Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МИЛАН НЕШКОВИЋ, редитељ

Није Нушић био видовит него смо ми назадни

Данас би Нушић могао да пише шта хоће за позориште… А кад би тако писао по „Твитеру”, онда би већ био у проблему
Милан Нешковић (Р. Крстинић)

Редитељ Милан Нешковић ове јесени истрајава на представи „Власт и сабрана недела”, према комедији „Власт” Бранислава Нушића. Нешковић jе потписао адаптацију, режију и избор музике. Премијера је вечерас, од 20 сати, на сцени „Раша Пловић” Народног позоришта у Београду. Драматург је Тијана Грумић, костимограф Марина Меденица Вукасовић, сценограф Андреја Рондовић, док се за сценски говор побринула Љиљана Мркић Поповић.

Нушићеве јунаке тумаче: Александар Срећковић (Арса), Иван Босиљчић (Светозар), Никола Ракочевић (Милоје), Димитрије Динић (Павле), Вања Ејдус (Мара) и Зорана Бећић Ђорђевић (Рина).

Биће ово уједно четврта поставка комада „Власт” у Народном позоришту у Београду, комедије коју је Бранислав Нушић почео да пише 1937. године, али је није завршио, јер је у међувремену преминуо.

Случајно или не за нови сусрет са публиком сте изабрали баш Нушићево дело „Власт” написано у другој половини тридесетих године прошлог века?

Не постоји случајност, ни коинциденција. Ми сваки дан корачамо ка местима, људима и догађајима који нас чекају. Верујем да сам некако природно корачао ка овом моменту те сам се усудио да се и први пут у каријери бавим адаптацијом, и то не једног него више позоришних комада. Комад „Власт” ми је, с обзиром на то да није завршен, послужио као инспирација да се позабавим темама које су ме највише заокупиле у последњих годину дана.

Радња дела дешава се за време владавине династије Обреновић. Сви тадашњи министри и њихови најближи били су поштеђени свакодневних брига обичног човека. Каква ћете то питања постављати са сцене?

Премало је простора у овом дневном листу за сва питања која постављамо, али оно чиме се сигурно не бавимо јесте дневна политика, не из страха већ зато што сматрам да не заслужује своје место у уметности. Мене највише интригира чињеница како се човек мења приликом било каквог додира са влашћу. Опседа ме прича из једног позоришта у коме сам радио када је неко портиру дао даљински од електронске рампе за улазак на позоришни паркинг. Он је тог тренутка заборавио колико му је мала плата, а живот девастиран, јер је помислио да му даљински даје власт да он одлучује ко сме, а ко не сме ту да се паркира. Некада су и мале ствари довољне. Нушићевим ликовима ипак не.

На последњем папиру на крају другог чина дела „Власт” је датум који је три дана пре Нушићеве смрти, тако да га никад није завршио? Шта је у фокусу вашег читања ове комедије у четири чина, будући да је Нушић написао прва два и да је одувек била изазов за писце и редитеље да је допуне и напишу њен крај? Како ћете је ви завршити?

Мој фокус није на завршетку него на развијању Нушићеве идеје. Нисам дописивао Нушића, нити бих се усудио.  Представа зато носи назив „Власт и сабрана недела”, јер је „Власт” само део ње. А онда се на тему коју та драма отвара, наслањају ликови, постојеће ситуације, и дијалози који се баве темом власти из других Нушићевих комада, као што су „Народни посланик”, „Сумњиво лице”, „Покојник”, „Министарка”…. Ту има толико материјала да смо се са сетом одрицали делова текста једино због трајања представе, никако због недостатка смисла или везе.

Нушић и после једног и по века живи међу нама данас. У чему је моћ, снага бесмртности Бена Акибе?

У нама, нажалост, који за разлику од већине светске популације, еволуцијски не напредујемо, чак бих се усудио рећи да регресирамо и као друштво и као појединци. Није Нушић био видовит него смо ми назадни и у мишљењу, и у сваком погледу. Част изузецима.

Нушићеве теме су као увеличавајуће огледало које поручује да се у њему погледамо и да се не љутимо на огледало што нам је лице ружно. Шта би се нашло у Нушићевом огледалу данас?

