Може ли „Агрокор” да буде враћен Ивици Тодорићу

„Сигуран сам сто одсто, да ће ми вратити ’Агрокор’. Од Хрватске нећу ни евро узети. Ако и добијем милијарду, све ћу уложити натраг у Хрватску. Направићу пет пута већи торањ од Цибониног, некадашњи симбол ’Агрокора’, за који је најaвљено да ће бити продат”, рекао је Ивица Тодорић, бивши власник „Агрокора”, у загребачком студију Н1, око месец дана пре него што је повучена оптужница против њега и 14 сарадника, који се терете да су оштетили концерн за 1,2 милијарде куна. Државно тужилаштво је навело да је то учињено ради бољег разјашњења ствари, пренели су хрватски медији.

Саопштење је уследило после прекјучерашњег привођења више особа међу којима су бивша тужитељка Мирела Алерић Пуклин и њен супруг, због сумње да је док је радила на случају „Агрокор”, одавале податке Пирушки Цањуга, оптуженој заједно са Тодорићем.

Бивши власник „Агрокора”, казао је да је оптужница повучена да би била „прикривена бламажа” државног тужилаштва у случају „Агрокор”.

„Као што сам у бројним јавним наступима од 2017. и тврдио, ова оптужница против мене, моје породице и сарадника која је повучена нема никакве везе с реалношћу и стварним стањем и обично је смеће. Како је доказима које поседујем и потврђено, оптужница је направљена противзаконито, на основу криминала”, изјавио је Тодорић и навео да је корумпираној власти и премијеру Андреју Пленковићу дошао крај.

Да је то „бламажа државног тужилаштва” оценио је и хрватски председник Зоран Милановић. Он је прекјуче рекао да је за случај „Агрокор”, направљена катастрофална грешка у вештачењу.

Суд је пре месец дана наложио преиспитивање законитости финансијског вештачења на коме се темељи још непотврђена оптужница у овом случају против бившег власника и његових сарадника.

По избијању афере 2017. Тодорић је побегао у Велику Британију, која га је годину дана касније изручила Хрватској. Он је неко време био у притвору у Загребу, али је убрзо пуштен уз кауцију од 7,5 милиона куна (око милион евра) и забрану напуштања града.

Брокер Ненад Гујаничић, сматра да је мала вероватноћа да „Агрокор” буде враћен Тодорићу.

„Нема теорије да се то деси. Заиста не могу да проценим да ли би пред неким судом могао да добије одштету. Велики бизниси на Балкану никада нису били без спреге политике. Тодорићев углед и раст имао је везе са политиком и крајњи исход не можемо рећи да није имао везе са политиком. Али, мислим да ће се тешко изборити са државом”, нагласио је Гујаничић.

Економиста Данило Шуковић, казао је да одлуке суда морају да се поштују и треба оставити правосудним органима да ово разреше.

„Политичари не би требало да се мешају, али они зарад политичких поена дају изјаве и коментаришу судски процес. Када је реч о враћању имовине, уколико би суд тако одлучио Тодорић би највероватније био новчано обештећен, под условом да је промењена намена и ако имовина не може да му буде враћена у физичком стању”, навео је Шуковић.

Једна од најјачих компанија у југоисточној Европи, концерн „Агрокор” са више од 50.000 запослених у Хрватској и компанијама у другим државама с простора бивше Југославије, почетком 2017. није могла проблеме са ликвидношћу више да покрије кредитима са Запада и од руских државних банака Сбер и ВТБ позајмљује готово 1,5 милијарди евра.

Криза није ни на тај начин решена, „Агрокору” пада кредитни рејтинг, и хрватска влада исте те године покреће поступак принудне управе у концерну и поступак против Тодорића и сарадника.

Након што је Анте Рамљак, принудни управник концерна, објавио консолидовани извештај групе, потврђено је да имовина ове компаније вреди 2,89 милијарди евра мање него што је то приказивао Ивица Тодорић. Из ревизије је испливао детаљ који је био посебно атрактиван за јавност. У најкраћем – Ивица Тодорић је компанијски новац трошио за луксузна летовалишта, хеликоптере, бродове и авионске карте…

Убрзо потом, донет је и лекс „Агрокор” којим је сва Тодорићева имовина национализована. У оквиру овог концерна у Србији су пословали трговински ланац „Меркатор”, „Мг мивела”, „Кикиндски млин”, „Нова слога”, „Фриком” и „Дијамант”, али су ова предузећа на захтев руских банака била изузета од тог закона и нису потпала под управу Анта Римљака. Руска Сбер банка онемогућила је хрватској држави да приликом узимања новог кредита као залог стави „Фриком” и „Дијамант”, али и да одлучује о њиховој евентуалној продаји.

Повереници и добављачи „Агрокора” постигли су договор и концерн оптерећен великим дуговањима преузимају под новим именом „Фортенова”, где две руске банке имају готово 50 одсто деоница.

„Фортенова” је у марту ове године преузела „Меркатор”, а „Фриком” и „Ледо” су продати крајем септембра за 650 милиона евра.

Тодорић је недавно објаснио како је зарадио на „Леду” који је купио за 23 милиона марака. На питање новинара Н1, зашто се задужио под огромним каматама код руских банака он је одговорио:

„Од ’Леда’ који није вредео ништа направио сам фабрику која је вредела милијарду. Имам документе. Ја се јесам задуживао за то, али сам мање плаћао, него што сам зарађивао. На ’Леду’ сам зарадио чисту милијарду. Мене су камате коштале 1,7 милиона евра и плаћао сам их више него моји конкуренти. Задуживао сам се јер сам у Хрватској градио.”

Тодорић је казао да је направио највећу и најмоћнију компанију, што је уметност, али да му је она отета.