Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Треба ли планинарски водичи да зарађују

Ниједна планинарска акција не може бити реализована ако је планинарски водич не осмисли и не организује (Pixabay)

На друштвеним мрежама, као и на неким порталима који се баве спортовима у природи, све више се дискутује о томе да ли планинарски водичи зарађују на акцијама које воде. Те дискусије иду чак дотле да се поставља питање да ли је то морално или неморално, законито или незаконито. У дискусији предњаче планинари који се ретко појављују у клубу, не учествују у његовом раду, не долазе на скупштине клуба, не учествују у обукама и едукацијама, односно – понашају се само као конзументи планинарских акција.

Да бисмо сви имали представу која је улога планинарског водича и које су његове обавезе, треба рећи следеће: ниједна планинарска акција не може бити реализована ако је планинарски водич не осмисли и не организује. Врло често у тешким, недефинисаним и проблематичим ситуацијама, у недовољно познатом окружењу, као и у лошим временским условима, понекад и суровим, водич мора да донесе исправну одлуку, и то у тренутку кад је она највреднија. На крају, све треба да уради тако да планинарска акција прође максимално безбедно и да сви, или бар већина учесника акције, на крају буде задовољни.

Питање је зашто би онда нечије годинама стицано знање и искуство, велики новац уложен у опрему и школовање, напоран рад, много изгубљеног личног времена (које би се употребило за неке можда лепше животне садржаје), стална одговорност за здравље и живот људи које води били дати неком као бесплатна услуга и зашто би уједно све било предмет расправе, да ли је морално или неморално, односно – има ли планинарски водич право на одређену финансијску надокнаду. Ако нас неко учи да пливамо, ронимо, летимо параглајдером, или узимамо часове тениса, голфа – питајмо се да ли нам знање преноси бесплатно. Одговор је сигурно – не. И притом је то свакоме нормално и логично.

А да би се одговорило на ово питање у 120 година дугој историји планинарења у Србији и стало на пут свакој мистификацији и вечитим непотребном оговарањима („колико се уградио”), треба отворено рећи да је суверено право сваког човека, па и планинарских водича са звањем спортског стручњака за планинарски спорт – право на рад, тј. да добија финансијску накнаду за своје услуге вођења, по законским прописима оличеним у законима три министарства: Министарства за спорт, Министарства за туризам и Министарства за финансије.

Планинарски савез Србије као врховна организација за планинарски спорт одавно је послало препоруку свим планинарским клубовима, тачније само појашњење на који начин треба да испуњавају своје финансијске обавезе према држави. Кажем појашњење, а не тумачење и обавезу, јер тумачење и придржавање обавеза законских одредаба су у искључивој ингеренцији надлежних државних органа.

Из тих препорука јасно произлази следеће: да планинарски водич са звањем спортског стручњака планинарства (конкретно водича), одговарајућом лиценцом и дозволом за рад и с претходно склопљеним уговором с матичним клубом, може да остварује финансијску надокнаду за вођење (која нема карактер зараде), под одређеним, законом прописаним условима. Сажето, има обавезу да изда признаницу планинару на име уплаћене котизације за конкретну планинарску акцију. Да тако прикупљени новац у законском року уплати на рачун клуба, као и да сва финансијска плаћања у земљи и иностранству у вези с конкретном акцијом обавља искључиво преко рачуна матичног клуба, тј. посредством књиговодствене агенције. И на крају, оно што је најважније у овој причи – разлика између уплаћеног износа котизације и стварних трошкова акције исплаћује се планинарском водичу као новчана надокнада за његово ангажовање, тако што се претходно обрачунају, одбију и уплате сви законом предвиђени порези и доприноси.

Треба споменути и поједине планинарске водиче који воде без икакве финансијске надокнаде, што је то такође њихово лично право и избор, али и напоменути да их такав начин вођења не ослобађа обавеза (као ни њихове клубове као правна лица), на одређену законску евиденцију и пријављивање акција (иако су бесплатне) – министарствима под чију надлежност припадају.

Овај допис је само мали допринос за крај деценијске саге о томе да ли би планинарски водичи требало да примају финансијску надокнаду за вођење и да ли имају права на њу.

Радмило Марић,
Београд

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

alisa
Naravno da treba da zarade ali i da preuzmu srazmeran stepen odgovornosti za bezbednost usesnika (da ih obaveste o potrebnim merama, tezini staze, provere vremensku prognozu, budu u kontaktu sa odgovarajucim sluzbama itd). I naravno da postoji mogucnost da ljudi biraju da li hoce da sami da setaju ili uz vodica.
Мина
Не могу да верујем, да неко доводи у питање наплаћивање услуге планинарског водича.Они морају бити обучени за тај посао и поседовати лиценцу, све остало је као и свако занимање, можда мало више специфично.А, да ли инструктори скијања, или тениски тренери раде џабе?
nikola andric
Ako mogu da zive od (planinskog) vazduha onda ne.
Zoran
Ako su spremni korisnici da plate. To je cela logika oko toga da li neko treba da bude placen.
Хронос
Шерпаси зарађују за живот као водичи али нису ни планине код нас као у Непалу и Индији. Осим тога није у реду да неко зарађује јер многе шетње нису планинарење већ извиђачке шетње само што нам прија да се сви бавимо планинарењем.
Himalajac
Šerpasi su nosači na Himalajima a porteri su vodiči. Tek toliko.
Dule Astro
Šta te sprečava da ti sam organizuješ te šetnje i da ne naplatiš učesnicima? Postoje ljudi koji ne mogu ili neće sami da se upuste u tako nešto. Sasvim je normalno da neko dobije novac za tu organizaciju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.