Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Сваки трећи преминули од короне имао је дијабетес

Ако особа са шећерном болешћу живи с нерегулисаним шећером годину дана, опасност од инфаркта миокарда већа је за чак 67 одсто
(Pexels)

Година је великих јубилеја за дијабетолошку заједницу. Пре 100 година створен је инсулин, без кога се живот многих од нас не може замислити, а пре 30 година први пут је широм света обележен Светски дан борбе против дијабетеса. Симболично или не, проблеми нас који живимо с дијабетесом на дневни ред јавности углавном дођу средином новембра, иако више од 10 одсто популације наше земље сваког дана води борбу против њега, 365 дана у години. Изазови су постали још већи избијањем пандемије вируса корона. Ситуација у којој живимо ускратила нам је пре свега могућност да виђамо лекаре. Дигитална решења пружају прилику да с лекаром ступимо у контакт онлајн, што је било веома важно јер су током пандемије особе с дијабетесом изложене већем ризику и компликацијама. На глобалном нивоу свака трећа особа преминула услед короне имала је дијабетес. Захваљујући едукацијама које организује Дијабетолошки савез Србије, успевамо да превазиђемо потешкоће и учимо да живимо у „новој реалности”, али се још једном показало да је ниво дијабетолошке заштите за пацијенте с дијабетесом често питање живота и смрти. У нашој земљи то значи чак 770.000 живота.

Александар Опачић, председник Дијабетолошког савеза Србије 
(Фото: лична архива)

Зато не чуди што се свуда у свету, па и у Србији, ове године Светски дан борбе против дијабетеса обележава под темом „Приступ савременој дијабетолошкој заштити”. Ова тема наглашава значај системске бриге друштва за особе с дијабетесом, а обухвата приступ терапијама, пре свега иновативним, затим технолошким решењима која омогућавају нормалан живот, али и широко доступну мрежу здравствених установа посвећених пацијентима с дијабетесом, као што су саветовалишта.

За иновативне терапије у лечењу дијабетеса залажемо се већ годинама. У Србији су најмодернији инсулини увелико доступни, али иновативна терапија подразумева и модерне неинсулинске опције предвиђене свим релевантним водичима за лечење дијабетеса, које још нису доступне у Србији. По најавама Републичког фонда за здравствено осигурање, то би ускоро требало да се промени, што је добро. Ипак, у нашој причи није добро што сваки дан одлагања увођења нових терапија носи озбиљне последице за пацијенте. На пример, ако особа с дијабетесом живи с нерегулисаним шећером годину дана, опасност од инфаркта миокарда већа је за чак 67 одсто! Ако додамо да неки од ових модерних лекова значајно смањују ризик од смрти изазване вирусом корона код особа с дијабетесом, јасно је зашто је за нас то питање толико важно, посебно у смирај 2021. године, када пандемија короне и даље окупира здравствени систем Србије.

Познато је да нове технологије, као што су инсулинске пумпе и сензори, омогућавају неупоредиво бољу контролу гликемије. За сада је у Србији овај вид контроле доступан одређеном броју особа, а наша заједничка мисија је да се потрудимо да ове технологије буду доступне свима који имају дијабетес.

Посебан значај у оквиру приступа дијабетолошкој заштити за нас имају саветовалишта. Тамо где постоје и где су добро организована, она пружају изузетан допринос и праве разлику у животима особа с дијабетесом. Многима од нас саветовалишта су променила однос према болести и побољшала квалитет живота. Кроз саветовалишта добијамо комплетнију слику о нашем стању јер на једном месту у разговору с лекаром, нутриционистом и медицинском сестром одмах добијамо корекцију терапије, савете у исхрани, као и упутства како да из својих помагала извучемо највише. У њима проналазимо сигурност и мотивацију за боље управљање болешћу. Начин организовања саветовалишта за дијабетес у Србији није стандардизован и она највише зависе од ентузијазма људи који их воде. Зато их често уопште и нема у домовима здравља, а тамо где постоје углавном немају стално запослене лекаре који би се усавршавали у области дијабетеса. За нас је тешко да разумемо да број од 770.000 пацијената, као и небројено оних који су у опасности да од дијабетеса оболе, не оправдава системско обезбеђивање дијабетолошке заштите кроз саветовалишта. Таква заштита не само да обезбеђује доступнију подршку за особе с дијабетесом, већ омогућава и превенцију компликација које представљају највећи трошак здравственог система у вези с дијабетесом, као и њихово претежно збрињавање на најјефтинијем, примарном нивоу заштите.

Треба да будемо свесни да је и најбољи ниво приступа савременој дијабетолошкој заштити узалудан уколико не постоји одговоран приступ нас самих. Ми треба да преузмемо одговорност за контролу своје болести, едукацију, начин исхране, физичку активност, подршку другим особама с дијабетесом... На тај начин затвара се круг који омогућава нормалан живот за све нас. У нашем случају круг је плаве боје и сви ми који га с поносом истичемо, имали дијабетес или не, свесни смо да у нашој земљи он симболизује непрекидну борбу за шансу да 770.000 људи живи нормално.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sloba
Ovo mi deluje kao strategija izvlacenja od vakcinalnog fanatizma.Sada se polako guraju price kako je nesto drugo krivo za procenat smrtnosti, pa onda prica Evropske komisije kao su oduvek pricali da vakcina nije jedino resenje-a upravo su fanaticki na tome insistirali. Polako pocinju svi da peru ruke od onoga sta su zagovarali kao jedino resenje-vakcine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.