Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Више од 350 стручњака на конгресу кардиоваскуларне хирургије у Београду

(фото Пиксабеј)

У Београду данас почиње девети тродневни конгрес Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије, а своја знања и искуства у лечењу кардиоваскуларних болести размениће више од 350 кардио и васкуларних хирурга и стручњака из других области медицине из Србије, али и региона и Европе.

Најављујући скуп у Београду, министар здравља Златибор Лончар истакао је да је конгрес ове године окупио најистакнутије стручњаке из неколико важних области медицине из земље и иностранства и да обрађује најважније теме из кардијалне и васкуларне хирургије, али и анестезиологије и перфузије.

Такође, током конгреса биће одржан низ радионица које, како је навео, обрађују најчешћа и најкомпликованија стања у кардиоваскуларној хирургији и анестезији.

„Значају конгреса доприноси и учесталост и неопходност васкуларних и других оперативних захвата ковид пацијената, а драгоцено и сложено искуство лекара и чланова Удружења из ковид болнице Батајница и других лекара који изводе овакве операције додатно доприноси актуелности и престижу конгреса”, рекао је Лончар поводом одржавања конгреса и обележавања јубилеја 20 година од оснивања Удружења кардиоваскуларих хирурга Србије.

Министар је изразио уверење да ће конгрес омогућити боље међусобно повезивање и сарадњу стручњака из земаља региона, али и шире, преноси Танјуг.

(Пиксабеј)

„Као специјализант нисам имао прилике да користим овакве радионице што значи да млади лекари и специјализанти могу да пре него што уђу у салу да се најприближније упознају како изгледају крвни судови, инструменти, материјал са којим се ради и како треба да се ради и да много тога науче пре него што добију прилику да оперишу'', нагласио је Лончар.

Истакао је да велики број кардиоваскуларних пацијената из региона, али и из земаља ЕУ долази да се оперише у Србији и да то, како каже, доказује квалитет и какав резултат постижу наши стручњаци из кардиоваскуларне хирургије.

„То говори о њиховом раду у претходних 20 година, сигуран сам да ће бити понос српске медицине и у будућим генерација, а воде рачуна о млађим генерацијама и труде се да пренесу знање, улажу у младе који ће да лече будуће генерације”, рекао је Лончар.

Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду и директор Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС Лазар Давидовић рекао да је последњих година повећано интересовање лекара за специјализације за кардио и васкуларну хирургију, као и да тој клиници не недостаје лекарски кадар и да су у последњих неколико година по убрзаној процедури запослили четири хирурга.

„Захваљујући политици запошљавања коју последњих година спроводи Министарство здравља примајући у радни однос најбоље дипломиране лекаре у генерацији спречава се не само одлив кадрова, него омогућава да у нашим установама остану најбољи. На нашој клиници су на тај начин примљена четири доктора у последњих неколико година'', рекао је Давидовић.

Изразио је уверење да ће младе лекаре у нашој земљи задржати и чињеница да ће радити у много бољим условима него старије генерације.

„Зграда Клиничког центра Србије се убрзано завршава и наше младе колеге ће имати прилику да раде у много бољим условима него, рецимо, моја генерација која је 1977. године уписала Медицински факултет. Верујем да ће им то бити један од мотива да по завршетку студија остану у Србији”, навео је Давидовић.

Истакао је да се у последњих десет година на Клиници за васкуларну хирургију усавршавало 35 младих васкуларних хирурга из западне Европе, као и да су тренутно на едукацији двоје колега из Белгије и Шпаније.

„То је најбољи показатељ какво мишљење о нашој кадриваскуларној медицини и хирургији имају у много развијенијим земљама”, рекао је Давидовић.

Додао је да је у прошлој години број оперативних захвата редукован, али да је за разлику од неких других области медицине, смањен за свега 30 одсто.

„То је зато што поред хитних, постоји и велики број неодложних болесника чије је стање такво да пролонгирање операције значи да ће пацијент изгубити ногу или преминути”, рекао је Давидовић.

Председник Удружења кардиоваскуланих хирурга Србије Душан Костић навео је да је је пре 20 година Србија стручно, методолошки, технолошки и по броју операција веома заостајала за светом, али да је последњих година Министарство здравља то препознало и максимално помогло струку.

„Са добрим стручним радом може се наступати на међународним конгресима, презентовати своје резултате и стварати нове конекције са иностраним стручњацима и удружењима. Многи европски центри би били презадовољни да могу да организују овакав конгрес на који доводимо најбоље стручњаке из земље и иностранства”, рекао је Костић.

Како је рекао, о угледу српских лекара и удружења говори и то што ће на конгресу своје радове изложити председници два најзначајнија удружења - Европског удружења за кардиоваскуларне болести и Европског удружења за васкуларне болести.

Генерални секретар Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије Игор Кончар рекао је да ће током три дана стручњаци из Србије и иностранства одржати предавања о различитим кардиоваскуларним обољењима, а биће представљени резултати прикупљени из наших болница о ампутацијама екстремитета, обољењима аорте, коронарним болестима.

Кончар је указао да савремена едукација обавезује да хирург прође практични део на моделима и симулаторима, као и да је у протеклих пет година Удружење организовало више едукативних радионица на којима су полазници имали прилику да се упознају са различитим техникама, а које ће бити презентоване и учесницима конгреса.

„Када је реч о отвореним операцијама, постоје силиконски 3Д модели који су веома реални, а за минималне инвазивне процедуре постоје компјутерски симулатори на којима доктори уче основне кораке пре него што уђу у салу”, рекао је Кончар, члан Извршног одбора Европског удружења за кардиоваскуларну хирургију.

Навео је да се из године у годину региструје све већи број оболелих од кардиоваскуларних болести, а да су главни узрочници су пушење, стрес и друге болести.

Др Стефани Пеку: Србија у врху по броју васкуларних операција

Србија се издваја по броју оперативних захвата у кардиоваскуларној хирургији на дневном нивоу, што младим лекарима пружа могућност да за кратко време стекну што више практичног искуства, изјавила је данас васкуларни хирург из Белгије Стефани Пеку.

Она је једна од 350 учесника деветог конгреса Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије, који се одржава од 18. до 21. новембра у Београду, а у наредна два месеца усавршаваће се на Клиници за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС, где је у протеклих 10 година програм едукације прошло 35 лекара из региона и Европе.

„На Клиници свакодневно имају захтевне и сложене операције, док васкуларни хирурзи у Белгији имају једну операцију недељно или у две недеље, тако да је потребно много времена да хирург стекне практично искуство”, рекла је Пеку новинарима после конференције на којој је најављен конгрес, преноси Танјуг.

Истакла је да је срећна што ће бити на едукацији у Србији, а као једну од предности наводи то што ће имати прилику да присуствује најразличитијим оперативним захватима из васкуларне хирургије.

„У Србији се све брзо одвија, хирурзи су веома брзи, анестезиолози такође, док је колегама у Белгији операција сваки пут велики стрес,. јер ређе оперишу и нису навикнути”, навела је Пеку.

Додала је да је тродневни конгрес у Београду добра прилика да хирурзи размене знања и искуства.

„Очекујем да чујем шта су новине у васкуларној хирургији, као и како ће предавачи из Србије пренети своја знања и вештине студентима и да сличан приступ можда применимо и у Белгији”, навела је Пеку, која је студије медицине завршила на престижном белгијском Универзитету Леувен, а васкуларну хирургију специјализирала на Универзитету Гент.

 

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Где су вирусолози и епидемиолози да се састану и говоре о короне, што нам је радити?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.