Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 13. 11. 2021.

​„Инстаграм” и ментално здравље

Забрињава чињеница што млади нису спремни да се одрекну употребе ове друштвене мреже. Као узрок наводе низак степен самоконтроле, привлачност ове платформе, али и друштвену изолацију у којој би се нашли уколико не би били присутни на „Инстаграму”
(Драган Стојановић)

Повезаност учестале употребе друштвених мрежа и депресивних и анксиозних стања, нарочито међу млађом популацијом, позната је чињеница документована у научним студијама и статистикама, но о њој се, нажалост, недовољно говори у медијима, што због јаког утицаја корпорације „Фејсбук” (тешке више од једног трилиона долара), која поседује најпопуларније платформе за умрежавање, што због незаинтересованости јавности за ове теме које се неретко сматрају тривијалним и баналним. Статистике, међутим, указују да проблем постоји као и да временом постаје све распрострањенији и већи, о чему сведочи и извештај о интерном истраживању које је „Фејсбук” спроводио најмање две године о утицају „Инстаграма” на младе („Фејсбук” је власник „Инстаграма” од 2012. године), а потом држао у тајности, а који је Волстрит џорнал објавио половином септембра.

Од свих платформи „Инстаграм” се показао најштетнијим по тинејџере (и не само по њих) будући да почива на дељењу нереално улепшаних и до непрепознатљивости дорађених фотографија

Подаци који су се нашли у овом извештају показују да значајан проценат адолесцената корисника платформе „Инстаграм” (њих 40 одсто) истиче да је њихово присуство на овој друштвеној мрежи одговорно за лошу слику коју стварају о себи и свом телу. Наиме, 32 одсто тинејџерки навело је да је „Инстаграм” погоршао њихово виђење и прихватање сопственог тела, 25 процената тинејџера који се не осећају довољно добро и адекватно у сопственом телу наводи да је то почело с употребом ове друштвене мреже; потом, међу адолесцентима који су пријавили суицидне мисли, 13 процената Британаца наводи „Инстаграм” као узрок таквих мисли у поређењу са шест одсто Американаца. Многи корисници истакли су да „Инстаграм” подрива њихово самопоуздање и негативно утиче на односе које имају с пријатељима. (Извор The Wall Street Journal, 14. септембар 2021.)

Како не постоји старосна граница за креирање профила на „Инстаграму” (она је фиктивно установљена на 13 година, али у пракси се не примењују никаква ограничења), више од 40 процената корисника „Инстаграма” има 22 године или мање, а ширење базе младих корисника од кључне је важности за стицање материјалне добити због чега је „Фејсбук” и скривао од јавности податке из свог интерног истраживања који би могли бити од значаја у превенцији и лечењу менталних поремећаја код младих проузрокованих или погоршаних управо употребом друштвених мрежа. Нарочито забрињава чињеница што млади, упркос лошем утицају „Инстаграма” на њихово ментално стање и признању да су „навучени” на непрекидно листање почетне стране и инста-прича, нису спремни да се одрекну употребе ове друштвене мреже. Као узрок наводе низак степен самоконтроле, привлачност ове платформе, али и друштвену изолацију у којој би се нашли уколико не би били присутни на „Инстаграму”. Иако су свесни да превише времена проводе на „Инстаграму”, истичу да осећају обавезу да буду тамо како не би нешто пропустили или били изостављени.

Тело и имиџ

Лажно улепшана слика тела на „Инстаграму”, како женског, тако и мушког, и недостижни стандарди лепоте негативно утичу на перцепцију сопственог тела код младих људи који себе неретко виде као недовољно мршаве, затегнуте, згодне, високе или лепе. Несигурност која настаје приликом суочавања с лажно савршеним сликама тела на „Инстаграму” може резултирати, чешће код тинејџерки него код тинејџера, поремећајима у исхрани као што су анорексија и булимија. Нарочито су у опасности они млади људи који већ имају предиспозиције за развијање оваквих стања, „Инстаграм” код њих може покренути поремећај или га додатно погоршати уколико већ постоји.

У покушају да изграде имиџ који се промовише путем „Инстаграма”, а често потиче од изузетно малог процента изузетно богатих људи који путем друштвених мрежа зарађују баснословне суме новца управо рекламирајући одређени изглед и имиџ, млади људи спремни су да предузму кораке који доводе у опасност њихово ментално и физичко здравље. Изгладњивање, напорни тренинзи, праћење савета о исхрани и вежбању самопрокламованих стручњака за „Инстаграм” озбиљно угрожавају психофизичко стање младића и девојака и подривају стварне ауторитете и узоре понашања.

С друштвеним мрежама појам друштвеног поређења међу младима (присутан много пре појаве интернета) додатно се продубио. Ради се, наиме, о процењивању сопствене вредности у односу на привлачност, богатство и успехе других. Од свих платформи, „Инстаграм” се показао најштетнијим по тинејџере (и не само по њих) будући да почива на дељењу нереално улепшаних и до непрепознатљивости дорађених фотографија којима је циљ да прикажу корисника у савршеном светлу, као увек дотераног, сређеног, савршеног тела, коже и косе, беспрекорне гардеробе по последњој моди, а неретко и на егзотичним дестинацијама где за један викенд треба издвојити просечну плату (и то не само српску). Јасно је да се с овим савршеним и лажним представама с „Инстаграма” просечан тинејџер у формативним годинама не може носити без озбиљног преиспитивања сопственог места у свету и своје вредности у таквом окружењу. Као последица притиска да се изгледа савршено и негује животни стил који велика већина корисника „Инстаграма” не може да приушти долази до јављања депресивних и анксиозних стања. У једном броју случајева оваква стања могу ескалирати у суицидне мисли због немогућности испуњења наметнутог (нереалног и лажног) модела изгледа и понашања.

Онлајн вршњачко насиље

Поред тога што је превасходно платформа намењена за дељење фотографија и мерење популарности (популарност расте с повећањем броја пратилаца), „Инстаграм” је отворио простор и за онлајн насиље међу тинејџерима. Ширење гласина, негативни коментари, исмевање, понижавање, претње путем директних порука само су врх леденог брега вршњачког насиља које се по завршетку школских часова из учионице и са игралишта сели у виртуелну реалност „Инстаграма”. У страху да не буду одбачени од стране вршњака или друштвено обележени, многи тинејџери жртве вршњачког онлајн насиља одлучују да о истом ћуте па месецима, чак и годинама, трпе велике притиске и суочавају се с озбиљним потешкоћама у свакодневном животу, што неретко резултира менталним поремећајима.

Неадекватно и неконтролисано коришћење друштвених мрежа, пре свега „Инстаграма”, који се у низу истраживања показао као најпопуларнија и најштетнија платформа међу младим корисницима, може имати изузетно лоше последице по ментално здравље корисника, нарочито ако су они у формативним годинама када стварају слику о себи и проналазе своје место у ширем друштвеном контексту. Како су творци ове платформе више пута показали неспремност да преузму одговорност за негативне аспекте својих производа, нити да начине кораке како би нешто изменили у корист очувања менталног здравља младих корисника, на родитељима је кључни задатак регулације времена које њихови тинејџери проводе поред екрана, али и садржаја којима се излажу.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.