Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ниске камате приморале власнике да продају банке

Профитабилност овог сектора је смањена па ће након последњих куповина бити 20 банака, а оних које раде са привредом и грађанима и мање
(Фото Д. Јевремовић)

Данас си клијент једне банке сутра више ниси. И то не својом вољом, већ њихових власника. Они их купују, продају, при чему се за клијенте ништа не мења. Права и обавезе остају исти до истека уговора о коришћењу банкарских производа.

Ова година је чини се била најдинамичнија у том смислу. Број банака које послују у Србији смањен је на 24. У скоријој будућности биће их 20. Зашто? Па зато што су 2021. чак четири мале банке промениле власнике, а њихова продаја још званично није окончана па су њихова имена и даље на списку Народне банке Србије.

Прошле седмице руска Сбер банка саопштила је да је продала готово све банка у региону, па и код нас, а купила их је домаћа АИК банка. Директна банка утопила се у Евробанку, Креди Агрикол у Рајфајзен, а на списку Народне банке још се одвојено воде Комерцијална и њен купац НЛБ. Ове године било је још једно, пето преузимање, када је Поштанска штедионица купила МТС банку, али овде је ипак реч о спајању две државне банке.

Број банака које у стварности послују још је мањи. Са грађанима и привредом не раде Кинеска банка, арапска Мира банка па и руска Апи банка. Од малих банака ту су још Моби – банка мобилног оператера, турска Халк, домаћа Алта, званично чешки Експо, немачка Прокредит банка, Адико и Опортјунити у власништву инвестиционих фондова.

Када се погледа лична карта банкарског сектора Србије види се да он није био интересантан банкарским групацијама из света. Упркос гласинама да ће доћи америчка Сити, као и Дојче банка ништа од тога није било. Доминантно учешће у банкарском сектору имају банке из Италије, Мађарске и Аустрије које у свим банкарским параметрима билансној активи, бруто кредитима, депозитима, учествују са више од 50 одсто тржишта. То су Интеза, Уникредит, Рајфајзен и ОТП банка.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз” каже да је главни разлог зашто власници продају мале банке то што је њима сада тешко да послују. „Оне не могу да постигну економију обима која је нарочито дошла до изражаја у околностима неповољног пословног окружења у којем доминирају ниске камате. Избијањем пандемије остварен је додатан притисак монетарних власти на обарање камата па је тренд консолидације домаћег банкарског тржишта продубљен”, наводи Гујаничић.

Додаје да су на домаћем тржишту остали само регионални играчи што говори о томе да је наше тржиште мало и није интересантно глобалним играчима. Када су у периоду ране транзиције, пре светске економске кризе, оствариване изузетно високе стопе раста кредитне активности чинило се да би овај простор могао постати интересантан и великим глобалним играчима, али су се та очекивања показала као нереална.

Економиста Ђорђе Ђукић напомиње да интеграциони процеси у европском банкарству трају већ дуже, постојали су и пре пандемије, а биће интензивирани посебно сада када се очекује престанак штампања новца и повећање камата. Самим тим расту и ризици јер многи неће моћи да врате кредите. „Профитабилност није велика као што је била пред светску економску кризу 2007–2008. године. Ово је мало тржиште, нема компанија које банке прате, а услед великог раслојавања нема ни средње класе која се свуда више задужује”, сматра Ђукић.

После последњих спајања ситуација је мање-више слична међу банкама с највећим тржишним учешћем. Интеза је задржала лидерску позицију с уделом од 15,55 одсто, следи ОТП банка која је „прогутала” Сосијете женерал и Војвођанску банку сада с тржишним учешћем од 13,10 процената, на трећем месту је спојена НЛБ Комерцијална банка са 11,81 одсто, док је на четвртом Рајфајзен са Креди Агрикол банком са 11,71 процентом, док је на петом месту Уникредит банка са 10,61 одсто.

Када АИК преузме Сбер банку имаће удео на тржишту од око осам процената што ће је поставити на шесто место после пет водећих банака које имају двоцифрени тржишни удео.

Сада своју реалну слику добијају раније оцене стручњака да мале банке на тржишту немају шта да траже и да су власнику исплативе само оне с тржишним уделом већим од пет и десет одсто. Подсећања ради, почетком прошле деценије овде су пословале 33 банке што значи да је од тада чак трећина изашла са тржишта.

 

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Немања О.
Ко су власници већих банака који купују банке ових што су приморани да продају?
Kopčanje pozadi
"Bankarski proizvod..." Kakvo čudno ime za zelenašenje.
Боривоје Банковић
"Приморале"? Занимљив избор термина. Није ту нико никога приморао него више немају зараду од пет према један, а бедних два према један не одговара њиховим апетитима, па су уновчили улоге и отишли даље. Типични либерални капитализам. Без идеја, без средњорочне, а камо ли дугорочне стратегије. Све мора данас и одмах, сутра не постоји.
Zoran
Bitno da u Nemackoj placas penale ako imas preko 50K evra u banci, to jest negativna kamata. Banka ne zna gde da ulozi, ali ti moras da znas, u suprottnom placas kaznu. :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.