Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Купци све више траже замене за месо

„Нестле” најављује да ће у погону у Сурчину стварати производе на биљној бази – филе, шницле, медаљоне и прса
(Фото EPA-EFE/ H. Jeon)

У Сурчину се планира градња новог погона компаније „Нестле” у Србији, који ће имати део за производњу, замрзавање и паковање. Реч је градњи погона за израду производа на биљној бази, и то четири врсте – шницле, медаљони, прса и филе на бази соје, глутена, уља уљане репице, екстракта квасца, брашна, сирћета и воде, с додатком арома.

Како је пренела „Е-капија”, Секретаријат за заштиту животне средине града Београда огласио је јавни увид у захтев за одлучивање и потребу процене утицаја на животну средину пројекта производног објекта „Нестле ПБМС” у Сурчину, који је поднела компанија „Нестле Адријатик С д. о. о. Београд” . Погон је планиран као доградња и реконструкција постојећег дистрибутивног центра у оквиру њиховог индустријског комплекса у Сурчину.

Из године у годину расте број људи у свету који се не хране намирницама животињског порекла, што је мултинационалним компанијама знак да уводе иновације у производњи

Иначе, развојним планом те компаније предвиђено је проширење асортимана, а истиче се да је своју производну локацију у Србији изабрала за производњу нових производа на биљној бази. Тај ће погон имати део за производњу, замрзавање и паковање. Технолошки поступак производње између осталог подразумева екструдирање и сечење масе у четири облика, панирање, пржење полупроизвода, грил-маркирање, замрзавање и паковање.

У пројекту се наводи како су истраживања компаније „Нестле” усмерена на исхрану која ће смањити ризик од болести данашњице, попут гојазности, дијабетеса и болести крвних судова.

Ова компанија није прва која најављује новине на тржишту намирница које нису животињског порекла, а које имају све више следбеника. Процењује се да ће то тржиште у наредној деценији бити вредно 140 милијарди долара, то јест десети део садашње вредности тржишта меса.

И Европска комисија својевремено се оглашавала о питању замена за протеине животињског порекла, истичући како се истражују могућности да се они у будућности више добијају из биљака као што су сунцокрет, сочиво, уљана репица и друге. Међутим, званичници су упозоравали да Европа због разноликости тржишта и климатских фактора није у могућности да произведе довољно биљних протеина сходно нарастајућим захтевима и да би све заинтересоване стране морале да се укључе у решавање овог питања.

Из године у годину расте број људи у свету који се не хране намирницама животињског порекла, што је милтинационалним компанијама знак да уводе иновације у производњи.

Одговор прехрамбене индустрије у ранијем периоду била је употреба беланчевина на биљној бази, а све више се говори и о производњи меса у лабораторији. Пласирање нових веганских производа на тржиште од 2010. повећано је за 250 одсто. У Великој Британији, рецимо, број вегана повећао се у последњој деценији за 360 одсто, а осим те земље, пад потрошње меса бележе и Немачка, Кина, Канада... Према ранијим истраживањима, око 43 милиона купаца у Америци рекло је у истраживању да нису вегани или вегетаријанци, али да повремено купују биљне производе јер воде рачуна о здравој исхрани, и то најчешће сојино и бадемово млеко, тофу и веганске бургере.

Све ово знатно погађа месну индустрију и њен профит. Прошле године у ово време водила се жучна дебата у ЕУ да ли ће производи биљног порекла моћи и даље да имају називе који асоцирају на месо и да ли се на тај начин потрошачи доводе у заблуду јер је њихова производња све савршенија, па те замене по мирису и укусу све боље опонашају право месо.

И поред тога у многим државама ЕУ отварају се радње за продају биљних замена које изгледају као месаре и имају широку понуду ових производа.

Према подацима агенције Нилсен из прошле године, на америчком тржишту продаја биљних замена за месо удвостручавала се сваког месеца од почетка пандемије. Иако је истовремено расла и продаја обичног меса, то је било знатно мање. Ипак, стручњаци сматрају да је потребно много више времена да би се угрозила месна индустрија јер се и даље седам од десет људи изјашњава да једе месо.

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kopčanje pozadi
Kakvi licemeri... Baš zahvaljujući kompanijama poput gore pomenute, raste broj obolelih od gojaznosti, dijabetesa i bolesti krvnih sudova. Ili se kompanija bavi proizvodnjom svežeg voća i povrća? Onako, organski?
joe
kog seljaka
Mrki
Probao sam ovo "meso" i nisam bio impresioniran. Medjutim klasicnom mesu je "odzvonilo" jer i ima prirodne masnoce i mnogo drugih sastojaka koji nisu preporucljivi. Verovatno ce se do sredine ovog veka preci na "uzgajanje" gotovih snicli i kremenadli sto eliminise prethodno.
Vukašin
Ko kaže da prirodne masnoće i drugi sastojci iz mesa nisu preporučljivi? Kada će ljudi shvatiti da nije problem namirnica nego preterivanje u njoj?
Горан NS
A ja sam se baš pitao zašto je uništeno stočarstvo u Srbiji.
Ђед мраз
Систематски !
Deus
Proizvodite svoju hranu. Ne kupujte industriski proizvedenu nazovi hranu. Ako niste u mogucnosti da uzgajate, kupite direktno od seljaka.
Dile
Seljaci nisu dzaba pobegli u grad i trazili posao u fabrikama. Za proizvodnju sopstvene hrane je potrebna zemlja ne nesto kao okucnica. Ta zemlja bi obicno bila dosta udaljena od kuce a ako ste resili taj problem tek tada nastaju pravi problemi za koje bi bilo potrebno maltene svo raspolozivo vreme. Ako ne poznajete licno seljaka mudrije je kupiti u samousluzi jer oni imaju zakonske obaveze da se pridrzavaju propisa i stave na pakovanju informacije o sastojcima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.