Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Дејтон није завршио рат

Зазор Срба и Хрвата од тзв. бошњачког унитаризма је националне, а не политичке природе и показује колики је страх од грађанске државе у којој би сви националисти изгубили монополе моћи које данас имају

После година сецесионистичке кампање која се радикализовала последњих недеља, Запад је коначно Милорада Додика означио као највећу претњу опстанку Босне и Херцеговине у времену када је земља суочена с најозбиљнијом кризом од завршетка рата 1995. године.

Лидер Републике Српске, после 15 година претњи распадом БиХ, референдумом о независности и „мирном разлазу”, кренуо је агресивније. Каже да ће се, уколико се ентитету не врате „одузете надлежности” из изворног Дејтона, Српска повући из армије, судства и пореске управе – три стуба заједничке безбедности, владавине права и економског система.

Додик је у недавном интервјуу „Политици” изјавио да не разбија, него спасава уставну Босну, али чињенице говоре супротно. Ради се о пузећем државном удару, одузимању прерогатива државе који не припадају ни Федерацији ни Српској.

Уколико би се испунили Додикови захтеви, уследила би забрана рада државних институција које треба „саме да се одселе, а ако се не одселе, путем интервенције органа Републике Српске”. Ако је претња силе „спасавање”, онда од БиХ као државе нема ништа. Сецесија без њеног формалног проглашења.

Додик слави у згради Председништва БиХ у Сарајеву и дернечи са хармоникашем који је певао његову заветну песму „Српкиња је мене мајка родила”, али Тужилаштво БиХ је затражило хитно формирање предмета против овог члана Председништва БиХ због претњи територијалном интегритету и највишим државним институцијама.

Још прети Додик да ће преузети касарне армије БиХ лоциране по РС и да ће, уколико Запад покуша да интервенише, позвати „пријатеље” да помогну. Које пријатеље? Његов патрон Русија свакако неће ризиковати било какво сучељавање. Виктор Орбан? Ни он. Биће да ли мисли на Србију?

Додик тако наставља да увлачи Београд у своје опасне игре у којима комбинује национализам и пословне интересе. Александар Вучић избегава да се изјасни, чак ни када Додик у његовом друштву помиње да ће се у будућности ујединити „две српске државе”. Додик каже да не тражи подршку, али очекује „разумевање”. Вучић зна да би било сувише опасно да се замера Западу, али не жели да квари блиске односе с Москвом. Таквој (не)угодној позицији приближава се крај.

Запад излази из фазе колебљивости и решен је да осујети иредентистичке планове које подстиче Москва. Државни секретар Ентони Блинкен и шеф европске дипломатије Ђузеп Борељ су већ упозорили на „реторику све већих подела” у Босни. Специјални изасланик Габријел Ескобар каже да су пријетње отцепљењем антидејтонске и да грађанима Српске не нуде ништа осим изолације и економског очаја.

Да ли ће Вучић допустити да Додик не само њега већ и Србију повуче у изолацију која прети Српској? Не верујем. Уосталом, Вучић се недавно, на Додиково разочарање, у Београду састао с високим представником за БиХ Кристијаном Шмитом.

Вучић ће покушавати да сачува статус кво како не би кварио рејтинг међу српским националистима. Он зна да на рафиниран начин подстиче конфликте и онда их смирује, али ако баш буде затребало, председник Србије ће свог авантуристичког јарана пустити низ Сану па нека прави независну државу Лакташи. Не би да заједно с Додиком заврши у босанском лонцу.

У јеку кризе која дрма ионако нефункционалну Босну, све су јаснија упозорења. Високи представник Шмит упозорава на највећу „егзистенцијалну кризу послератног периода” и позива међународну заједницу да стане на пут сепаратистичким акцијама власти у Бањалуци.

Шмит је о перспективама даљих подела и конфликта и о претњи формирања одвојене армије РС требало да говори пред Саветом безбедности, али ускочила је Русија и блокирала његово појављивање. Но, Москва тешко да може да заустави координисану акцију Америке и Европске уније, које се коначно буде из дугогодишње летаргије у намери да очувају јединствену БиХ.

Може Додик да каже да се ради о „пропагандом памфлету”, да ниједна акција ни допис „овог који се зове Шмит” не представља ништа осим ставове једног странца и да је правде да он буде протеран, али Савет безбедности је у јулу одбацио предлог резолуције Русије и Кине по коме би високом представнику одмах била одузета овлашћења и он за годину дана био елиминисан с позиције коју држи.

Јесу високи представници наметали решења, али она су била у функцији очувања целовитости Босне. Да Додик није минирао, не би ни било наметнутих решења. Може он и да у наступу своје већ пословично арогантне примитивности новом америчком дипломати задуженом за регион, Габријелу Ескобару, у лице каже да му се „ј…” за санкције које је Американац поменуо, али он све дубље тоне у изолацију. Уколико још једном у животу не направи салто мортале, његова политичка будућност је оверена на краћи рок.

