке. Структура овог дирљивог филма слична је шарама на тарот картама, сунце и месец се додирују у брижном загрљају. А баш такав загрљај је онај између Париза и Артемиде...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.