Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
62. СОЛУН

Сваки дуг је зао друг

Музика Дејана Пејовића у Канелопулосовом филму „Стадо оваца”, у копродукцији Снежане Пенев Хаувелинген, последња улога Макса фон Сидова у Димитропулосовој „Калаврити 1943” и опомињући Дувлисов „18”
Из филма „Стадо оваца” Димитриса Канелопулоса (Фотографије: 62.ТИФФ)

Солун – Пред саму завршницу 62. Солунског фестивала, који се уз строго контролисане здравствене мере вратио у дворане у којима се традиционално одржава, у оквиру главног такмичарског програма одржана је и светска премијера грчко-српско-албанског копродукцијског филма „Стадо оваца” Димитриса Канелопулоса, до сада познатог као творца многих кратких играних и документарних филмова.

Уз мањинску подршку Филмског центра Србије, у копродукцији Снежане Пенев ван Хаувелинген и уз оригиналну музику коју је компоновао наш Дејан Пејовић, Канелопулосов филм оставио је врло добар утисак као драма о спирали злочина која се рађа и буја међу грчким дужницима. Међу њима је и Танасис (Арис Серветалис), марљиви узгајивач цвећа и украсних биљака на омањој плантажи изван града, али и његови другари – све сами мали привредници и занатлије које је покосила економска криза, те су спас тражили код зеленаша Стелиоса, којем сада ни камате и ни главницу дуга не могу да врате. А дуг је зао друг, показаће се то врло брзо, јер је Стелиос ангажовао утериваче, двојицу неспретних младих криминогених дошљака који од оваквог „посла” и сами преживљавају. Удруживање дужника с идејом да се некако реше Стелиоса показаће се као тотални промашај, који води и до злочина почињеног од стране људи који су се до јуче само бавили својим малим пословима и својим малим животима. Уз изврсну глумачку игру и маестралну фотографију сниматеља Стелиоса Писаса, редитељ Димитрис Канелопулос у „Стаду оваца” уз обиље црног хумора приповеда ову причу која на тренутке неодољиво подсећа на оне филмски испричане од стране легендарне браће Коен. Овај копродукцијски филм наћи ће се на београдском Фесту 2022. године.

Међу грчким филмовима који су приказани у главном међународном, али и у националном такмичарском програму утисак је због своје важне теме оставио „Калаврита 1943” (са поднасловом „Ехо прошлости”) Николаса Димитропулоса, у којем је своју последњу улогу одиграо незаборавни и непрежаљени шведски глумац Макс фон Сидов. Димитропулос урања у мрачно поглавље историје, у крваву годину током Другог светског рата када су немачке окупационе снаге у знак одмазде за убиство 77 Немаца побиле све мушкарце (више од 700 цивила) и опљачкали, разрушили и запалили Калавриту (13. децембра 1943) на северном Пелопонезу.

Из филма „Калаврита 1943” Николаса Димитропулоса

Овај масакр остао је заувек забележен не само у историји Грчке већ и Европе, а Димитропулос с мање-више успеха нуди своју филмску реконструкцију догађаја у којој наратив не иде даље од уобичајеног, али је зато акценат стављен на импресивну продукцију. Редитељ почиње филм у Немачкој 1971. године када немачки адвокат преузима обавезу да поништи тужбу грчке владе за ратну репарацију пред Међународним судом правде. Адвокат сазнаје да је један аустријски војник, припадник Вермахта, на Калаврити помогао старцима, женама и деци да напусте цркву коју су немачки војници запалили (измишљени лик и плод сценаристичких слобода) и зато путује у Грчку како би га пронашао и поништио тужбу. Димитропулос реконструише и сцене самог масакра, а неке од најбољих сцена у филму су управо оне у којима игра Макс фон Сидов у улози једног од ретких преживелих сведока, а сада остарелог Николаса Андреуа, који адвокату приповеда о нацистичким зверствима.

У националном такмичарском програму виђен је и филм „18” Василиса Дувлиса, који у фокус ставља опасност од скретања грчке омладине ка расизму и фашизму и крајње десничарским опцијама. Сама прича се врти око групе средњошколаца у популарном атинском насељу у периоду најжешће економске кризе и почетка пандемије. Реч је о деци с породичним проблемима која одрастају у немаштини и своју љутњу и бес искаљују на мигрантима и хомосексуалцима. У почетку су њихове реакције нешто блаже, да би читава ствар ескалирала од малтретирања слабијих до пребијања и покушаја убиства. Осим друштвеног статуса ових осамнаестогодишњака, филм приказује и утицај одраслих. Утицај родитеља и идола пронађених међу онима с националистичком идеологијом с крајње политичке деснице.

Сценариста и редитељ Дублис постепено развија ликове и ситуације и са изванредном маштом интелигентно експлоатише различите епизоде како би главне јунаке учинио људскијим и истинитијим. Реалистички осветљава изразе и понашање људи и њихову друштвену средину и ствара филм који даје живу и тужну слику савремене Грчке на раскршћу са сумњивом будућношћу.

Овогодишњи, 62. Солунски фестивал, који се одржава уживо у јеку четвртог таласа ковида 19 (овде се све мере беспоговорно поштују, а дигиталне пропуснице се контролишу 24 сата), броји ситно до свог завршетка и церемоније доделе награде „Златни Александар” за најбољи филм.

Глумица Дубравка Ковјанић и редитељка Милица Томовић на фестивалу у Солуну 

„Келти” освојили публику

Српски филм „Келти” Милице Томовић (светска премијера догодила се на овогодишњем Берлиналу), с више пројекција у солунским дворанама, али и онлајн, оставио је веома добар утисак на грчку публику и критичаре од којих су га неки прогласили и „најбољим филмом у програму Балкански преглед”. Живом разговору с љубопитљивим грчким гледаоцима осим ауторке Милице Томовић између осталих присуствовала је и глумица Дубравка Ковјанић, која у „Келтима” игра главну женску улогу, лик младе мајке две малолетне девојчице и супруге у дубокој емотивној кризи.

„Келти” ће се ускоро наћи пред публиком 27. Фестивала ауторског филма у Београду, на којем ће имати своју српску премијеру.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.