Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Европи нестало 600 милиона јединки птица гнездарица у последњих 40 година

Врабац покућар, најтеже је погођен, од 1980. године изгубљено 50 одсто популације (Фото Анђелко Васиљевић)

У Европској унији (ЕУ) у последњих 40 година нестала је једна од шест јединки птица гнездарица, што значи да је од 1980. до сада изгубљено укупно око 600 милиона јединки птица гнездарица Европе, објавило је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Научници, који чине међународни тим сарадника из Британског краљевског друштва за заштиту птица (РСПБ), БирдЛифе Интернатионал и Чешког орнитолошког друштва, анализирали су у новој студији податке за 378 од 455 врста птица које се гнезде у земљама ЕУ.

Аутори процењују да је укупан пад популација од 1980. до 2017. година био између 17 и 19 одсто, што представља губитак између 560 и 620 милиона јединки птица.

У реалности, у истом периоду је изгубљено чак 900 милиона јединки, међутим, овај податак је умањен за повећање популација одређених врста од око 340 милиона јединки, наведено је у студији, уз истицање да велики пад бројности малог броја врста птица, које се називају „честим” или „обичним” врстама, чини важан удео овог процента.

Студија је састављена на основу података из Европског пописа обичних птица, као и података редовних извештаја држава чланица у складу са Директивом о птицама ЕУ.

Како је истакнуто, некада свеприсутни врабац покућар, најтеже је погођен, при чему је изгубљено 50 одсто популације од 1980. године, укупно 247 милиона птица.

Популације још једне врсте врабаца, пољског врапца, изгубиле су око 30 милиона јединки.

Указано је да су обе врсте погођене променама у политикама које се тичу пољопривреде, међутим, број врабаца покућара је опао и у урбаним срединама.

Нису потпуно јасни разлози опадања урбаних популација, али неки од њих би могли бити недостатак хране, ширење болести код птица и загађење ваздуха, показала је студија.

Приметно је да су највећи губици забележени код птица пољопривредних предела и птица травних станишта, а како је наведено, опште је познато да су промене у пољопривредној пракси и управљању, условљене политичким одлукама, одговорне за нагли пад бројности дивљих животиња.

Групе птица селица, попут брезовог звишка и жуте плиске, такође су забележиле велики пад бројности, као и шљукарице, попут вивка и планинског зујавца.

Велики део овог пада догодио се у Европи 1980-их и 1990-их година, док је стопа опадања повољнија у претходној деценији.

Студија је показала да осам врста које показују највећи пад чини 69 одсто опадања у свих 175 врста у опадању, а то су врабац покућар, жута плиска, чворак, пољска шева, брезов звиждак, жутарица, конопљарка и пољски врабац.

Чворак (Фото Википедија)

Резултати су показали да закони ЕУ, односно Директива о птицама и Директива о стаништима, који пружају правну заштиту приоритетним врстама и стаништима ЕУ, имају позитиван утицај на бројност популација птица, као и на очување станишта.

Добар пример се, наведено је, може видети у порасту популација седам врста птица грабљивица, које се са смањењем употребе пестицида, повећаним степеном заштите, акцијама на смањењу убијања и одвијањем пројеката активне заштите, полако опорављају.

Како је истакнуто, без увођења ових директива, стопа опадања многих врста била далеко већа.

Осам врста са највећим порастом, према студији, чини 66 одсто пораста у свих 203 врста у порасту, а то су црноглава грмуша, обични звиждак, кос, царић, чешљугар, црвендаћ, голуб гривнаш, плава сеница.

Студија подржава и претходна истраживања која показују значајан недавни губитак биодиверзитета.

Опадање бројности „обичних” птица показује да је и даље неопходан даљи рад на заштити врста ширег обима, зато је, како се додаје, хитно потребно сачувати птице повезане са пољопривредом, као и птице селице на њиховим миграторним путевима.

Губитак „уобичајених” врста је забрињавајући, оцењено је у студији, јер указује на оштећене екосистеме и њихове функције, а потенцијално и пружању услуга екосистема од којих човечанство зависи.

Бројност и доминантна присутност „уобичајених” врста значи да промене у њиховим популацијама могу имати велике последице на здравље екосистема.

Научна сарадница РСПБ и главна ауторка студије Фиона Бурнс рекла је да ће се следеће године састати потписнице Конвенције Уједињених нација о биолошкој разноликости како би се разговарало о будућности глобалног биодиверзитета и створио оквир који позива на повећање напора за очување природе, као и усмереност ка спречавању изумирања и обнављању врста.

„Наша студија је позив на буђење за веома реалну претњу од изумирања и ми у потпуности подржавамо креирање снажног договора који би очување стављао испред и у средиште свих глобалних планова”, казала је она.

Нагласила је да је потребна акција читавог друштва како би се заједно ухватили у коштац са кризом природе и климе.

„То значи повећање обима и амбиције пољопривредних реформи, заштите врста, одрживог шумарства и рибарства и брзо ширење мреже заштићених подручја”, казала је она.

Привремена шефица сектора заштите из БирдЛифе Еуропе Анна Станева рекла је да овај извештај „гласно и јасно показује да природа пали аларм за узбуну”.

„Иако је заштита птица које су већ ретке или угрожене резултирала неким успешним опоравцима, чини се да то није довољно за одржавање популација врста које сматрамо бројним. 'Обичне' птице постају све ређе, углавном зато што људи уништавају станишта од којих зависе. Природа је искорењена са наших пољопривредних површина, мора и градова”, рекла је она.

Станеве је казала да владе широм Европе морају да успоставе правно обавезујуће циљеве за обнову природе, иначе ће последице бити тешке, „укључујући и нашу сопствену врсту”.

Менаџерка пројекта ПЕЦБМС и шефица међународног одељења за праћење и истраживање цивилног друштва Алена Клванова истакла је да студија наглашава важност дугорочних програма заснованих на грађанској науци који се деценијама спроводе широм целог континента.

„Добијање тако велике количине података од непроцењиве вредности било је могуће само захваљујући непрестаним напорима координатора националних мониторинга и хиљадама теренаца-добровољаца, који броје птице сваке сезоне парења на стандардизован начин у скоро тридесет европских земаља”, рекла је она.

Према њеним речима, резултати би могли да помогну јавности, као и надлежним политичарима, да схвате да „обичне” птице можда неће бити уобичајене заувек ако се не предузму адекватне мере за њихово очување.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Жива Т. Суботички
Невероватно је да се са помором птица, пчела и других животиња не види веза са огромним бројем аутомобила који испуштају из ауспуха угљенмоноксид - отровни гас. Од кад је света и века људи су ложили ватре у разне сврхе: за кување и грејање па за ковачнице и парне машине а продукт сагоревања је био угљен диоксид - гас загушљивац. У 21. веку знатно је смањен број кућних димњака који се и даље оптужују јер нису профитабилни, као тровачи аутомобили.
Kao uvek
Emisija CO2 iz domaćinstava i industrije ima udeo od preko 80% u ukupnoj emisiji...
Demos Cratein
Са пчелама је још гора ситуација. А без пчела ни људи не могу постати. Џаба нам отварање нових редова, заглавља и поглавља и улазак у ЕУ без пчела.
Боба
Е то се зове екоцид и наравно никог скоро да није брига. Птице и животиње као и биљке су услов нашег опстанка а о томе се нити учи нити се ради на подизању свести углавном онесвешћених народа нажалост.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.