Непотизам, безакоње, теократија, негативна селекција друштва… дакле све оно што се налазило у огледалу и у прошлом веку. Једина разлика јесте свеприсутни страх у људима који данас константно осећамо. Чини ми се да би у том огледалу данас видели гомилу анксиозних људи, који не умеју да се снађу у оваквом свету. Сигуран сам да су и у Нушићево време људи осећали анксиозност иако је нису звали тако, али у много мањој мери него данас. Данас чим се пробудиш, гомиле апликација ти одмах сервирају хрпу информација због којих постанеш анксиозан и пре него што си стигао да устанеш из кревета.

Нушић је од тешког живота и „јаких” мисли отишао у комедију. Са 19 година написао је прву комедију „Народни посланик”. Врло брзо је стекао репутацију „младог човека поганог језика и још поганијег пера...”. Против чега би данас подигао глас, изузимајући корону?

Против истих ових ствари које сам већ набројао. Само што не знам да ли би га данас ценили толико да чак и ова наведена претња показује да су „људи од пера” имали и те како утицаја и били важни. Данас би Нушић могао да пише шта хоће за позориште… А кад би тако писао по „Твитеру”, онда би већ био у проблему. А можда би постао и саветник Ане Брнабић.

Како би данас Нушић гледао на позоришна дешавања? Да ли следимо његов позоришни путоказ?

Ми смо као друштво девастирани, а позориште нам је још један од ретких светлих бастиона одбране, јер њиме и даље можемо да се похвалимо у светским оквирима. Али плашим се да и позориште сустиже неумитност негативних промена. Нарочито у ово невреме када је чињеница да ћемо имати премијеру у планираном року сама по себи велики успех једне позоришне куће.

 Нушићев живот је у суштини био тужан. Како и чиме се бранио од терета времена? Како да се бранимо ми?

Нушић је доживео велике личне трагедије. Овде не говорим о затвору и прогону од власти. Био је он и противник, а и на власти, годинама. Говорим о губитку сина који је погинуо почетком 1915. на Пожаревачком фронту. Читајући његов роман „1915. ‒ трагедија једног народа”, увиђате колико је кривио себе што није Страхињу Бана (како му се звао син), и против његове воље, заштитио и послао негде у иностранство као што су радили сви виђенији људи тог времена, не би ли га заштитио од готово сигурне смрти. Скоро сам сазнао да је губитак детета једини појам који нема посебну реч ни на једном светском језику. Чињеница да је он и поред такве, незамисливе трагедије, наставио да пише комедије говори о храбрости, вољи и невероватној жељи за животом упркос свему. Најискреније му завидим на томе.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

NN
Jovan Ducic je bio najvidovitiji.
Zoran
"Sećam se, na primer, da smo jednom igrali i krize. Kriza je pojava koja traje od samog postanka ove države i trajaće sve dok država ustraje, kao ono kad se dete rodi “s falinkom” pa je vuče celog života. I politička deca najradije igraju tu igru, pa zašto je ne bismo i mi igrali?"
Leka
"Није Нушић био видовит него смо ми назадни.." - A šta bi tek rekli za Radoja Domanovića !? - Da je novi Zaratustra ili neki od Tarabića !? - A čovek je samo napisao "Vodju"... :)))
Zoran
Zasto se Nusic, a posebno Domanovic, slabo rade u skoli, ma koja vlast bila? :)
Raša
Danas sam dobio poruku od BATUTA na moj privatni tel da je na MENE RED da se vakcinišem. A ja inače NE SMEM da je primim iz zdravstenih razloga ! To se zove zloupotreba i manipulacija brojevima i životima ! Dir BATUTA odmah ostavka !
ivan
Уопште не делим мишљење овог човека, који мисли да је свет километрима отишао, док смо ми, ето, назадна гомила која тавори. То је толико отрцано и уско да немам речи. Можда прија аутошовинистима који живе неиспуњене животе па су им криви сви, а највише наши. Нека редитељ мало размисли зашто овако ,,назадна" средина даје толико умова, научника, програмера, спортиста, медицинара? Притом не мислим само на оне који су отишли преко. Друго, да ли заиста у 2021. мисли да је свет толико отишао напред?
Ivan Ivanovic
Bravo!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.