Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 13. 11. 2021.

​Грозница златних зрака

У Србију су рендгенски апарати стигли непуне две године након открића икс зрака. Београдски, „државни”, апарат је набављен иницијативом начелника Војног санитета, др Михајла Мике Марковића, док је шабачки рендген купио приватни лекар др Аврам Винавер, отац познатог књижевника и преводиоца Станислава Винавера
Теслин и Пупинов допринос истраживању рендгенске технологије, детаљ са изложбе (Фотографије Музеј науке и технике)

ИЗЛОЖБЕ

Давне 1863. године један младић искључен је из Техничке школе у Утрехту јер је одбио да открије име друга који је нацртао карикатуру професора у учионици. Тај младић звао се Вилхелм Конрад Рендген (1845–1923), научник који је открио икс зраке и добио Нобелову награду за физику 1901. године. Наравно, после ове епизоде Рендген је наставио школовање с извесним застојима, а данас, у јеку пандемије, свест о значају рендгенског апарата још једном је актуелизована.

Настављајући серију креативних и едукативних изложби, Музеј науке и технике у Београду (Скендербегова 51), понудио нам је изложбу „Развој и примена рендгенске технологије код Срба – Од Тесле и Пупина до данас” с намером да се истакну доприноси које су у области разумевања природе рендгенског зрачења и унапређења његове употребе у медицини остварили чувени научници и проналазачи Никола Тесла и Михајло Пупин, Срби који су живели и радили у Америци. Аутори изложбе су Јелена Јовановић Симић, Александар Вл. Марковић и Владимир Петровић.

– Циљ нам је такође био и представљање српских и југословенских домета у области производње рендгенских апарата и опреме – у некадашњој, социјалистичкој, Југославији, у РР заводу, који је касније понео назив Електронска индустрија Ниш, 1952. произведена је прва рендгенска цев, а наредне године и први домаћи рендгенски апарат који се на тржишту појавио под лепим комерцијалним називом – Морава. Погон фабрике који је производио рендгенске апарате и опрему 1973. године назван је ЕИ „Југорендген” и под тим називом постоји и данас, али је производња обустављена пре десетак година. Пре него што је, попут многих предузећа у Србији која нису „преживела” економску кризу изазвану распадом Југославије, санкцијама Савета безбедности УН, НАТО бомбардовањем и касније процесе транзиције, „Југорендген” престао с радом, група младих стручњака и ентузијаста окупљених око новог предузећа под именом „Висарис” покренула је производњу нове генерације радиолошких уређаја – дигиталних рендгенских апарата. Данас су већ зарђали и катанци на капијама некадашњих великих индустријских предузећа, фабрички кругови се руше да би уступили место тржним центрима, а старији грађани се са сетом сећају гиганата попут ЕИ Ниш. Баш зато сматрамо да је важно говорити о постигнућима домаћих индустријских предузећа, како оних из прошлости, тако и оних који су у данашњем времену, пуном тешкоћа и изазова разних врста, успели да развију производњу и одрже се на тржишту. Желели смо, дакле, да истакнемо српске успехе у области развоја рендгенске технологије, а такође и да представимо кратак историјат њене примене (у медицини) у Србији, у хронолошком оквиру од 1897. године, када су у Београд и Шабац стигли први рендгенски апарати, до данас – објашњава Јелена Јовановић Симић.

Виртуелни сусрети

Изложбу отвара комични неми филм из 1897. у режији Џорџа Алберта Смита на тему икс зрака познат и под насловом Демон рендгенских зрака.

Поред хронолошког приказа открића икс зрака, Рендгенових, Теслиних и Пупинових експеримента, примерака првих рендген апарата и опреме, на изложби је могућ и виртуелни сусрет с Николом Теслом, чији лик тумачи Јоаким Тасић. Креиране су и видео-игре Мистерије икс зрака и Научникове одаје – пут открића (Нордеус хаб и Студио Кратер), које је могуће преузети и на сајту изложбе.

– Никола Тесла je 1894. током испитивања дејстава флуоресцентне светлости поштено написао да је „пропустио да види оно што би неко други на његовом месту можда опазио”. У једном од својих десет радова o истраживању икс зрака Тесла је написао да је срећан што је и сам допринео развоју великог дела које је Рендген створио. Рендген се, с друге стране, није устручавао да у експериментима испроба и Теслин трансформатор, и већ 9. марта 1896. године је објавио да његова употреба има три предности: рендгенска цев се мање загрева, вакуум се у њој дуже одржава, а добијени икс зраци су јачег интензитета. На тај начин и Рендген је Тесли одао признање. Наиме, Тесла је од почетка изучавања икс зрака истицао да је за добијање јасних рендгенских слика, а такође и за успешно снимање на већим раздаљинама, неопходно применити струју високог напона и високе фреквенције, а такву струју је производио његов трансформатор – каже Јелена Јовановић Симић.

