Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бољи смештај и више кредита за студенте

До сада је изграђено и преуређено 13 домова за смештај ученика и студената. – Пројекат „Студентско становање” обезбедиће до 2026. године још 1.400 нових места, хиљаду у „Студентском граду” у Новом Београду, а остала у дому у Нишу
(Фото: Министарство просвете)

На државним факултетима и академијама струковних студија у Србији тренутно студира више од 208.000 студената, кажу за наш лист у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Од тога у студентским домовима широм земље борави око 18.000 академаца, за шта држава на годишњем нивоу обезбеди готово 3.200.000.000 динара. Из буџета у 2020. години у инвестиционо одржавање и опремање 11 објеката студентског стандарда уложено је више од 165.000.000 динара. А у овој години у 12 пројеката тог типа уложили су, кажу, више од 197.000.000 динара. У министарству истичу да су поред ових годишњих буџетских средстава обезбедили и додатни новац из кредита Развојне банке савета Европе (ЦЕБ) за озбиљније реконструкције, изградњу и опремање ученичких и студентских домова у Србији. Ти радови стају 28.500.000 евра и финансираће их делом из кредита, а делимично из буџета.

До сада је изграђено, преуређено или дограђено и опремљено 13 домова за смештај ученика и студената. Од тога у шест академских домова у Крагујевцу, Суботици, Чачку, Ужицу, на Палићу и у Београду има 1.097 студентских места више. Tу, међутим, није крај јер у Министарству просвете откривају да је недавно у Народној скупштини ратификован Оквирни споразум сa ЦЕБ-ом за финансирање новог пројекта „Студентско становање”, којим ће се обезбедити нових 1.400 места за смештај студената до 2026. године.

Како за „Политику” каже Бранко Ружић, министар просвете, овај пројекат вредан је вредан 48 милиона евра и 32 милиона евра биће уложено из поменутог зајма, док ће 16 милиона бити обезбеђено из републичког буџета.

– Пројекат ћемо реализовати у две фазе. У првој је планирана изградња новог објекта у оквиру комплекса „Студентски град” на Новом Београду са 1.000 места за смештај академаца, као и завршетак студентског дома у Нишу са 400 места. Ову годину смо искористили за припрему пројеката, а на пролеће 2022. требало би да буде расписан урбанистичко-архитектонски конкурс, након чега следи израда пројектно-техничке документације, добијање дозвола за градњу, а онда, по прописаној процедури, и избор извођача радова – истиче министар Ружић.

У оквиру друге фазе пројекта „Студентско становање” планирана је изградња нове зграде у студентском кампусу у Новом Саду, а ради се и на обезбеђењу услова за реконструкцију Студентског дома „Карабурма”, најављују у министарству. Ружић истиче да дом „Карабурма” није озбиљније реновиран од када је изграђен 1978. године.

– Са обновом овог објекта могло би да се почне након што буде завршена изградња нове зграде у „Студентском граду” јер би се тако корисницима Студентског дома „Карабурма” током реконструкције обезбедио смештај. Никада се више и озбиљније није приступало унапређењу ученичког и студентског стандарда. Радимо на великим пројектима обнове и изградње домова за ученике и студенте у намери да услови за боравак у њима буду што бољи. Студентима остаје само да уче и остваре своје амбиције – поручује министар Ружић и академцима честита Међународни дан студената, који се обележава 17. новембра.

У Министарству просвете, науке и технолошког развоја кажу да им је циљ да обезбеде добре услове за студирање, али и боравак и рад у свих девет студентских центара у земљи и студентским одмаралиштима на Палићу, Авали, Златибору. Подједнако је, истичу, важан и друштвени, забавни и културни аспект студентског живота, па министарство брине и о пет студентских установа културе, у које спадају студентски културни центри и Дом културе „Студентски град”. За њихове материјалне и програмске трошкове, на годишњем нивоу, из буџета обезбеђују 140.000.000 динара.

Поред субвенција за смештај и исхрану академаца Министарство просвете додељује сваке године стипендије и кредите најбољим студентима у Републици Србији, а кажу да се број тих академаца из године у годину повећава.

– Ако упоредимо да је 2000. било око 700 студената који су испуњавали услове за доделу стипендија, а у школској 2020/21. години 18.393 академца подржана су неком од стипендија или кредитом, јасно је у којој мери је подршка државе тој популацији порасла – објашњавању у Министарству просвете и додају да кредити и стипендије месечно износе 8.400 динара.

Од прошле године увећан је и број стипендија за изузетно надарене ученике и академце на 1400, са ранијих 600. Они на основним и мастер студијама добијају сада месечно 24.000 динара, а на докторским студијама тај износ је већи за 6.000 динара месечно.

Олакшице уз редовно студирање:

Висина месечне цене смештаја у студентским домовима за академце на буџету је од 11.520 до 9.924 динара, а студенти у зависности од домске категорије плаћају од 1.860 до 1.144 динара

Пуна цена исхране редовних студената у мензи месечно износи 12.030 динара, то јест 401 динар дневно по оброцима, а уз подршку државе плаћају месечно 5.130 динара, то јест дневно 171 динар (доручак 40, ручак 72 и вечеру 59 динара)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.