Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стамбени кредити расту дупло брже од готовинских

Кеш зајмови који су и даље најзаступљенија категорија са учешћем од 44 одсто, одобраваће се и убудуће на највише шест година отплате До новог стана многи долазе уз помоћ стамбених кредита
(Фото А. Васиљевић)

Стамбени кредити расту дупло брже од готовинских, a управо то је Народна банка Србије (НБС) желела да постигне када је 2019. почела да скраћује рок за отплату кеш зајмова који су са ранијих десет година скраћени на шест.

– Дуже од две године присутан је тренд убрзаног раста стамбених кредита, који је у септембру износио 16,4 одсто међугодишње што је готово дупло бржи раст у односу на пораст готовинских кредита од 8,8 процената међугодишње. Уколико би се оваква тенденција наставила и у наредном периоду, можемо очекивати даљи раст учешћа стамбених зајмова у укупним кредитима становништва и приближавање готовинским, при чему раст укупне кредитне активности сматрамо одрживим и у складу са растом економске активности. Расту тражње за стамбеним зајмовима, поред повољних услова финансирања, доприноси и раст расположивог дохотка грађана, већа понуда станова, као и наше мере којима се подржава одрживо кредитирање попут тога да су ублажени захтеви у погледу степена завршености некретнине, смањено је минимално учешће за куповину првог стана. Такође, у прилог расту стамбених кредита говоре и резултати анкете о кредитној активности који показују да банке очекују наставак позитивних кретања на тржишту стамбених зајмова, као и даљи раст тражње за њима у наредном периоду – наводе из НБС.

Ипак, у структури кредита становништва, готовински зајмови су и даље најзаступљенија са учешћем од 44 одсто, док стамбени учествују са 38 процената. У периоду 2016–2020. кеш кредити су у просеку имали годишњи раст од око 65 милијарди динара што је око 20 одсто у просеку. Расту тражње становништва за укупним кредитима, па и готовинским, свакако су допринели и повољнији услови финансирања који су великим делом резултат и ублажавања монетарне политике централне банке. Поред тога, интересовању становништва за кеш зајмовима доприноси и релативно брза и једноставна процедура одобравања у поређењу са осталим врстама кредита.

Из НБС додају да се ефекти предузетих мера огледају у смањењу готовинских и потрошачких кредита који се отплаћују на период дужи од осам година за 53 одсто и показатеља ризика концентрације на нивоу банкарског сектора за 14,42 процентна поена у периоду јануар 2019 – септембар 2021. године. У истом периоду посматрајући сегмент физичких лица приметно је смањење удела проблематичних кредита и то за 0,6 процентних поена, што је још један од показатеља ефеката и адекватности предузетих мера.

Готовински кредити и убудуће ће моћи да се отплаћују само на шест година. Изузетак су они за куповину моторних возила који ће и даље моћи да се отплаћују до осам година. Банке могу да одобре кредит и на дужи рок отплате, али тада морају да умање капитал за целокупан неотплаћени износ главнице тог потраживања све до коначне отплате тог зајма. Како банкама то не одговара јасно је да кредита с дужим роком отплате нема у понуди.

Раније су кеш зајмови могли масовно да се отплаћују на десет година што је довело до великог раста ових кредита, односно задуживања становништва, а сами тим повећао се и ризик да не буду враћени. Није нормално да неко готовински кредит отплаћује трећину радног века, они су предвиђени за задуживање на неколико година, кажу стручњаци. Све то је довело до тога да су у маси кредита кеш зајмови знатно надмашили стамбене.

Из НБС наводе да су они скраћењем рока отплате готовинских кредита на шест година деловали проактивно у циљу спречавања потенцијалног раста проблематичних зајмова физичких лица са којим су се суочили одређени супервизори из окружења.

– Смисао мера које су ступиле на снагу почетком 2019. године је подстицање опрезног преузимања ризика банака њиховим усмеравањем на одрживо кредитирање и избегавање прекомерне изложености одређеним врстама кредитних производа, што треба да допринесе и остварењу примарних циљева њиховог усвајања, а то је спречавање негативних последица по грађане и по финансијску стабилност. Самим тим, у циљу избегавања прекомерне изложености горе наведеним врстама кредитних производа, НБС је увела показатељ ризика концентрације. Поменути показатељ представља додатни регулаторни и супервизорски инструмент с обзиром на то да одређује горњу границу изложености банке ризику концентрације.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

boza
Jedan od oprobanih nacina da se prikrije inflacija-sistem gura ulaganja u nekretnine i podizanje cena nekretnina.Tome takodje sluze i ulaganja u razne fondove, akcije, kriptovalute....Prikrivanje inflacije usmeravanjem novca u ove sektore.
VesaD
..kupis jedan a platis dva stana..nametnuta logika liberalnog kap.
Savic
А није баш тако, стамбени кредити су још увек повољни, камате су ниске. Биће проблем ако банке подигну камате за оне који немају фиксне камате, као што се десило са швајцарцима. Информација из Солиса је да доста људи још увек подижу стамбене кредите, значи не боје се. Пре бих узео стамбени кредит и решио проблем станованња, него готовински да одем на летовање у Грчку
Petar
Раније су кеш зајмови могли масовно да се отплаћују на десет година што је довело до великог раста ових кредита, односно задуживања становништва, а сами тим повећао се и ризик да не буду враћени Još je veći rizik da ne bude vraćen stambeni kredit koji se otplaćuje recimo 30 godina.
Ekonomista
Stambeni rediti se uzimaju, kao sto im i ime kaze, za kupovinu stana. Kes krediti uglavnom za potrosacku robu, neke hitne potrebe, putovanja. Kes krediti su najskuplji, kamate su po 20, 30% a stambeni kostaju 3-4% godisnje. Svakako je rast stambenih a pad kes kredita dobra vest, koliko god se vi trudili da mu date negativan spin.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.