Стари и нови рендген апарати

Почетком 1896, непосредно по објављивању Рендгеновог открића, „рендгенска манија” захватила је свет, атмосфера коју је Пупин описао као сличну златној грозници. Научници и инжењери су испитивали својства икс зрака, лекари су им упућивали пацијенте ради снимања, а неки су и сами овладавали новом дијагностичком методом, али је за икс зраке била веома заинтересована и шира јавност.

У Америци се појавило нешто налик на путујуће циркусе – снимање помоћу икс зрака вршено је у шатрама на чијем је прочељу био Рендгенов лик, представљен попут неког чаробњака. Штитник од икс зрака, нови „изум”, рекламиран је као средство којим би даме могле да спрече да им дрски радозналци сниме ноге испод сукње.

Пупинови изуми

На питање какав је Пупинов допринос радиологији, Јелена Јовановић Симић објашњава да је Пупин изумео начин да појача рендгенску слику, а у току испитивања својстава икс зрака открио је секундарно рендгенско зрачење.

На идеју појачања рендгенске слике Пупин је дошао почетком 1896, током покушаја да за што краће време сними шаку једног човека у којој је, услед устрелне повреде у лову, било око 100 малих сачми. Пупин је повређену шаку просветљавао икс зрацима, посматрао је помоћу флуоресцентног екрана, иначе изума његовог пријатеља Томаса Едисона, а такође је правио снимке на стакленој фотографској плочи. Уочио је да су на флуоресцентном екрану зрна сачме јасније видљива него на фотографској плочи, па је решио да појача снимак тако што ће између шаке пацијента и плоче поставити флуоресцентни екран. На тај начин је скратио и време снимања – за само неколико секунди добио је снимак изванредног квалитета. Пупин је у својој чувеној аутобиографији навео да је то била „прва слика добијена помоћу икс зрака на овај начин, и прва операција извршена у Америци, у којој се према фотографији одлучивало о току операције”.

У Србију су рендгенски апарати стигли непуне две године након открића икс зрака. – У литератури се обично наводи да је први апарат стигао у Шабац 1897, док се апарат, за који смо на основу архивске грађе утврдили да је средином 1897. инсталиран у Београду, много ређе спомиње. Не знамо, дакле, тачно, који је од та два апарата први набављен – истичу аутори.

Београдски, „државни”, апарат је набављен иницијативом начелника Војног санитета, санитетског пуковника др Михајла Мике Марковића. Шабачки апарат је купио приватни лекар др Аврам Винавер, отац познатог књижевника и преводиоца Станислава Винавера. Доктор Винавер је сам вршио прегледе помоћу апарата, а две године касније, 1899, икс зраке је почео да користи и у сврхе лечења појединих кожних и малигних обољења.

На изложби у Музеју науке и технике представљени су и најновији роботизовани дигитални рендгенски апарати домаће компаније „Висарис”.

Посетиоцима је омогућено да изложбу обилазе у амбијенту звукова оригиналне примењене музике компоноване специјално за ову прилику.

– Музика је присутна перманентно од отварања до затварања као део поставке изложбе, адаптирана је за садржај виртуелне реалности о младом Тесли, веб-страну изложбе и 360 степени фото-презентацију која је доступна свим посетиоцима интернета преко сајта музеја. Дигитални садржај је уклопљен у стандардну организацију изложбе да би лакше приступили емоционалним и неуролошким потребама савременог посматрача и деце која одрастају у дигиталном добу и олакшали разумевање и меморисање комплексних информација које се презентују савременој публици – каже аутор музике Александар Вл. Марковић.

Изложба о развоју рендгенске технологије код Срба траје до 30. новембра.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Slobodan Devic
Pupin je prvi pokusao da koristi x-zrake za lecenje raka dojke. Taj prvi pokusaj radioterapije spoljasnjim izvorima zracenja (za razliku od kontakt terapije) je doveo do izuzetnog crvenila na kozi zbog niske energije fotona. Medjutim, Pupin je prvi pokusao da koristi fotone "velikih" energija za lecenje raka, sto je postalo realnost 1951 kada je kanadski fizicar Harold Dzons napravio prvi kobalt uredjaj ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.