Да ли Ђузеп Борељ легитимизује Мадура

Као да јој није довољно што се у Венецуели суочава с руским, кинеским и иранским интересима, Америка мора да брине и о утицају Европске уније, која у последње време постаје све активнији играч у Каракасу.

Иако су дуго имале приближно исте ставове о дешавањима у јужноамеричкој држави, САД и ЕУ се на том пољу све више удаљавају. Како пише „Вашингтон пост”, Брисел настоји да се еманципује од трансатлантског савезника и води независну спољну политику па, на велико америчко незадовољство, посредује између власти и опозиције и шаље посматраче на венецуеланске локалне изборе.

Шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ одобрио је посматрачку мисију на изборима 21. новембра противно не само жељама Вашингтона, већ, сазнаје „Фајненшел тајмс”, и ставу бриселске бирократије. Иако се суздржавају да јавно критикују Брисел овим поводом, званичници вашингтонске владе неслужбено истичу да би ЕУ могла да легитимизује намештене венецуеланске изборе. И према извештају Борељових сарадника, европски емисари ће подрити „углед и кредибилитет ЕУ и посредно легитимизовати изборе у Венецуели”. У извештајима западних медија често се подсећа да је Борељ члан социјалистичке партије и да ова странка у Шпанији влада с крајње левичарским Подемосом, који има помирљив став према чавистима.

„Избори у Венецуели нису као избори у Швајцарској. Венецуелански режим је оно што јесте. Нека ми неко објасни како ће наштетити опозицији ако пошаљемо мисију која ће известити ако нема услова (за фер изборе)”, одговорио је Борељ на прозивке у изјави за шпанску агенцију ЕФЕ.

Став и САД и ЕУ био је да је шеф владе у Каракасу Николас Мадуро покрао последње изборе 2018. Већина западних и латиноамеричких земаља за венецуеланског председника је од 2019. привремено признавала опозиционог вођу и председника скупштине Хуана Гваидоа. Уследили су амерички ембарго на извоз венецуеланске нафте и санкције ЕУ. Уз Мадура су остали Кина, Иран, Турска и Русија, која је Венецуели позајмила милијарде долара и која је с Каракасом организовала и војне вежбе.

И поред тога што је имао западну подршку, Гваидо је пао у заборав. ЕУ га од ове године више не признаје за легитимног шефа државе. У извештајима светских медија истиче се да је Мадуро надмудрио противнике јер је прихватио опозицију која га не угрожава, разјединио стварне опоненте и придобио ЕУ макар у толикој мери да је Брисел посредовао у преговорима између чависта и њихових неистомишљеника.

За време председника Доналда Трампа, Вашингтон је увео нафтни ембарго и претио војном интервенцијом против Венецуеле. Већ тада је Борељ показивао да се не слаже с америчком политиком, па је Трампово кокетирање са сменом режима у Каракасу називао „каубојским понашањем”. Садашњи амерички лидер Џозеф Бајден задржао је ембарго, продубљујући економску кризу у Венецуели.

Тамошњи избори за градоначелнике и гувернере одржавају се у атмосфери у којој влада контролише већину медија, бројним опозиционарима је забранила да се нађу на бирачким листићима, док је стотине других одраније стрпала у затвор. Иако истичу да нема услова за фер изборе, Мадурови противници углавном неће бојкотовати гласање 21. новембра због притиска из ЕУ.

У америчкој администрацији предвиђају да ће чависти дозволити да опозиција спремна на сарадњу дође на мање значајна места у управи и да ће Мадуро искористити и европске посматраче да се прикаже као демократа и затражи укидање санкција. Из Брисела незванично одговарају да „не морају никоме да се правдају” и да посматрачка мисија не значи аутоматски и позитиван извештај.