Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли Ђузеп Борељ легитимизује Мадура

Брисел настоји да се еманципује од Вашингтона па, на велико америчко незадовољство, посредује између власти и опозиције у Венецуели и шаље посматраче на локалне изборе
Предизборни скуп у Каракасу (Фото: EPA-EFE/Miguel Gutierrez)

Као да јој није довољно што се у Венецуели суочава с руским, кинеским и иранским интересима, Америка мора да брине и о утицају Европске уније, која у последње време постаје све активнији играч у Каракасу.

Иако су дуго имале приближно исте ставове о дешавањима у јужноамеричкој држави, САД и ЕУ се на том пољу све више удаљавају. Како пише „Вашингтон пост”, Брисел настоји да се еманципује од трансатлантског савезника и води независну спољну политику па, на велико америчко незадовољство, посредује између власти и опозиције и шаље посматраче на венецуеланске локалне изборе.

Шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ одобрио је посматрачку мисију на изборима 21. новембра противно не само жељама Вашингтона, већ, сазнаје „Фајненшел тајмс”, и ставу бриселске бирократије. Иако се суздржавају да јавно критикују Брисел овим поводом, званичници вашингтонске владе неслужбено истичу да би ЕУ могла да легитимизује намештене венецуеланске изборе. И према извештају Борељових сарадника, европски емисари ће подрити „углед и кредибилитет ЕУ и посредно легитимизовати изборе у Венецуели”. У извештајима западних медија често се подсећа да је Борељ члан социјалистичке партије и да ова странка у Шпанији влада с крајње левичарским Подемосом, који има помирљив став према чавистима.

„Избори у Венецуели нису као избори у Швајцарској. Венецуелански режим је оно што јесте. Нека ми неко објасни како ће наштетити опозицији ако пошаљемо мисију која ће известити ако нема услова (за фер изборе)”, одговорио је Борељ на прозивке у изјави за шпанску агенцију ЕФЕ.

Став и САД и ЕУ био је да је шеф владе у Каракасу Николас Мадуро покрао последње изборе 2018. Већина западних и латиноамеричких земаља за венецуеланског председника је од 2019. привремено признавала опозиционог вођу и председника скупштине Хуана Гваидоа. Уследили су амерички ембарго на извоз венецуеланске нафте и санкције ЕУ. Уз Мадура су остали Кина, Иран, Турска и Русија, која је Венецуели позајмила милијарде долара и која је с Каракасом организовала и војне вежбе.

И поред тога што је имао западну подршку, Гваидо је пао у заборав. ЕУ га од ове године више не признаје за легитимног шефа државе. У извештајима светских медија истиче се да је Мадуро надмудрио противнике јер је прихватио опозицију која га не угрожава, разјединио стварне опоненте и придобио ЕУ макар у толикој мери да је Брисел посредовао у преговорима између чависта и њихових неистомишљеника.

За време председника Доналда Трампа, Вашингтон је увео нафтни ембарго и претио војном интервенцијом против Венецуеле. Већ тада је Борељ показивао да се не слаже с америчком политиком, па је Трампово кокетирање са сменом режима у Каракасу називао „каубојским понашањем”. Садашњи амерички лидер Џозеф Бајден задржао је ембарго, продубљујући економску кризу у Венецуели.

Тамошњи избори за градоначелнике и гувернере одржавају се у атмосфери у којој влада контролише већину медија, бројним опозиционарима је забранила да се нађу на бирачким листићима, док је стотине других одраније стрпала у затвор. Иако истичу да нема услова за фер изборе, Мадурови противници углавном неће бојкотовати гласање 21. новембра због притиска из ЕУ.

У америчкој администрацији предвиђају да ће чависти дозволити да опозиција спремна на сарадњу дође на мање значајна места у управи и да ће Мадуро искористити и европске посматраче да се прикаже као демократа и затражи укидање санкција. Из Брисела незванично одговарају да „не морају никоме да се правдају” и да посматрачка мисија не значи аутоматски и позитиван извештај.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
Sta Amere briga ko je na vlasti u bilo kojoj zemlji? Bolje da se pobrinu za 40 miliona gladnih po Americi.
Željko
A cilj tog posredovanja je višestranačka demokratija? Taj politički sistem je doveo svijet do globalnog zagrijavanja.
Иван Грозни
А једнопартијске диктатуре су довеле до благостања?
Zoran
Al pogledaj kuce...sve cardaci ni na nebu ni na zemlji, ali nezavrsemni...ja reko slika iz Srbije.
баба
У многим државама људи не завршавају градњу кућа и не плаћају порез јер је кућа у изградњи. Лукаво, зар не?
Zoran
Da, to je najpre to, nema sanse da je EU trojanski konj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.