У Глазгову - чаша ипак полупуна

Конференција УН о клими (ЦОП26) недавно завршена у Глазгову била је хаотична и таква је била и завршна оцена, истакао је данас Дојче веле и додао да су научници упозорили да треба одмах деловати или ће бити прекасно за планету док су закључци скупа далеко од тога, али су ипак послате важне поруке.

У завршном тексту се први пут тражи брзо напуштање фосилних енергија, иако је конкретна формулација разводњена на притисак неких богатих земаља, као и оних у развоју.

Земљама глобалног Југа обећано је двоструко више новца за санирање последица климатских промена. САД и Кина, два највећа светска произвођача штетних емисија, у Глазгову су прекинули ледене односе и сложили се да удвоструче напоре.

Када се упореди са достигнућима претходних конференција, ово је малтене корак од седам миља. Али, када се упореди са реалношћу, онда је Глазгов тек мали корак, оцењује Дојче веле.

Научници су прогласили текућу деценију кључном за борбу против глобалног загревања.

Британски водитељ конференције је на то реаговао ватрометом иницијатива - да се ограниче емисије метана, заштите шуме у сиромашним земљама, окончају субвенције за угаљ и нафту, и то све до 2030. године.

Али, кад се боље погледа, све то остаће ствар добре воље држава, као и целокупни закључци конференције.

И тако је увек, рачуна се на поузданост и поверење. Тешко да ико може неког да тужи јер се не придржава климатских циљева, преноси Дојче веле.

Идеја је да се развије позитивна динамика, да се све чланице УН сместе у исти чамац, да се повећа притисак на власти богатих земаља чији грађани све више брину због климатских промена.

Премда је напуштање угља сада званичан захтев климатске конференције УН, само треба бацити поглед на стање у Кини или Јужноафричкој Републици, али и Пољској или чак Немачкој.

Ту се види колико је моћан лоби за угаљ. Кина обећава да ће постати климатски неутрална до 2060. године. То је смешно у поређењу са упозорењима стручњака, преноси Бета оцену Дојче веле.

Ипак, не назире се алтернатива овим мучним годишњим конференцијама о клими. Само овде све државе УН причају једне са другима. Заједнички мото за којим се трага је можда порука да борба против штетних гасова у што више земаља мора да има исту важност као борба за привредни напредак.

„Ваља делати. Рецимо, брзо баталити угаљ и нафту. Конференција о клими је макар послала ту поруку. Зато је после Глазгова чаша ипак полупуна”, додаје се у оцени Дојче велеа.