Уосталом, први пут откако постоји право вета, доживео је да га Народна скупштина РС не подржи. „Џемпер се распарао и сада незаустављиво почиње да се осипа. Опозиција му је вратила за понижавања и омаловажавања, и тиме се и дефинитивно извукла из његовог загрљаја”, оцењује аналитичарка Тања Топић.

Додик је у свом разбијачком подухвату савезника нашао у лидеру Хрватске демократске заједнице у БиХ Драгану Човићу. Он свог „пријатеља” охрабрује да не попусти у напору да Херцег-Босни избори статус ентитета – чиме би Бошњаци остали усамљени.

Много тога подсећа на састанак Слободана Милошевића и Фрање Туђмана у Карађорђеву марта 1991, када су се ковали планови о подели Босне. С том разликом што је Додик тада био дарлинг Запада због противљења Милошевићу, а данас покушава да води његову политику.

Београд и Загреб спаја противљење тзв. унутаристичком пројекту Бакира Изетбеговића, кога оптужују да минималну већину становништва покушава да преточи у концепт државе. Зашто Срби и Хрвати у Босни толико страхују од грађанског друштва? Искључиво због национализма јер у једном таквом друштву не би било места ни за Додика, ни за Човића, а богами ни за Изетбеговића.

Зазор Срба и Хрвата од тзв. бошњачког унитаризма је националне, а не политичке природе и показује колики је страх од грађанске државе у којој би сви националисти изгубили монополе моћи које данас имају.

Шта фали да се РС једног дана „утопи” у целовиту Босну равноправних грађана? Знам, фали национално окупљање бирача, а управо су националне хомогенизације и довеле то разорног рата.

Босна је полигон серијских промашаја западне политике. Дејтон је прекинуо рат, али га није завршио. Американци и Европљани треба да се суоче с чињеницом да три деценије политика и стратегија заснованих на изградњи либералних институција нису уродиле плодом. Ескобар тражи удаљавање од тема деведесетих година прошлог века, али то не одговара ни Београду ни Загребу. Зато Додик иде у Загреб, а Човић долази у Београд. Како обезбедити дијалог оних који не желе дијалог.

Да би се унормалила, Босни су барем за неко време потребне технократе које ће прекинути погубну владавину националиста. Конфучије каже: „Волови могу вући кола, али трагедија настаје кад помисле да знају пут.„

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa  

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan K.
"Utopiti" Srpsku (Bosnu) u "građansku" Bosnu znači u srednjem roku završiti sa svi Srbima zapadno od Drine. U dužem roku i istočno od dotične reke. U kratkom roku posledice se mogu opaziti u istočnoj Slavoniji i Baranji. Slična sudbina bi čekala i bosanske Srbe. Ko to ne vidi on ne poznaje istoriju srpskog naroda u proteklih 430 godina (od završetka okupacije Beča od strane Turaka). Ko to vidi a ne smeta mu, nije dobro nameran prema Srpskom narodu.
popchulle
Ovakav tekst je mogao objaviti samo neko ko o Dejtonskom sporazumu ne zna ništa ili, što je još gore, zna ali se pravi naivan. U BiH jeste izvršen državni udar, ali ne puzajući već nasilan i bahat, a izvršio ga je Zapad preko svojih poslušnika - OHR-a i stranih sudija u Ustavnom sudu BiH. Te "prerogative države", armija, pravosuđe i porezi, ne pripadaju BiH već entitetima. Tako je izričito dogovoreno u Dejtonu, ali je Zapad iskoristio silu i zastrašivanje da te nadležnosti oduzme entitetima.
Боривоје Банковић
Понекад се питам да ли аутори оваквих пропагандних памфлета у ствари тајно раде на томе да омрзнемо запад.
Milan Ilić
Bosna postoji jer zapad ne želi muslimansku državu pa Hrvati i Srbi igraju ulogu koja im je nametnuta. To će tako biti sve dok se ne odluči drugačije. A kad se odluči drugačije Bosne neće biti, mada bi bilo dobro da opstane kao konfederacija po sistemu vuci siti i koze na broju. Ali to ne odgovara velikim silama jer one vole nemoćne, nesložne i male koji su lak plen. A zašto to ne odgovara nacionalistima ne treba obrazlagati. Izgubili bi razlog postojanja, morali bi na biro, tj. nešto da rade.
Раде Ковачевић
Јакшићеви ставови не уливају поверење. Они нису ни доследни, ако се обухвати и проблем Косова. Јакшић поентира позивом Европи и Америци да уведу протекторат у БиХ док неком техником владања националисте не преобрате у грађанске либерале. (Заборавио је да препоручи формирање "завода за преобраћивање"). Стидљиво и преко воље помиње и Изетбеговићев национализам. Јакшићу је одбојан "иредентизам" Републике Српске, који помаже Русија, али нема ништа против иредентизма Албанаца, који помаже Америка.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.