Азербејџан жели да „одсече” југ Јерменије

Сукоб на граници Јерменије и Азербејџана, који је завршен губицима живота војника на обе стране, али и губитком две коте на јерменској страни – окончан је и третира се као погранични. Јуче је поштован споразум о прекиду ватре, који је издејствован уз посредовање руске стране, ситуација је релативно стабилна, а у току су интензивни напори у потрази за несталим јерменским војницима.

У уторак је шеф парламентарног одбора за спољне послове у Јеревану рекао да је можда погинуло 15 војника, да је 13 заробљено, а још се 24 воде као нестали. С друге стране, Азербејџан је потврдио погибију седам својих војника и 10 рањених у сукобу који се догодио у уторак.

Руска страна је посредовала да се оконча низ инцидената који су се од викенда догађали на источној граници Јерменије и за сада није интервенисала, изузев дипломатским путем. Обе стране су, као и приликом четрдесетчетвородневног рата за Нагорно-Карабах прошле године, оптуживале једна другу за напад. Ипак, чињеница је да је и током ових сукоба јерменска страна претрпела веће губитке у људству, као и губитак позиција на узвишењу у близини границе. Годину дана после потписаног споразума о примирју у Нагорно-Карабаху, почетком овог месеца безбедносна ситуација на граници Јерменије и Азербејџана се погоршала и догодило се неколико инцидената.

У понедељак је премијер Никол Пашињан оптужио азербејџанске снаге за нарушавање границе између две земље и због њиховог упада на територију Јерменије сменио је министра одбране, који је на дужности био од августа. Јерменски званичници нису помињали места, али је канал на „Телеграму” „Новости из Јерменије и Арцаха” сугерисао да је азербејџанска војска покушала да се утврди на четири доминантне коте дуж источне границе, које визуелно чине праву линију између града Гориса на истоку и клисуре Јермук на западу.

С ових кота би азербејџанска војска могла да гађа ауто-пут Јереван–Горис (у области Сјуник) и тако ватром одсече престоницу Јерменије од јужног дела земље и дела Нагорно-Карабаха који остаје под јерменском контролом. Међутим, ни Баку ни Јереван у својим званичним извештајима нису помињали имена ових насеља, али војни стручњаци кажу да је зона борбе уска превлака на југу републике, која се налази између два дела Азербејџана: аутономије у Нахичевану и главног дела Азербејџана. Циљ Бакуа је, очигледно, да контролише доминантне коте над јединим ауто-путем који повезује центар Јерменије с јужним делом републике.

Верзија Бакуа о почетку сукоба је дијаметрално супротна верзији Јеревана. У извештајима из Бакууа помињани су не само регион Келбаџара, на западу границе северног Карабаха, већ и регион Лачин у Азербејџану. Министарство одбране Азербејџана је саопштило да је у уторак ујутру јерменска војска започела операцију заузимања висова у тим регионима и да су положаји азербејџанске војске били изложени интензивном гранатирању из разних врста оружја великог калибра. Као одговор, наводно је изведена „хитна операција”, након које је јерменска војска приведена и разоружана.

Русији не одговара ново кризно жариште

Јерменске власти су тражиле од Русије да помогне у заштити њеног територијалног интегритета у оквиру билатералног споразума из 1997. године. Секретар Савета безбедности Армен Григорјан апеловао је у уторак по подне на Руску Федерацију да заштити јерменски територијални интегритет с обзиром на то да се догодио напад на територију Јерменије. Он се позвао на Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи потписан 29. августа 1997. године, који би спровеле јерменско-руске трупе из ваздухопловне руске војне базе у Ђумри.

За сада се завршило на том усменом апелу, Москва је брзо реаговала: Владимир Путин је разговарао са Николом Пашињаном, а потом је министар одбране Сергеј Шојгу у одвојеним телефонским разговорима с министрима одбране Јерменије и Азербејџана постигао договор о обустави борби. За званичну Москву је ово био добар расплет ситуације, јер јој отварање још једног фронта (поред напетости око Украјине и у Црном мору) не би одговарало. Уколико би се сукоби наставили, Јереван би тражио и интервенцију Организације за безбедност и сарадњу (ОДКБ) која има обавезу да заштити сваку своју чланицу која је угрожена.