Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је урушаван Немањин град

Власт је упорно годинама посезала за квазиисторијским чињеницама како би затрли трагове и темеље српске државе у Црној Гори
Утврђење и Стари мост на Рибници (Фото Википедија)

Од нашег дописника

Подгорица – Колевка најстарије српске властеле – династије Немањића, твораца српске државе и цркве, владара, архиепископа, монаха, просветитеља – Немањин град на ушћу Рибнице у Морачу на грдним је мукама од бивше републичке, али и садашње подгоричке власти.

Црногорска власт се деценијама труди да докаже како Стефан Немања није рођен на Рибници и да урушени град-тврђава није немањићко, већ турско утврђење. Власт упорно посеже за квазиисторијским чињеницама како би затрли трагове и темеље српске државе у Црној Гори. Избрисати из сећања народа свест о династији Немањића основни је мотив због којег је власт забранила обнову Немањиног града.

Како би избрисали све топониме који говоре о вишевековној историји српског народа, бивша власт брисала је имена улица, мењала ђачке програме, литературу, азбуку, писмо и историју, покушавајући да докаже да су Срби у Црној Гори били само у пролазу, а никако творци, градитељи и браниоци Његошеве Црне Горе, аутохтони народ.

Из Српског националног савета (СНС) власти је поручено да неће одустати од обнове Немањиног града „јер је то колевка најстарије српске властеле – династије Немањића”.

Немањин град је међу најстаријим српским праговима преко којих су закорачиле све велике речи, и то не само у Црној Гори.

„За Србе у Црној Гори Немањин град је светиња и СНС је одлучан не само да га заштити од даљег урушавања и претварања у градско сметлиште него и да обнови и врати му стару светлост”, одлучан је председник те институције Момчило Вуксановић.

Још у време док је министар за културу, спорт и медије био Бранислав Мићуновић, пре десетак година, Српском националном савету је уручен одговор у ком, између осталог, пише да је Рибница „у рушевном стању и није конзерваторски третирана, па је неопходна израда пројекта конзерваторско-рестаураторских радова и адекватан третман кроз урбанистичку документацију града”.

Савет је у допису изразио спремност да се покрене заједничка иницијатива како би се заштитио овај споменик, док је тадашњи директор Републичког завода за заштиту споменика културе са Цетиња Ђорђије Вушуровић у одговору на иницијативу СНС констатовао како тај споменик културе „не представља културно-историјски споменик српског народа, већ културно добро Црне Горе, на које се у потпуности односе одредбе Закона о заштити споменика културе”. Такође се упозорава да није тачан назив Немањин град јер је он само „делом у народу у употреби, и то тек од завршетка Другог светског рата. Такође, није чињенично историјски и материјално утемељен, бар не до данас”. У одговору СНС скреће пажњу како су истраживања „потврдила једино” – да је Рибница представљала „римску путну станицу, средњовековно насеље и тврђаву која је изграђена око 1477. године”, и да су од турске градње седамдесетих година 15. века до данас остали делови зида с кулом и избаченим делом куле.

„Вушуровић, истина, признаје да су ’остали делови утврђења временом нестали’, али не каже да је то учињено небригом његове институције – Завода за заштиту споменика са Цетиња. О онима који су се у овоме граду родили, копали му темеље, градили га и живели у њему, стварали нову културу и писменост – светородној лози Немањића – нема ни речи”, истиче Вуксановић.

Да је град на Рибници заиста дом из ког су поникли Стефан Немања, његов синови Стефан Првовенчани и Свети Сава, сведоче бројни докази мимо предања која се вековима преносе с колена на колено. Да је Стефан Немања рођен у Рибници, најбоље сведочи први српски романописац и писац житија српски краљ Стефан Првовенчани у чувеном Житију Светог Симеона, који каже: „Ту се роди мој пресветли отац Стефан, који обнови своју дедовину и ослободи приморске градове Скадар, Бар, Котор, Будву, Нови.” Стефан Немања је ослободио од Римљана и Грка своју дедовину све до Пељешца.

Истина је, кажу Староподгоричани, да је реч о тврђави Рибници која је у народу названа Немањин град, а која је кроз историју рушена и обнављана. Доласком Турака у српску државу Зету, која се пружала од Острога до Охрида, у зависности од дужине мача њених владара, тврђава српска постала је турска. Турци су је и рушили и дозиђивали, па има данас и трагова турског зидарства. Тврђаве из времена рођења Стефана Немање су нестале, највише у доба турске владавине, нарочито новијих векова, 17. и 18. када је немањићко камење коришћено за градњу турских кула и кућа данашње старе Подгорице.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Justinijan Upravda
U dijelu grada (Podgorica) koji se zove Drač prema današnjoj autobuskoj stanici do kraja 19 veka postojali su ostaci manastira sv. Marka. Manastirski kompleks u vidu tvrđave bio je impozantnih dimenzija cca 100x100 m. Pokojni mitropolit je pokušao da sa litijama koje su i danas se vrše na Markovdan ukaže na tradiciju i slavu grada pa su čak i mošti svete Fevronije koje su se čuvale u kući Đečevića predate Mitropolitu i danas su u Sabornom hramu. Poenta je da je od materijala .....
Миљуш (1)
Уопште није чудо што нам се кроз историју догађа то што се догађа, кад и они који о њој брину појма немају шта говоре.Као прво, Немања НИЈЕ оснивач најстарије српске властеле.Шта је са Вишеслављевићима (Властимировићима)?Шта је са Војисављевићима, управо из Црне горе, које је основао "Србин из Требиња" (Кекавмен)-Стефан Војислав?Да ли зато Стефан првовенчани пише у житју свога оца: Поврати Диоклитију и Далмацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ.
Cvetak Zanovetak
Isto se desava i u Severnoj Makedoniji. Eno onaj Dusanov most u centru Skoplja nazivaju "Kameni most". Pitajte nekoga na ulici ko je taj most izgradio i gde je tada bila Severna Makedonija, nece imati pojma, ili ce vam dati pogresan odgovor.
Историчарске проститутке - СТОП
Немањин отац, Завида, рођен међу Вукановићима, је прогнан из Рашке током грађанског рата. Немањино житије наводи да је тада био велики метеж па се Завида након тога склонио у Дукљу, у којој је рођен. Током његовог прогона из Рашке, вероватно 1113. год. зауставља се у Рибници на Морачи (данашња Подгорица), где му се родио најмлађи син Немања. У Житију Св. Симеона за Дукљу пише да је права дедовина Немањина.
Родион
“Како је урушаван Немањин град”? Како ? Лепо. Силом. Петокраку овде, петокраку онде, у месо ако треба. Ако се копрца, “леворвер” из гуња. Па да ти је и рођени брат.
Prof
Davno je počelo to zatiranje srpstva u Crnoj Gori.Imam mnogo godina pa se sećam. Tada su svi Srbi pojurili u komunizam i prodali svoje duše i nacionalno biće za Bratstvo i Jedinstvo i u Crnoj Gori,BiH,HR i na Kosovu. Dok su drugi čekali čas da se sve to uruši.Buđenje je bilo bolno. Srbi su proterani iz svih država bivše Jugoslavije. Sada od kukanja nema ništa. Ovo je posledica našeg ponašanja iz prošlosti i sada krivimo druge? Niko da kaže- sami smo krivi što smo se prodali. Nije ni sada bolje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.