Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Азербејџан жели да „одсече” југ Јерменије

Током обновљених борби на азербејџанско-јерменској граници на истоку, уз губитке у људству на обе стране, Јереван је изгубио и две позиције у граничном појасу
Прошлогодишње бомбардовање града Шуша (Фото: EPA-EFE/Hayk Baghdasaryan)

Сукоб на граници Јерменије и Азербејџана, који је завршен губицима живота војника на обе стране, али и губитком две коте на јерменској страни – окончан је и третира се као погранични. Јуче је поштован споразум о прекиду ватре, који је издејствован уз посредовање руске стране, ситуација је релативно стабилна, а у току су интензивни напори у потрази за несталим јерменским војницима.

У уторак је шеф парламентарног одбора за спољне послове у Јеревану рекао да је можда погинуло 15 војника, да је 13 заробљено, а још се 24 воде као нестали. С друге стране, Азербејџан је потврдио погибију седам својих војника и 10 рањених у сукобу који се догодио у уторак.

Руска страна је посредовала да се оконча низ инцидената који су се од викенда догађали на источној граници Јерменије и за сада није интервенисала, изузев дипломатским путем. Обе стране су, као и приликом четрдесетчетвородневног рата за Нагорно-Карабах прошле године, оптуживале једна другу за напад. Ипак, чињеница је да је и током ових сукоба јерменска страна претрпела веће губитке у људству, као и губитак позиција на узвишењу у близини границе. Годину дана после потписаног споразума о примирју у Нагорно-Карабаху, почетком овог месеца безбедносна ситуација на граници Јерменије и Азербејџана се погоршала и догодило се неколико инцидената.

У понедељак је премијер Никол Пашињан оптужио азербејџанске снаге за нарушавање границе између две земље и због њиховог упада на територију Јерменије сменио је министра одбране, који је на дужности био од августа. Јерменски званичници нису помињали места, али је канал на „Телеграму” „Новости из Јерменије и Арцаха” сугерисао да је азербејџанска војска покушала да се утврди на четири доминантне коте дуж источне границе, које визуелно чине праву линију између града Гориса на истоку и клисуре Јермук на западу.

С ових кота би азербејџанска војска могла да гађа ауто-пут Јереван–Горис (у области Сјуник) и тако ватром одсече престоницу Јерменије од јужног дела земље и дела Нагорно-Карабаха који остаје под јерменском контролом. Међутим, ни Баку ни Јереван у својим званичним извештајима нису помињали имена ових насеља, али војни стручњаци кажу да је зона борбе уска превлака на југу републике, која се налази између два дела Азербејџана: аутономије у Нахичевану и главног дела Азербејџана. Циљ Бакуа је, очигледно, да контролише доминантне коте над јединим ауто-путем који повезује центар Јерменије с јужним делом републике.

Верзија Бакуа о почетку сукоба је дијаметрално супротна верзији Јеревана. У извештајима из Бакууа помињани су не само регион Келбаџара, на западу границе северног Карабаха, већ и регион Лачин у Азербејџану. Министарство одбране Азербејџана је саопштило да је у уторак ујутру јерменска војска започела операцију заузимања висова у тим регионима и да су положаји азербејџанске војске били изложени интензивном гранатирању из разних врста оружја великог калибра. Као одговор, наводно је изведена „хитна операција”, након које је јерменска војска приведена и разоружана.

Русији не одговара ново кризно жариште

Јерменске власти су тражиле од Русије да помогне у заштити њеног територијалног интегритета у оквиру билатералног споразума из 1997. године. Секретар Савета безбедности Армен Григорјан апеловао је у уторак по подне на Руску Федерацију да заштити јерменски територијални интегритет с обзиром на то да се догодио напад на територију Јерменије. Он се позвао на Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи потписан 29. августа 1997. године, који би спровеле јерменско-руске трупе из ваздухопловне руске војне базе у Ђумри.

За сада се завршило на том усменом апелу, Москва је брзо реаговала: Владимир Путин је разговарао са Николом Пашињаном, а потом је министар одбране Сергеј Шојгу у одвојеним телефонским разговорима с министрима одбране Јерменије и Азербејџана постигао договор о обустави борби. За званичну Москву је ово био добар расплет ситуације, јер јој отварање још једног фронта (поред напетости око Украјине и у Црном мору) не би одговарало. Уколико би се сукоби наставили, Јереван би тражио и интервенцију Организације за безбедност и сарадњу (ОДКБ) која има обавезу да заштити сваку своју чланицу која је угрожена.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Црни
Турски вез...
Dusan T
Pasinjan, a i oni koji su ga birali, najbolje da pozovu svoje saveznike Amerikance u pomoc. I on i oni me podsecaju na neke, ali nikako ne mogu da se setim na koga. Neki sto su stalno birali istog nesposobnog prevaranta, a zemlja manja i manja, beda veca i veca, a oni opet i opet. Da li neko moze da me podseti? Na vrh mi je jezika. Mozda je vecina Jermena iz tog njegovog grada?
Vladimir
Pasinjan se okrenuo zapadu, zato ga je Rusija pustila niz vodu, pre pola godine. Sada se "opametio", pa je otisao do Putina prvo. Ako Jermenija bude ruski saveznik, bice kao i poslednjih 30 godina. Ako hoce zapadnu demokratiju... dobice je.
Drale
I meni ta teza ima smisla. U vezi toga je i Iran nedavno odrzao vezbe na granici sa Jermenijom, navodno zbog povecane izraelske aktivnosti na granici. A razume se da Amerima i Izraelu odgovara da Iran bude odsecen od Jermenije i Rusije.
anavolimilovana
Nije Iranizveo vežbe na granici sa Jermenijom već na granici sa Azerbejdžanom.
Иван Грозни
Русија ће доживети велики ударац на Кавказу када Азербејџан уђе у НАТО. Занимљиво је да је Јељцинова Русија успела да сачува Јерменију, док "Царевој" Русији то не успева. Још једном се показала трагична одлука да се спасе Ердоган.
Hogar Strasni
Vasi "Carski" komentari mi uvek ulepsaju jutro.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.