Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цена пшенице само накратко стабилизована

Ограничавање цене белог хлеба на 46 динара и интервенција из робних резерви нормализовали тржиште
(Фото Л. Адровић)

Најављена интервенција из робних резерви од 30.000 тона брашна краткорочно је утицала на смиривање цена, наводи се у последњем извештају Продуктне берзе Нови Сад.

После недавне одлуке државе да цену основне векне од брашна Т-500 у наредних најмање пола године ограничи на 46 динара, на актуелној тржишној сцени житарица примећена је стабилна цена пшенице док су кукуруз и соја појефтинили.

Пшеница је узела апсолутни количински примат у трговању на берзи по просечној цени од 31 динар без ПДВ-а, по килограму. Тако је било почетком седмице али накнадно објављена предвиђања са светског тржишта указују да се берзе хране не смирују. Америчко министарство пољопривреде (УСДА) објавило је да су светске залихе ове житарице кориговане на ниже у односу на прошломесечну процену (са 276,5 милиона тона на 275,8) што се одмах одразило на европску али и домаћу берзу. Тражња за житом је порасла, а већ крајем недељне уговори на нашем тржишту закључивани су по 31,5 динара.

За разлику од претходног периода, када је била интензивнија куповина кукуруза, прошле недеље дошло је до пада интересовања. Како наводе стручњаци, то показује и податак да су закључена само два купопродајна уговора по цени од 26,30 динара без ПДВ-а.

Објава УСДА о глобалном стању на тржишту житарица могла би да буде разлог за додатан раст цена, а разни облици интервенисања само благо и тренутно могу да утичу на оваква кретања. Како је пренео Агроклуб, јака глобална потражња је одлучујући фактор који доводи до смањења укупних залиха. Америчко министарство пољопривреде смањило је глобалне изгледе за пшеницу у сезони 2021–2022. због мање производње и предвиђа већу потрошњу што би и те како могло да утиче на цене које расту из недеље у недељу, сматрају стручњаци.

Светска производња жита смањена је за 0,6 милиона тона, после извештаја Европске уније, Велике Британије и Турске о нижим приносима. Међутим, УСДА претпоставља да ће се повећати у Русији због бољих приноса, и то за око два милиона тона. Производња у ЕУ резултат је нижих приноса у Француској и Немачкој, али је делимично надокнађена већом жетвом у Румунији.

Глобална потрошња пшенице порасла је за 0,4 милиона тона и износи 787,2 милиона. Према мишљењу аналитичара, главни разлог је већа потражња у Русији, Ирану и Турској. Али, у ЕУ, Великој Британији и Украјини очекује се пад, наводи специјализовани портал „Агрархојте”.

Цене пшенице изузетно су порасле последњих месеци, због раста потрошње а уз истовремено нижу глобалну производњу, закључује УСДА у свом извештају.

Матићева: Цена хлеба ће се задржати на 46 динара до следеће жетве

Цена хлеба „сава” од 46 динара ће се без поскупљења одржавати до следеће жетве, поручила је министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић. Нагласила је да је цена пшенице достигла рекордну вредност од када се прати статистика на глобалном нивоу. Она је, гостујући на Телевизији „К1”, изјавила да без обзира на дефицит ове житарице на светском тржишту, Србија има довољно резерви и да грађани немају разлога за бригу, преноси Танјуг. „Пшеница је на светској берзи сировина доживела невероватан скок, а те повишице осећају и домаћи произвођачи, али наши грађани могу бити спокојни. Влада је донела меру која ће омогућити снабдевање хлеба типа 500 у наредих шест месеци. Има довољно резерви и пшенице и брашна до следеће сетве”, објаснила је Матићева.

Поручила је да ће ресорна министарства спречити сваку злоупотребу када је реч о расту цена, као и сваки облик калкулација великих трговинских ланаца, како би заштитила грађане.

Министарка је објаснила да је неминовно да неки производи поскупе, јер се то дешава на светском нивоу, али да већег подизања цена основних животних намирница у Србији неће бити.

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Статистика
По саопштењу РЗС бр.261 остварена производња пшенице је 23,1% већа него прошле године, малина је било 10,1% више, шљива је подбацила 29,1% у односу на десетогодишњи просек.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.