Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРУКЕ РЕГИОНАЛНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ КРИВИЧАРА

Видео-линк смањује трошкове суђења и ризике од заразе

Први корак било би увођење опреме за пренос слике и звука у 300 судница. – Некада је судски записник вођен пером и мастилом, а судије су имале отпор према писаћој машини
(Принтскрин)

У Србији се годишње троши два милиона евра на превоз притвореника из затвора у судове, а увођење опреме за суђења на даљину коштало би од два и по до три милиона евра.

Овај податак изнео је директор Правосудне академије Ненад Вујић на регионалној конференцији „Видео-линк и друга техничка средства као начин предузимања процесне радње у казненом поступку”, која је одржана у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, у заједничкој организацији са Српским удружењем за кривичноправну теорију и праксу и уз помоћ мисије Оебса у Србији.

Камере, микрофони и рачунари, са квалитетним звуком и добром интернет везом, омогућили би да се суђења одвијају уз знатно мање физичких контаката између судија, тужилаца, адвоката, окривљених, сведока, вештака, затворских и судских стражара. Уз мањи ризик од ширења вируса корона, оствариле би се уштеде горива и избегли неки безбедносни ризици – ако би окривљени могли да изнесу своје одбране из посебних просторија у притворским јединицама и да на тај начин буду присутни на суђењима, иако физички нису у судници.

Неопходне су измене Законика о кривичном поступку (ЗКП), којима треба прецизно прописати случајеве у којима је могуће суђење на даљину, као и техничке услове да би такав поступак могао да се одвија без проблема, закључили су кривичари.

– Нема ниједног разлога који би говорио против увођења техничких средстава за пренос слике и звука у кривичним поступцима, али то мора бити квалитетно нормирано законом. Не треба дозволити да се видео-линк користи по сваку цену. Постојећа законска решења не пружају довољно могућности за употребу видео-линка ни у кривичном, ни у поступку за условни отпуст – рекао је проф. др Станко Бејатовић, председник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу.

Професор Правног факултета у Београду др Милан Шкулић подсетио је на давна времена када су се судије противиле увођењу писаће машине у суднице, већ су тражиле да се судски записник води пером које су записничари умакали у мастило.

– Као што је тада постојао отпор да се записник води на писаћој машини, тако сада постоје отпори према савременој технологији. Начело непосредности не би било нарушено употребом екрана и микрофона, јер би окривљени био присутан у судници у реалном времену и могао би да прати поступак извођења доказа и да учествује у њему, исто као и јавни тужилац и бранилац, иако се физички не налази у судници. Не би била доведена у питање „једнакост оружја” оптужбе и одбране. Поред тога, била би остварена и заштита сведока и жртава од секундарне виктимизације – објаснио је професор Шкулић.

Приликом одлучивања о молби за условни отпуст, присуство осуђеника није обавезно, а видео-линк би дао прилику да се чује и његов глас, додао је професор. Ипак, препоручује да треба бити веома опрезан у процени када јесте, а када није свеједно да ли се на одређеном суђењу користи видео-линк.

Председник Вишег суда у Новом Саду Мирослав Алимпић подсетио је да се модерна опрема за пренос слике и звука употребљава још од 2003. године у Специјалном суду у Београду, где су путем видео-линка саслушани вештаци из Висбадена на суђењу за убиство премијера др Зорана Ђинђића.

Други судови у Србији немају ову техничку могућност, али је у пролеће прошле године, „суђење на даљину” најпре заживело у Палати правде у Новом Саду, где су уз помоћ лаптопа саслушавани окривљени за кршење самоизолације, који су се налазили у посебним карантинским притворима. Правни основ за коришћење видео-линка били су, нагласио је судија Алимпић, ратификовани протоколи о међународној правној помоћи у кривичним стварима.

Адвокат Југослав Тинтор нагласио је да је „најскупље време проведено у судници”, а да се оно често троши на расправе о томе шта је и како унето у записник. Он је избројао колико има судница у свим судовима у Србији и предложио да се увођење опреме за „суђења на даљину” спроведи у два корака.

– Имамо укупно 300 судница у апелационим, вишим и привредним судовима, а затим још 1.100 у основним судовима. Планира се увођење тонског снимања и у парницама – рекао је Тинтор.

