Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Инфаркт може да се лечи само у ангио-сали

У највећој ковид болници у Батајници недељно се обави између седам и 10 интервенција уградњи стента пацијентима који су се заразили короном, али имају и срчане тегобе
Стент помаже да се реконструише унутрашњост крвног суда који напаја срчани мишић (EPA-EFE/Jacek Turczyk)

– У јавности је мање познато да се у болници у Батајници, највећој нашој установи у којој се лече оболели од ковида 19, сваке недеље, у просеку обави између седам и 10 интервенција уградњи стента. Пацијенти који су имали несрећу да добију и акутни инфаркт миокарда и ковид 19 практично бију дуплу битку и у великом броју случајева је и – добију. Овде је циљано отворена једна ангио-сала – објашњава др Милан Недељковић, начелник Одељења пријема, специјалистичких амбуланти и Дневне болнице Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије.

Нашим стручњацима треба честитати на доброј организацији: они се смењују – по осам дана у месецу о овим пацијентима брину интервентни кардиолози и медицинске сестре Универзитетског клиничког центра Србије и Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, по пет дана лекари из Градске и Земунске болнице и четири дана лекари из КБЦ „Бежанијска коса”.

Иако се стално прича о томе да због пандемије вируса корона не умиру само они који су добили тешке облике ковида 19, већ и болесни људи који не стижу до лекара на време, јер су установе и даље у ковид режиму, мало је заиста прецизних и валидних података који би ову појаву илустровали. Ипак, захваљујући професору Недељковићу, бившем председнику Удружења кардиолога Србије, добијамо пресек бар за једну област – уградњу стентова и осталих процедура интервентне кардиологије, па се види какво је било стање пре пандемије и какво је сада.

– У години пре пандемије, 2019. у целој Србији у 18 ангио-центара укупно су обављене 47.522 процедуре – коронарографије, електрофизиолошка испитивања, аблације: од тог броја код 16.638 пацијената уграђени су стентови. И треба раздвојити: обављено је 8.856 заказаних, дакле не хитних уградњи, док је због акутног инфаркта без одлагања стентове добило 6.946 пацијента – наводи наш саговорник.

Др Милан Недељковић (Фото лична архива)

Добра организација ангио-центара

Када је почео ковид 19, у марту 2020. године, и када је уследило ванредно стање, „затварање”, па први, други, трећи талас короне, слика се променила.

 – Укупно су обављене 31.052 процедуре, а од тога броја је било 11.792 уградње стента. Оних који су заказани било је 5.474, а акутна стања – 6.206. Дакле, код случајева који се заказују бележимо смањење од тридесетак процената, а код оних хитних обављено је само 11 одсто мање. Ово показује да је наша служба била врло организована све време током ванредних прилика, малтене сваки акутни инфаркт је збринут на време – каже др Недељковић и наглашава да се стање променило набоље отварањем 19. ангио-центра у болници у Батајници.

Др Недељковић не крије задовољство што Србија данас има снажну мрежу ангио-центара, чијем је настанку и сам допринео. Интервентном кардиологијом бави се 37 година и памти пионирске дане настанка ове специјалистичке гране, када смо каскали за светом. Од 2005. године у Београду су одржаване радионице интервентне кардиологије на које су долазили најбољи стручњаци у овој области из Јапана, Кине, Америке, Немачке, Италије, Француске и оперисали најтеже пацијенте у нашим салама.

– Они су спасили преко 300 пацијената. Доносили су нове уређаје, савремени материјал, а такође и нове технологије рада, које смо од њих научили. Такође, многи од лекара су боравили у страним центрима, као што сам и ја 2001. и 2002. године био у Пенсилванији у Питсбургу, у чувеној универзитетској Презбитеријанској болници, где сам научио да се акутни инфаркт може лечити једино у ангио-сали – каже др Недељковић и додаје да га је све то повукло да се залаже за отварање све већег броја ангио-центара, у свакој општој болници у Србији.

 С већим бројем ових специјалиста појавила се могућност отварања регионалних центара: професор Недељковић је 2010. отворио ангио-центар и ангио-салу у општој болници у Ваљеву, годину дана касније и у општој болници у Ужицу, 2014. у Здравственом центру Зајечар и пре тога, 2007. ангио-салу, с академиком Миодрагом Остојићем, у Бањалуци.

Данас у Србији ради 35 ангио-сала, имамо преко стотину интервентних кардиолога и радиолога.

