Грчка најзадуженија земља у ЕУ

Од нашег дописника

Атина – У ери пандемије и енергетске кризе Грчка је и даље задужена до гуше. Јавни дуг достигао је 374 милијардe евра или 208 посто БДП-a, чиме је Атина задржала позицију најзадуженијег члана ЕУ.

За њом су на списку Италија са 156 посто дуга у односу на БДП, затим Португалија и Француска, Белгија и Кипар са 112 процената. Према последњим подацима Евростата, укупан дуг у Грчкој, јавни и приватни, после пандемије порастао је на чак 343 процента БДП-а, те је тако Атина на трећем, високом месту у свету, после Јапана (433 одсто БДП-а) и Канаде (352 одсто).

Према нацрту буџета за 2022. јавни дуг требало би да се смањи на око 197 посто БДП-а, али пандемија и енергетска криза озбиљно прете да поремете планове владе Киријакоса Мицотакиса. Само је у првој години пандемија државу коштала више од три милијарде евра, колико је и добијено из програма помоћи ЕУ за незапослене. За годину дана пандемије грчка влада је 40 милијарди евра одвојила за подршку бизнису и очување радних места, али је овогодишња туристичка сезона оправдала наде и ипак неочекивано донела 12 милијарди евра прихода, чиме је поправљена општа привредна ситуација.

Земља се пандемији супротставила много успешније од других европских земаља. Истовремено, не зауставља се процес реформи и сређивања јавних финансија, продужава се процес усвајања нових закона у сфери образовања и радног права, спроводи се дигитална и зелена реформа, много енергичније се води спољна политика.

Издавање обвезница с роком доспећа од 30 година, уз високе камате од два одсто (највише у Европи), било је важан потез. Значај одлуке владе у Атини да се задужи новим издавањем државних обвезница у вредности од 2,6 милијарди евра које су наплативе тек 2052, за шта је била велика тражња, јесте у томе што је тако постигнут најдужи рок отплате једног грчког дуга од избијања дужничке кризе, одлагање дугова и камата за после 2060. Истовремено, то је показало да постоји интерес инвеститора, промењен став према Грчкој и поверење у владу.

Међутим, енергетска криза прети да поквари успешне планове не само Грчкој већ и целом свету. У ишчекивању решења када је реч о цени енергената, Мицотакисова влада је међу првима у Европи већ издвојила 500 милона евра како би заштитила потрошаче и грчким домаћинствима ублажила терет високих цена за нафту и гас. То ће државну благајну коштати три пута више него што је планирано у јуну, када се рачунало с резервом од 150 милиона. Процењује се да ће помоћ за енергетске рачуне коштати 326 милиона, а једнократна уплата домаћинствима за огрев још 168 милона евра. Право на такву врсту помоћи ће имати 1,5 милионa домаћинстава. Примерa ради, када је реч о струји са девет евра планираних у јуну, субвенција ће сада износити 18 евра по месечном рачуну потрошње домаћинства за првих 300 киловат-часова с могућношћу да се „рампа” за попусте, то јест субвенције, подигне и до 600 киловат-часова. Сиромашна домаћинства имају право на субвенцију од 24 евра месечно, што је у пракси сума за коју ће се умањивати рачуни, а цео механизам требало би да се активира чим велепродајна цена електричне енергије пређе ниво који тек треба да се утврди.

Како би се обухватило што више домаћинстава када је реч о гасу и нафти за грејање, проширен је списак оних који имају право на социјалну заштиту. У сваком случају потрошачи ће на јесен први пут природни гас плаћати више него нафту за грејање, односно мазут, који је од прошле године поскупео за 45 одсто.

Према подацима „Хеленик продакшна”, скок цена на енергетском тржишту је већ за 20 до 40 посто повећало трошкове производње у грчкој индустрији. Непосредни узрок је чињеница да се комплетна трговина електроенергије у Грчкој остварује на основу дневних цена на тржишту, за разлику од осталог дела Европе, где индустрија своје потребе реализује кроз билатералне договоре и с фиксним ценама, чиме се умањује ризик од њиховог раста. У пракси, снабдевачи електроенергијом тако раст трошкова пребацују на грчку индустрију, што је неповољно за мале и средње компаније које су у првом таласу пандемије биле важан ослонац привреде. Неповољне цене енергената и начин куповине електроенергије неминовно доводе до повећања цене производње, коначне цене производа за крајње купце, а многе мале фирме води до банкрота.

Цене основних производа су већ порасле – поврће и воће за 20 посто, одеће и обуће исто толико, овчетина 7,8 посто, хлеб 2,5 посто, маслиново уље 11,8 процената и то, како кажу економисти, није крај. Примера ради, према анализи „Панхеленик рил естејта”, Грчка заузима прво место у Европи по суми која се одваја за изнајмљивање станова. Грци више од 50 посто својих месечних примања одвајају управо за рентирање станова, што је и знатно више него у осталим земљама ЕУ, где су и примања много већа. Уз све то незапосленост је у земљи и даље висока, око 16 процената, али ипак знатно мање него 2013, када је била највећа у ЕУ и износила 27 процената.