Навео је да ће снимање натерати учеснике у поступку да буду екстремно припремљени за суђење, па ће се на тај начин добити и на квалитету и на времену.

– Неће се водити вишечасовне расправе о уношењу тачних исказа у судске записнике. Све што је снимљено биће проверљиво и трајно сачувано – казао је Тинтор.

Јасмина Павловић из Прекршајног апелационог суда рекла је да прекршајни судови до сада нису имали искуства са суђењем „на даљину” и нагласила да таква суђења захтевају опрему високог квалитета и обучени стручни кадар који ће надзирати употребу технологије.

Говор тела окривљеног

– Ако на екрану видимо лик окривљеног, не види се његов говор тела. Интернет везе често су лоше, па се прекидају, а то је за извођење саслушања катастрофално. Познати су случајеви када су жртва или сведок препознали окривљеног по његовом карактеристичном мирису, што путем видео-линка није могуће – казао је на регионалној конференцији проф. др Вид Јакулин са Правног факултета у Љубљани.

– У пракси сам имао бар стотину препознавања окривљеног и никада се није десило да су га жртва или сведок препознали по мирису. Преко екрана могу да видим и када окривљени поцрвени у лицу и када крши прсте. Сматрам да нема аргумената против суђења на даљину ако отклонимо опасности лошег звука и имамо квалитетну и проверену опрему – одговорио је на то судија Мирослав Алимпић, председник Вишег суда у Новом Саду.

Доказна моћ камере

Судија Вишег суда у Београду Татјана Сретеновић указала је да присуство камера на месту злочина има значајну доказну моћ у судници. У једном случају силоватељ је откривен на основу прореза на фантомки коју је носио када је силовао девојку испред лифта у улазу зграде, јер је камера добро снимила његове очи и телесну грађу, па је антрополошко вештачење потврдило идентитет осумњиченог. У другом случају младић је ослобођен оптужбе за покушај двоструког убиства. Снимак са камере је показао да он није први напао, већ је био нападнут, па је суд закључио да је био у прекорачењу нужне одбране.

– Снимање суђења захтева озбиљан ниво концентрације и припреме. Суд мора да има добру службу информатичара, а судија мора да зна да користи технику – навела је судија Татјана Сретеновић.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zeljko Bgd.
Ideja vredna paznje i treba je mirno razmotriti uz argumentaciju za i protiv. Mozda za pocetak da sudovi rese problem uvida u predmete kako stranke ne bi dolazile vise puta. Zemlje EU i u okruzenju imaju elektronski uvid u predmete sa sifrom advokata, mogucnost skidanja dokumenata i korespodencije. Znacajno je smanjena mogucnost korupcije.
Zeljko Bgd.
Ideja vredna paznje i treba je mirno razmotriti uz argumentaciju za i protiv. Mozda za pocetak da sudovi rese problem uvida u predmete kako stranke ne bi dolazile vise puta u pisarnicu. Zemlje EU i u okruzenju imaju elektronski uvid u predmete sa sifrom advokata, mogucnost skidanja dokumenata i korespodencije. Znacajno je smanjena mogucnost korupcije.
Зозон
Алгоритам је по дефиницији закон тако да је судије лако заменити са АИ додуше ваљда је највећи одијум према томе уз несувисла објашњења како је та струка судијска занат и не може алгоритам (закон) да је замени, вештачка интелигенција примењује се у хирургији али у одлучивању о збиру чињеница и алгоритму као не може, а то би све поједноставило камере су већ контролисане вештачком интелигенцијом (око соколово) а и друге битне базе података о грађанима још само да се укључи и пресуђивање за грешке.
Киза
А да одемо и корак даље у правцу технолошког напретка?! Ако није потребно присуство окривљеног у судници, није потребно ни судијско! Судија може преко видео линка да суди из своје дневне собе! Замислите која уштеда на судским трошковима, надокнади за превоз судији, топлом оброку... Зграде судова могу да се приватизују и претворе у тржне центре, локале, теретане, кафане... све оно што доноси паре и да се држава отараси непотребних трошкова за њихово одржавање! Само кажем...
Milan
ocemo pravnu drzavu a za kompjuter to usput zelimo efikasne sudove

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.