Ипак, наш саговорник је убеђен да тај тренд мора да се наставља, поготову на југу Србије. Тврди да већ сада сваки инфаркт може да се збрине за сат времена, али у случају да не може да се стигне у том кратком року, лекари знају да таквом пацијенту треба дати фибринолитичку терапију, која разбија тромб, и да се у року од 24 часа пребаци у најближи ангио-центар ради уградње стента.

Др Недељковић додаје и да једино што пацијент треба да зна јесте да када има болове у грудима не одлаже јављање лекару, већ да позове хитну помоћ или да у што краћем року дође до ургентног цента опште болнице у граду у којем живи.

– Србија има изузетне младе интервентне кардиологе. Чини ми се да су чак и боље образовани од нас који смо тиме почели први да се бавимо. Од мојих младих доктора, двојица-тројица када би сада отишли у Америку, могли би да буду тамо лекари „број један”!

Др Недељковић је посебно поносан на чињеницу да је на конгресу у Сан Дијегу 2015. године успео да издејствује да се оснује 34. огранак колеџа америчких кардиолога за Србију и Републику Српску. Колеџ америчких кардиолога је најстарије и најцењеније удружење кардиолога.

– Захваљујући томе на америчким конгресима имамо равноправни статус с другим огранцима и учешће у раду скупова којима присуствује и преко 22.000 кардиолога широм света. Такође, ми сваке године имамо конгрес 34. огранка колеџа америчких кардиолога за Србију и Републику Српску на којем кроз приказ случајева презентујемо најновије водиче који се баве кардиоваскуларним болестима. На овај начин едукујемо наше докторе.

(Фото лична архива)

Нова метода за најтеже болеснике

Још једна новост стиже у овој области: у три установе (Универзитетски клинички центар Србије, Институт „Дедиње” и Институт „Каменица”) пацијентима ће о трошку РФЗО бити уграђиване интервентним методама вештачке валвуле код сужених аортних ушћа по програму ТАВИ.

– У УКЦС 2013. започели смо програм ТАВИ: преко препонске артерије и катетера пацијенту се имплантира вештачки залистак. Тада сам уградио првих пет валвула, заједно с италијанским лекаром и објавили смо резултате у нашем стручном часопису. После паузе, јер се програм ТАВИ у међувремену у Србији радио само комерцијално, набавили смо 150 ТАВИ валвула и прве интервенције ћемо урадити до краја ове године – најављује наш саговорник.

Објашњава како ова техника замењује отварање грудног коша и сложену кардиохируршку интервенцију, коју није било увек могуће извести код особа старијих од 75 година и који имају придружене болести као што су дијабетес, хронична опструктивна болест плућа, бубрежна обољења.

Уђе блед, изађе румен као јабука

Шта покреће младе лекаре да се одлучују за ову супспецијализацију, где су током процедура које трају и више часова изложени зрачењу па носе кецеље од 12 килограма?

– Мотив је успех, осећај да сте помогли човеку који је много болестан. Пацијент уђе у салу бео као папир, не гледа, не прича ништа, у страху је. Ангинозни бол је опак, људи осећају блискост смрти. И, лекар онда угради стент и пацијент изађе румен као јабука. То ствара осећај неизмерне среће – искрен је професор Недељковић.

Стент генијално решење

– Ово је генијално решење, када из препонске артерије или артерије на руци жицама и цевчицама стижемо до места сужења, које прави проблем и угрожава живот, и то отклањамо. Стент помаже да се реконструише унутрашњост крвног суда који напаја најфиније ткиво, а то је срчани мишић који је незаменљив. Балонима се прошири сужење, а зид крвног суда који се урушио, на месту где је плак пукао, реконструише се и што пре се то учини срце се напаја крвљу и кисеоником пуним капацитетом и преживљава – сликовито објашњава др Недељковић и додаје да у нашим болницама у овом часу постоји довољно материјала: најбољи стентови, балони.

РФЗО је набавио више од 23.000 стентова за идућу годину.

Пет и по година на челу општине Врачар

Иако је већ дуже од пет и по година на челу једне од централних београдских општина – Врачар, наш саговорник се није одрекао каријере лекара. Радни дан му, каже, почиње у 7.15 часова: јутарњи састанак, иде у салу, прегледа пацијенте. Као редовни професор интерне медицине на Медицинском факултету држи вежбе, предавања: само у току прошле недеље, као члан комисије, био је на три специјалистичка и два супспецијалистичка испита. Како стиже?

– Само добра организација – одговара кратко.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Slobodan Devic
Infarkt se ne leci, vec njegove posledice, ako pacijent prezivi ...
Lillah
Odličan tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.