Четвртак, 27.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Паметне машине између науке и уметности

Шесто издање међународне манифестације „Art+Science” одржано је под слоганом „Светови вештачке интелигенције”
Покрет као језик споразумевања: видео-рад „Co(AI)xistence” француске уметнице Жистин Енар (Фото: ЦПН)

Поред свих политичких економских и дипломатских разговора, у Београду је крајем октобра вођен и – најважнији дијалог нашега доба. Под тим наднасловом одржана је трибина „Друштвена позиција вештачке интелигенције”. Била је то уједно и завршна сесија у оквиру међународне манифестације „Art+Science” (Уметност и наука), чије је шесто издање одржано под слоганом „Светови вештачке интелигенције”.

„Циљ је био да иницирамо свестрано промишљање вештачке интелигенције, да је представимо као нешто што није ствар будућности или фантастике. Она је дубоко уроњена у нашу свакодневицу и у знатној мери је одређује. Зато је централно питање нaшег доба у ком правцу ће се развијати и примењивати, какве су и колике њене креативне могућности”, каже Добривоје Лале Ерић, руководилац Сектора за међународну сарадњу у Центру за промоцију науке, који реализује програм „Art+Science”.

Као и претходних година, ова манифестација била је тачка сусрета и дијалога наизглед међусобно удаљених креативних сфера. А да блискост и сарадња уметника и научника и у свету и код нас и те како постоји, показала је поставка радова који су плод удружених стваралачких подухвата. Репрезент таквог приступа је „Бинема”, победнички рад националне селекције за 2021, који су реализовали плесни кореограф Марко Милић и чланови креативног софтверског тима с Факултета техничких наука у Новом Саду.

„Изложбу ’Светови вештачке интелигенцијечинило је 12 радова, које смо распоредили у оквиру сталне поставке Музеја науке и технике, с намером да покажемо како нове технологија нису ’пале с неба’, већ да су ослоњене на баштину, чије исходиште дефинитивно представљају”, објашњава Ерић.

Како истиче, научно и уметничко сагледавање односа вештачке и природне интелигенције заправо је стремљење да разумемо себе и своје постојање. У том смислу драгоцена подлога за шири контекст промишљања било је гостовање француске визуелне уметнице Жистин Енар, која је представила свој рад „Co(AI)xistence”. Кованица настала од речи суживот и вештачка интелигенција (AI – artificial intelligence) указује на истраживање успостављања веза између људи и напредних технологија. Овај рад је с великим успехом представљен не само на престижним уметничким институцијама већ и на научним скуповима јер подједнако припада и једној и другој сфери.

Главни актери „Co(AI)xistence” су Мирами Моријамо, јапански глумац и плесач, и робот Алтер, иза кога стоји истински труст мозгова. Његову интелигенцију и сведени људски лик креирали су славни професор Хироши Ишигуро са Универзитета у Осаки и тим научника са Универзитета у Токију. Роботом управља аутономни систем способан да учи на основу свог искуства и да у реалном времену следи Моријамове покрете. Између човека и машине тако се ствара усклађена, готово плесна коегзистенцијa.

„Још неколико радова је третирало вештачку интелигенцију на емоционалној равни. Када имате неку форму која побуђује осећање привлачности или одбојности, доживљај технологије биће битно другачији. Према вештачкој интелигенцији у људском обличју развија се сасвим другачији однос него када је то исто спаковано у некакво безлично геометријско тело”, наглашава наш саговорник.

Да је вештачка интелигенција инспиративна област, показала је и заинтересованост публике. Према Ерићевим речима, ниједан програм ЦПН-а до сада није имао такву посећеност, а организовано су долазила и читава школска одељења.

На трагу најактуелнијих питања данашњице, ЦПН је већ почео припрему за следећи „Art+Science”, који ће се одржати током јула и августа 2022. у Новом Саду. Уметници и научници укрстиће инспирације на тему климатских промена. И то би, по свему судећи, могао да буде најважнији дијалог нашега доба.

Портрети руком робота

Велику пажњу посетилаца изложбе привукла је инсталација „Студија људског бића”, француског уметника Патрика Тресеа, у чијем фокусу су питања отелотворења, сећања и остављања трага у времену и простору. У сценографији налик часу цртања, робот причвршћен за школску клупу портретише моделе који стану пред његову камеру. У року од 15 минута „производи” слику за успомену, која и сама постаје део инсталације „Студија људског бића”. Током десетогодишње каријере и наступа од Лондона до Токија, рука вештачке интелигенције створила је импресивну збирку од 40.000 портрета.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

užas
Fašistoidni program Klausa Švaba...
аутоматичар
Вештачка интелигенција је популистички термин за висок ниво аутоматизације машина. Интелигенција је особина својствена људима и недостижна је било којој машини, тако да не може бити вештачка. Алгоритам написан у машини није интелигенција већ аутоматизација рада машине. Када би једна машина имала способност да направи другу машину, онда би она била интелигентна и то би био крај човечанства. Термини попут "паметне машине" и "вештачка интелигенција" су неозбиљни и наметнути су из чистог популизма.
Stanko miljkovic
Samo dopuna, trenutno nedostizna. Necemo ni biti svesni trenutka kad je dostignuta
Програмер
Једнога дана ће постојати такозвана потпуна вештачка интелигенција, која неће само емулирати људске когнитивне способности већ ће заиста моћи и да мисли попут човека. Интезивно се ради на мемристорским неуроморфним чиповима који ће функционисати попут људског мозга. Машина не само да ће јодног дана имати људске способности већ ће и превазићи човека. Будућност ће бити (научно)фантастична.
Kiborg
Između čoveka i mašine koja će prevazići čoveka, kako pominjete će se prvo pojaviti kiborg, neprirodna mešavina čoveka i mašine. Mi smo duboko zaorali u transhumanizam.
Бранислав, научни саветник
То ће се десити мало сутра.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.